Dok deca u gradu mogu da biraju kojim će se sportom baviti i odluku donositi samo na osnovu vlastitih sklonosti ka jednom, odnosno drugom sportu, za decu na seoskom području stvar je komplikovanija. Nedostatak sportskih sala, terena, kao i slaba ponuda sportova – samo su neki od problema.
Grad Kraljevo je jedna od najvećih lokalnih samouprava u Srbiji: prostire se na površini od 1.530 kilometara kvadratnih. Od ukupne površine ruralna zona zauzima 46.9% teritorije i u njoj živi gotovo polovina stanovništva, što znači da bi i oni trebalo da imaju približno iste uslove kao i oni koji žive u gradskim sredinama, kako bi se migracije iz sela u grad smanjile.
Prema poslednjem popisu stanovništva (iz 2022. godine) broj stanovnika Kraljeva iznosi 111.491, a procentualno, u seoskim sredinama živi otprilike 52.400 ljudi.
Ako pretpostavimo da deca čine oko 15-20% tog broja, možemo proceniti da na seoskom području Kraljeva živi između 7.860 i 10.480 dece. Ove brojke su okvirne, ali predstavljaju dobar osnov za razumevanje broja dece na seoskim područjima Kraljeva koja su uskraćena za bavljenje sportskim aktivnostima.
Međutim kada govorimo o sportu, realnist je potpuno drugačija. Od svih seoskih sredina, samo u nekoliko sela na teritoriji Kraljeva: u Sirča, Žiči, Konarevu, Vrbi… postoje fiskulturne sale. Deca čas fizičkog imaju u učionici, a ako bi i van škole želeli da se bave nekim sportom – ostaju im samo dve mogućnosti –fudbal ili folklor.
– Mi treneri smo želeli da idemo na seoska područja i da tamo držimo deci trenige odbojke (u mom slučaju) ili nekog drugog sporta. Mnogi treneri su zainteresovani, ali nažalost ne postoje uslovi za tako nešto – kaže za portal Krug Aleksandar Daišević, direktor Sportskog Saveza grada Kraljeva.
Iako su mnogi sportski klubovi zainteresovani da u sportske aktinosti i uključe decu sa seoskog područja, tu nastaje problem prevoza. Treninzi se obično završavaju kasno uveče, kada više nema gradskog prevoza, a mali broj roditelja je u mogučnosti da stalno vozi i odvozi decu sa treninga.
– Rešenje bi bilo da se sa aktuelnim gradskim prevoznikom napravi dogovor da budu kasnije linije, recimo oko pola 11 uveče, ili da ima neki mini bus koji bi nakon treninga decu čekao na jednoj lokaciji u gradu, a zatim ih razvozio po selima, zavisno od toga gde ko živi – kaže naš sagovornik,
On dodaje da je dosadačnje iskustvo da deca iz seoskih sredina aktivno treniraju neki sport izuzetno retko. To je „jedan od 100“, kaže, i uglavnom zavisi od toga koliko roditelji imaju slobodnog vremena da svakog dana voze decu iz udaljenih seoskih sredina, zatim da ih čekaju da bi ih vratili nazad.
– Kraljevo sa ovako velikom seoskom teritorijom ne može da dozvoli da se tolika deca ne bave sportom. Ideja Sportskog saveza grada Kraljeva je da nešto promenimo po tom pitanju. To je za sada ideja, planiramo da sledeće godine razgovaramo sa svim adekvatnim sagovornicima, kako iz Školske uprave, tako i sa direktorima škola na seoskom području, prevoznicima i da vidimo koji bi najbolji način mogao da se pronađe. Naravno, biće nam neophodna i pomoć grada u realizaciji ove ideje – zaključuje Daišević..
Mi se nadamo da će ova ideja zaživeti, jer sport nije samo način za fizičko zdravlje, već i put ka razvoju karaktera, timskog duha i samopouzdanja. Deca koja se bave sportom uče kako da se suoče sa izazovima, da se bore za svoje ciljeve i da poštuju druge. Sport bi trebalo da daje priliku svakom detetu, bez obzira na okolnosti, da pokaže svoje talente, razvije veštine i stekne prijatelje, a na sve to, svakako, pravo imaju i deca na selu.
A. P.
