U Kraljevu sport ima posebno mesto, rezultatima naših sugrađana vrhunskih sporista se godinama, pa i decenijama unazad, dičimo i najlepše priče prepričavamo, Jednu od najlepših sportskih priča još uvek ispisuje Jelena Erić, koja se svrstava među najbolje biciklistkinje naše zemlje već duži niz godina.
Kraljevčani vole s ponosom da podsete da je rođena u gradu na Ibru. Prvi put je sela na bicikl sa četiri ili pet godina, i to u Biciklistickom klubu „Metalac“ gde joj je mehaničar u klubu skinuo pomoćne točkiće i pustio je da vozi. Ostalo je, kako kažu, istorija.
„Nisam kao devojčica mnogo razmišljala o tome da li ću voziti bicikl i šta ću raditi. Ali, videla sam brata kako vozi, kako trenira svaki dan i pomislila da bih mogla i ja da počnem. Sa 12 godina sam se učlanila u „Metalac” i krenula da se malo ozbiljnije bavim ovim sportom. Jako brzo mi se svidelo, a već sa 14 godina sam znala da je to – to, da je biciklizam izabrao mene i da sam ja izabrala biciklizam“, priseća se Jelena.
Usledila su ubrzo i takmičenja u mlađim kategorijama, i sve ozbiljniji izazovi, ali i uspesi koji su bili potvrda da Jelena u biciklizmu ima svetlu budućnost:
„Bilo je dosta prvenstava i vožnji, ali mislim da je za mene prekretnica bilo učešće na Svetskom prvenstvu u Pomparadi 2015. godine. Posle jako intezivnih priprema, na toj svetskoj smotri sam nastupila u kategoriji juniora i zauzela sam osmo mesto na svetu. Tu se konkretno video ozbiljan rezultat nakon napornog i neumornog treniranja i tada sam videla da ja to mogu. Cele te 2015. godine smo se jako ozbiljno pripremali, a posle tog Svetskog prvenstva izborila sam učešće na juniorskim Olimpijskim igrama. Osećaj je bio fenomenalan i to mi je dalo dodatnog elana da nastavim“.
Naravno, da bi se neko mogao pohvaliti čak i učešćem na državnim, a tek na evropskim ili svetskim prvenstvima u bilo kom sportu, potrebno je mnogo rada, truda, podrške porodice, drugara, trenera, okoline, ali i odricanja od svega lepog što mlade, tinejdžerske godine donose. Pitali smo Jelenu da li je tako bilo i kod nje i šta joj je tada najteže padalo?
„Kao i kod svih drugih sportista, i ja sam uvidela vrlo brzo da je život profesionalaca pun odricanja, da se svakom treningu moraš dati 100% ukoliko želiš da napreduješ. Ali, posebno je teško što kao jako mladi mnogo vremena provodimo van kuće. Dosta je tu priprema i takmičenja, treba da se podnese određena žrtva, ali ako se sve radi iz ljubavi prema sportu, ništa ne pada teško i sve se isplati. U biciklizmu je posebno važna pravilna ishrana! Vrlo je specifičan plan ishrane i plan treninga, sve je to usko povezano i dosta zavisi jedno od drugog. Sve je izračunato, u bliskom sam kontaktu sa nutricionistom, trenerima i sve se planira iz dana u dan. Jedan od faktora zbog kojih se ja još uvek bavim biciklizmom je taj što mi odricanja i potpuno drugačiji način života od mojih vršnjaka zaista ne padaju teško i moram da istaknem da još uvek, posle toliko godina vožnje i svega, i dalje podjednako uživam i znam da se bavim onim čime sam oduvek želela.“
Jelena Erić već nekoliko godina unazad nastupa za najbolju špansku ekipu „Movistar“, što jasno pokazuje o kakvoj je biciklistkinji reč. A nabrojati sve njene medalje, pehare i uspehe je teško jer ih je mnogo. Ipak, ona ostaje verna i svom „Metalcu“, pa i dalje kada stigne vozi u dresu svog prvog tima. A mi, uzimamo pravo da se hvalimo i njenim ostvarenjima, ali i time da je još jedan sportista iz Kraljeva upisao učešće na Olimpijskim igrama.
„Sama činjenica i, na kraju, lepota uspeha je biti deo ekipe u kojoj vozi jedna od najboljih takmičarki u istoriji našeg sporta. Tu sam mnogo stvari naučila i o sportu, ali i o životu i čast je i privilegija baviti se onim što jako voliš, a ujedno i biti u društvu najboljih i učestvovati na najvećim svetskim takmicenjima. Ako se ja pitam, moj najveći uspeh je 11. mesto ove godine na jednoj od najprestižnijih i najboljih trka na svetu. Moj rezultat nije opravdao formu i samu trku koju sam vozila, ali sam ipak bila prezadovoljna, a istakla bih i osvojeno drugo mesto na trci oko Valensije. Pored ovoga, jedno od najlepših iskustava koje svaki sportista može imati u karijeri je učešće na Olimpijskim igrama i biti tu, među najboljima u svim sportovima. Deliti svakodnevnicu sa njima je prelep osećaj jedinstva i, što se mene tiče, sama trka je mogla da prođe bolje, i priprema, ali – pukla mi je guma i tu se, otprilike – moja nada srušila. Posebno mi je žao, jer je sve pre toga ukazivalo da ću imati čak i jako dobru trku, ali to je sport. Sreća nekada prosto ne bude na vašoj strani, ali to se prihvati kao i sve drugo i samo može da se ide napred“, iskrena je Jelena.
Očekuje je još dosta trka do kraja ove godine. Čeka je čuveni Tour de France, a potom i još nekoliko klasik trka po Evropi. U oktobru će Jelena nastupiti i na Evropskom prvenstvu. To je što se tiče kratkoročnih planova, a jedan od ciljeva za budućnost je ponovo učešće na narednim Olimpijskim igrama, 2028. godine u Los Anđelesu. Kraljevčani će, svakako, uvek biti ponosni na Jelenu Erić i sve njene uspehe, i za njih će dugo još ostati najbolja seniorka grada Kraljeva, jer je mnogo godina i proglašavana najboljom sportistkinjom grada na Ibru. I možda je baš zato Jelenina priča dokaz da se snovi ostvaruju kada im pedalama daš svu svoju snagu i srce.
Tijana Arsić
