Igor Ristović, Saša Ilić i Dušan Glidžić, koji su 6. septembra biciklima krenuli iz Kraljeva na humanitarno putovanje putevima srpske vojske iz Prvog svetskog rata, danas su stigli na Krf. Posle Srpske kuće u gradu Krfu posetili su i Vido – ostrvo koje je 1916. postalo poslednje utočište hiljadama iscrpljenih srpskih vojnika posle Albanske golgote
Pet dana nakon što su iz Kraljeva krenuli na put dug stotinama kilometara, sa dva cilja koja se na ovom putovanju ne razdvajaju – da sačuvaju sećanje na pretke i pomognu maloj Dunji Mijailović – Igor Ristović, Saša Ilić i Dušan Glidžić stigli su do prve velike tačke svog puta – do Krfa.
Ispred Srpske kuće u gradu Krfu, u kojoj se danas nalazi stalna postavka posvećena boravku Srba na ovom ostrvu od 1916. do 1918. godine, Ristović se javio kratkom porukom:
– Uz Božju pomoć, stigli smo na Krf. Nalazimo se ispred Srpske kuće. Izvezli smo prvi deo našeg cilja u čast 110. godišnjice povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, za malu Dunju Mijailović – 481 na 3800. Hvala mojoj braći Dušanu i Saši na družbi u ovom putešestviju. Veliki pozdrav za majku Srbiju sa Krfa – poručio je Igor.
Njihov put, ipak, danas nije završen ispred Srpske kuće. Sa Krfa su otišli na malo ostrvo Vido, udaljeno svega oko kilometar od grada. Za srpsku istoriju, tih nekoliko stotina metara mora deli dva sveta – ostrvo na kojem se vojska oporavljala i mesto na koje su početkom 1916. odvođeni oni koji su bili najteže bolesni i iscrpljeni.
Vido – ostrvo na kojem se završavala Albanska golgota
Posle povlačenja preko Albanije i crnogorskih planina, desetine hiljada iznemoglih srpskih vojnika stigle su početkom 1916. na Krf. Najteži bolesnici upućivani su na Vido, gde je 21. januara pod šatorima počela da radi srpska Moravska stalna vojna bolnica. Među teško obolelima bio je veliki broj regruta, mladića od kojih su mnogi imali tek 17 do 19 godina.
Smrtnost je u prvim nedeljama bila ogromna. Vojnici koji su preživeli gotovo 800 kilometara povlačenja stizali su teško izgladneli i oboleli od dizenterije, tifusa i drugih bolesti. Ministarstvo odbrane navodi da je na Krfu umrlo oko 7.000 srpskih vojnika – poslednjih žrtava Albanske golgote.
U početku su preminuli sahranjivani na samom Vidu. Na ostrvu je nastalo srpsko groblje sa oko 1.200 sahranjenih vojnika. Ali malo, kamenito ostrvo ubrzo više nije moglo da primi mrtve. Tada je more postalo grobnica.
Tela preminulih vojnika odvožena su barkama i polagana u dubine Jonskog mora kraj ostrva. Tako je nastala Plava grobnica, koju će Milutin Bojić zauvek upisati u srpsko kolektivno sećanje istoimenom pesmom. Prema podacima Ministarstva odbrane, u Plavoj grobnici i na 27 grobalja na Krfu i Vidu sahranjeno je ukupno 7.750 srpskih vojnika.
Na Vidu je podignuta monumentalna spomen-kosturnica, podignuta 1938. godine prema projektu arhitekte Nikolaja Krasnova. U njoj su pohranjeni posmrtni ostaci srpskih ratnika ekshumiranih sa krfskih grobalja, dok je veliki broj njihovih saboraca zauvek ostao u Jonskom moru. Zato Vido nije bio samo još jedna stanica trojice biciklista iz Kraljeva.
Do njega su stigli istim pravcem kojim su pre 110 godina, posle nezamislivog stradanja, do Krfa stizali njihovi preci – samo što njihovo putovanje ima još jedan razlog zbog kojeg svaki pređeni kilometar dobija dodatni smisao. Voze za Dunju Mijailović, devojčicu kojoj je potrebna pomoć za lečenje i rehabilitaciju, a podrška se može pružiti slanjem SMS poruke 481 na 3800.
Krf nije kraj puta
Dolaskom na Krf Ristović, Ilić i Glidžić završili su tek prvu veliku deonicu svog putešestvija. Iz Kraljeva su krenuli preko Berana, Skadra, Drača, Valone i Sarande, prateći pravac kojim je srpska vojska tokom povlačenja stigla do albanske obale, odakle je početkom 1916. evakuisana na Krf. Sada ih put vodi dalje – preko Janjine i Larise ka Solunu, a potom do Evzonija. To je, ujedno, i simboličan nastavak istorijskog puta. Srpska vojska se na Krfu oporavila i reorganizovala, a već od sredine aprila 1916. počelo je njeno prebacivanje na Solunski front.
Za trojicu Kraljevčana nema rovova kroz koje su prolazili njihovi preci, ali je bilo albanskih gudura preko Prokletija, dugih uspona, umora, kilometara. Ali, baš je na Vidu pred kosturnicom i Plavom grobnicom, njihov naziv za ovo putovanje – „Putevima predaka“ – prestalo da bude samo ime jedne biciklističke rute. Postalo je, na neki način, susret sa dušama onih čijim su tragovima krenuli.
Zato, za sve nas ostale, novo podsećanje da ovo putovanje nije pogled ni unazad, ni napred, već poruka da je svaki kilometar koji Dušan, Saša i Igor prelaze posvećen devojčici kojoj je pomoć potrebna sada.
Da za Dunju postoji nada – šaljemo poruku sa brojem 481 na 3800. Cena poruke je 200 dinara, bez PDV-a.
Uplate su moguće i na račune:
Dinarski račun: 160-6000002677153-93
Devizni račun: 160-6000002674515-53
IBAN: RS35160600000267451553
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
