U izdvojenom odeljenju OŠ „Jovan Popović“ u Šumaricama kod Kragujevca roditelji učenika odlučili su da ne čekaju bolje uslove – okupili su se, uredili deo školskog dvorišta, postavili tartan-podlogu, zasadili smilje i zajedno sa decom pokazali koliko jedna mala inicijativa može da promeni svakodnevicu škole
Školsko dvorište je za decu mnogo više od prostora između dva časa. To je mesto za igru, druženje, prve sportske korake, razgovore i one male školske uspomene koje ostaju mnogo duže od ocena u dnevniku. U Šumaricama kod Kragujevca grupa roditelja učenika prvog, drugog i trećeg razreda izdvojenog odeljenja OŠ „Jovan Popović“ taj prostor učinila je bezbednijim, zelenijim i korisnijim za decu. Tako je nastala neformalna grupa „Roditelji za školsko dvorište“ i projekat „Aktivno dvorište za aktivnu decu“.
Tokom realizacije projekta posetili smo ih u Šumaricama i razgovarali sa Milicom Spasojević, jednom od članica grupe, o tome kako je od jednostavne roditeljske ideje nastao prostor koji danas ima sasvim novu funkciju.
🎥 Pogledajte priču iz Šumarica – o deci, roditeljima i jednom dvorištu koje je postalo mnogo više od prostora između škole i kuće
– Okupili smo se sa idejom da malo obogatimo školsko dvorište, uz veliku podršku naših učiteljica. Ljudi koji svakog dana borave u školi najbolje znaju šta deci nedostaje i šta im je potrebno – kaže Spasojević.
Od betonskog platoa do prostora za vežbanje i igru
Pored postojeće letnje učionice nalazio se izbetonirani plato koji roditelji i škola nisu želeli da ostave samo kao neiskorišćenu površinu. Početkom maja na tom delu dvorišta postavljena je tartan-podloga, a naknadno i ivičnjaci kako bi površina bila dugotrajnije zaštićena. Time je stvoren prostor za fizičke aktivnosti, igru, nastavu i vannastavne sadržaje.
To je posebno važno jer izdvojeno odeljenje u Šumaricama nema fiskulturnu salu.
– Deca ovde sada mogu da rade vežbe, kolutove, zvezde, a kada vreme dozvoli prostor može da koristi i folklorna grupa – objašnjava Milica Spasojević.
U školi je aktivan i podmladak folklornog ansambla „Smilje“, u kojem igra veliki broj učenika upravo iz ove škole. I baš je ime tog ansambla dobilo još jedno značenje u dvorištu.
Sedam sadnica smilja i jedna lekcija o prirodi
Roditelji i deca zajedno su zasadili sedam sadnica smilja. Akcija je zbog kiše morala da bude pomerena sa vikenda na radni dan, pa su organizatori strahovali da će odziv biti slabiji. Dogodilo se suprotno – okupili su se roditelji, deca, učiteljice i drugi ljudi iz zajednice i sadnju pretvorili u zajednički događaj.
Ali, sadnice nisu postavljene samo da bi dvorište bilo lepše. Roditelji su želeli da deca kroz sam projekat uče zbog čega je zelenilo važno i kako se prema prirodi odnosi odgovorno. Zato su učenici prvog i drugog razreda posetili i Botaničku baštu u Kragujevcu, gde su kroz radionicu, igru i razgovor učili o biljkama, biodiverzitetu i zaštiti prirode. Tako je jedan projekat uređenja školskog dvorišta prerastao i u praktičnu lekciju izvan učionice.
Najbolji odgovor na pitanje da li je novi prostor bio potreban stigao je već na kraju projekta. Na novouređenoj površini održan je javni čas folklora. Za najmlađe članove ansambla bio je to i prvi nastup. Roditelji upravo taj događaj opisuju kao trenutak koji je pokazao koliko zajednica oko škole zapravo postoji: odziv je premašio njihova očekivanja, roditelji su sami donosili posluženje, mame i bake spremale slatkiše i slana peciva, a jedan od roditelja obezbedio je i sladoled za decu. Novi prostor nije, dakle, čekao da mu neko naknadno pronađe namenu. Odmah su ga ispunili dečja igra, muzika, pokret i ljudi zbog kojih je i napravljen.
Nije promenjeno samo dvorište
Cilj projekta bio je da školsko dvorište postane bezbedniji, zeleniji i podsticajniji prostor za igru, učenje i druženje, ali i da se ojača saradnja roditelja, škole i zajednice. Možda je upravo ovo drugo njegov najvažniji rezultat. Jer, većinu grupe čine roditelji dece koja su tek nedavno krenula zajedno u školu. Mnogi su se međusobno upoznali upravo kroz ovu akciju, a tokom projekta uključivali su se i drugi roditelji. Definitivno, dobro školsko dvorište ne čine samo podloga, zelenilo i prostor za igru. Čine ga mame i tate koji razumeju da se detinjstvo krtako traje – i da je važno da svakoda sve pd sebe kako bi se deci napravilo bolje mesto za odrastanje.
