Kada se završi jedan projekat, najlakše je prebrojati ono što je kupljeno, postavljeno ili podeljeno. Mnogo je teže izmeriti da li je nešto promenio tamo gde je najvažnije – u svakodnevnom ponašanju ljudi.
Iza projekta „Đaci pešaci – čuvari sela“, koji je u Kukićima kod Čačka realizovala neformalna grupa „Kukići u srcu“, ostalo je i jedno i drugo: vidljive promene u prostoru, ali i prvi pokušaji da briga o otpadu prestane da bude samo tema povremenih akcija čišćenja.
Na početku su članovi grupe, zajedno sa predstavnicima OŠ „Brana Petrović“ u Slatini, mapirali puteve kojima se kreću đaci pešaci i meštani i označili mesta na kojima se najčešće gomila otpad. Upravo od tih tačaka krenule su naredne aktivnosti.
Ono što je ostalo na terenu
Na različitim lokacijama u selu postavljeno je 30 kanti za otpatke, dok su u školskom dvorištu napravljena dva mini-ostrva. Očišćeni su delovi Drugog kukićkog puta, staze kojima prolaze meštani i đaci, kao i autobusko stajalište na putu prema Čačku, na kojem se otpad iznova gomilao.
Na deset mesta na kojima je bacanje otpada u prirodu bilo posebno izraženo postavljene su table sa porukama o zaštiti životne sredine.
Jedna prvobitna zamisao je, međutim, promenjena kada se pokazalo da za nju još ne postoje uslovi. Planirano reciklažno mini-ostrvo u samom selu nije postavljeno jer lokalno komunalno preduzeće ne razdvaja prikupljeni otpad. Umesto da se projekat formalno ispuni nečim što ne bi imalo praktičnu svrhu, od tog dela plana se odustalo.
Deca nisu ostala samo slušaoci
Možda značajniji deo rezultata ne nalazi se pored puta, već u školi i kućama dece koja su učestvovala u projektu.
Kroz radionice o zaštiti životne sredine, pravilnom odlaganju, selekciji i reciklaži otpada prošla su 84 učenika i predškolca. Organizovane su tri radionice za učenike od petog do osmog razreda i predškolsku decu, kao i posebne aktivnosti posvećene selekciji otpada i kreativnom radu na temu ekologije.
Ideja je potom preneta iz škole u njihove domove. Deca su dobila zadatak da sama razvrstavaju otpad i naprave svoja mala „ekološka ostrva“. Tako je ono što je počelo kao razgovor o ekologiji dobilo praktičan nastavak iza kućnog praga.
Pripremljeno je i podeljeno 500 eko-flajera, kao i 50 primeraka edukativne igre „Eko ne ljuti se čoveče“, namenjenih učenicima, predškolcima i zainteresovanim meštanima.
Rezultat nije bio podjednak kod svih
Članovi „Kukića u srcu“ nisu, međutim, završetak projekta predstavili kao priču u kojoj je sve uspelo podjednako.
U završnom izveštaju ocenili su da je svest među školskom i predškolskom decom značajno unapređena, dok je kod dela stanovništva promena bila samo delimična. Kao jedan od izazova izdvojili su nedovoljnu uključenost meštana, a vreme realizacije poklopilo se sa intenzivnim poljoprivrednim radovima, zbog čega su neke aktivnosti organizovane nedeljom kako bi u njima moglo da učestvuje više ljudi.
Upravo ta procena možda najbolje pokazuje domet, ali i granice ovakvog projekta. Kantu je moguće postaviti za jedan dan. Navika da se otpad u nju i odloži nastaje mnogo sporije.
Projekat je završen, briga nije
Jedno od važnijih dostignuća zato nije zapisano samo u broju postavljenih kanti i održanih radionica. Grupa koja je projekat pokrenula nastavila je da se bavi problemom i nakon njegovog formalnog završetka.
„Kukići u srcu“ usmerili su dalje aktivnosti na praćenje stanja, volontersko pražnjenje i održavanje kanti, ali i na pokušaj da se komunalno preduzeće uključi u njihovo redovno pražnjenje i da se komunalna usluga u selu unapredi.
Zato se rezultat „Đaka pešaka – čuvara sela“ možda neće najbolje meriti danas, dok su kante nove, table vidljive, a očišćene lokacije još uređene.
Prava mera uspeha biće koliko će dugo takve ostati.
Jer je najvažnija ideja ovog projekta zapravo jednostavna: selo ne postaje čistije onda kada neko jednom pokupi smeće. Postaje čistije kada sve manje ljudi smatra da je u redu da ga tu ostavi.
