U prethodnih godinu dana postojanje Alimentacionog fonda pokazalo je u praksi i njegove granice – od uslova da roditelj prethodno pokrene izvršenje, do činjenice da sporni član o dugovima koje bi otplaćivali naslednici u zakonu i dalje postoji
Kada je pre godinu dana usvojen Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, glavna poruka države bila je: dete više neće morati da čeka alimentaciju zato što roditelj koji je dužan da je plaća to ne čini. Godinu dana kasnije postoje i prvi ozbiljni brojevi. Od početka rada Fonda doneta su 643 rešenja, a pravo na privremeno izdržavanje ostvarilo je 959 dece i mladih do 26 godina koji se redovno školuju. Ukupno je isplaćeno nešto više od 63 miliona dinara. Od zahteva na osnovu kojih su doneta rešenja, 514 su podnele majke, 83 očevi, a 46 punoletni korisnici. Ti podaci pokazuju da Fond nije ostao samo zakonska mogućnost na papiru, ali – istovremeno ne daju odgovore na sva pitanja koja su se otvorila kada je zakon usvajan.
Do Fonda se, ipak, ne dolazi odmah
Jedna od važnih stvari koju bi čitaocima trebalo objasniti jeste da roditelj kome drugi roditelj ne plaća alimentaciju ne može jednostavno da se obrati Fondu i zatraži novac. Najpre – mora da postoji izvršna isprava o izdržavanju i mora biti pokrenut postupak prinudne naplate. Tek ako izvršenje ne uspe u roku od dva meseca od dostavljanja rešenja o izvršenju dužniku, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se izjasni da li želi da privremeno izdržavanje bude obezbeđeno iz Fonda. To se pokazalo kao jedna od praktičnih prepreka.
U maju ove godine, kada je pravo iz Fonda koristilo 771 dete, predstavnica Centra za mame rekla je za RTS da deo roditelja i dalje ne koristi ovaj mehanizam jer pokušava da postigne dogovor sa bivšim partnerom ili želi da izbegne dodatnu proceduru. Javni izvršitelji su, sa druge strane, naveli da je najčešći razlog neuspešne naplate to što roditelj-dužnik nema imovinu podobnu za izvršenje. Zanimljiv je i rast broja korisnika: u maju ih je bilo 771, u julu 889, a početkom septembra 959. To znači da sistem ulazi u širu primenu, ali i da se veliki broj porodica u njega uključuje postepeno.
Država plaća sada – a potom potražuje novac od dužnika
Suština Fonda jeste da dete ne čeka završetak prinudne naplate. Država privremeno isplaćuje izdržavanje, a zatim taj novac pokušava da naplati od roditelja koji nije ispunio svoju obavezu. Zakon propisuje da Republika Srbija ima pravo na povraćaj isplaćenog iznosa sa kamatom, a to potraživanje ne zastareva. Javni izvršitelj je dužan da svakog meseca proverava da li je dužnik naknadno stekao imovinu iz koje je moguća naplata, čak i nakon što je izvršni postupak obustavljen. Dakle, obaveza roditelja koji nije plaćao alimentaciju ne nestaje time što je država privremeno preuzela isplatu.
Šta je sa pitanjem koje je Krug postavio još 2025?
Krug je neposredno posle usvajanja zakona otvorio pitanje njegovog člana 12 – šta se događa ako roditelj-dužnik umre, a njegovo dete, koje je koristilo sredstva Fonda, postane naslednik?Taj član zakona i danas glasi:
„U slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije […] odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine.“
Odredba, dakle, nije promenjena, a upravo je ona izazvala najviše polemike još tokom usvajanja zakona. Deo opozicionih poslanika tražio je da se izričito propiše da dete koje je bilo korisnik Alimentacionog fonda ne može postati odgovorno za potraživanje države prema preminulom roditelju, ali taj amandman nije prihvaćen. Ministarstvo pravde tada je odbacivalo tvrdnje da će „deca vraćati alimentaciju“, uz objašnjenje da naslednik za dugove odgovara samo do vrednosti nasleđene imovine i da, ako dužnik nema imovinu, nema ni šta da se nasledi.
Kritičari su, međutim, ukazivali da je moguće da dužnik u trenutku izvršenja nema imovinu pogodnu za naplatu, ali je kasnije stekne ili je dete ipak nasledi, zbog čega sama formulacija člana 12 ostavlja mogućnost da korisnik Fonda jednog dana postane naslednik dužnika prema državi.
Važno je zato biti precizan: dete ne vraća novac zato što je koristilo Fond. Ali, ako nasledi roditelja koji je ostavio dug prema državi, kao naslednik može odgovarati za taj dug – isključivo do vrednosti nasleđene imovine. To je upravo ono zbog čega je odredba od početka bila sporna.
Prva godina pokazala da Fond radi, ali još ne i kako će rešavati najteže slučajeve
Prvih 12 meseci primene pokazalo je ono najvažnije: država zaista isplaćuje novac kada prinudna naplata alimentacije ne uspe. Za 959 dece i mladih to sada nije samo teorijska zaštita nego i konkretna pomoć. Za sada, u javno dostupnim podacima nema odgovora koliko je od 63 miliona dinara država već uspela da naplati od dužnika, koliko je postupaka povraćaja pokrenuto, koliko izvršnih dužnika je naknadno pronađeno sa imovinom i da li je član 12 već primenjen u slučaju smrti nekog od dužnika? A upravo bi ti podaci pokazali kako drugi deo sistema funkcioniše – ne samo koliko država isplaćuje deci, već i koliko uspešno novac vraća od onih koji su alimentaciju bili dužni da plate.
M. M. D.
.
