Bor džamija ima svoje zvanično ime, ali je Novopazarci generacijama zovu drugačije. Negde između imena koje se koristi svakodnevno i razloga zbog kojeg je nastalo, ostala je priča koju mnogi više ne znaju. Slično je i sa drugim mestima u gradu. Upravo u taj prostor između poznatog mesta i zaboravljene priče ušao je projekat „Digitalni kustos!“ neformalne grupe „Zajedno“.
Istorija grada nije samo ono što svi već znaju
Članovi grupe krenuli su da traže manje poznate priče Novog Pazara – ne pokušavajući da naprave pregled njegove istorije, već da pronađu detalje koji su dovoljno značajni da budu sačuvani, a dovoljno skrajnuti da postoji opasnost da budu zaboravljeni.
Istraživali su stare zanate, mesta prvih koncerata, zaboravljene spomenike, uličnu umetnost, manje poznate ličnosti i događaje. Za deset odabranih lokaliteta prikupljena je građa i oblikovano deset priča. A njihov raspon pokazao je koliko široko može da se čita istorija jednog grada.
Tu je priča o vremenu španske groznice i čoveku koji je, prema građi koju je grupa prikupila, pokušavao da spreči stanovnike da koriste vodu sa javnih česama. Tu je Novopazarska banja i mnogo stariji tragovi lečilišta na tom prostoru. Ali u lokalnu istoriju stali su i rokenrol i „Laurusi“, bend nastao u Novom Pazaru, kao i boravak američkog pesnika Alena Ginzberga. Naizgled, malo toga povezuje te priče, a zapravo ih povezuje ono najvažnije – sve pripadaju pamćenju istog grada.
Sačuvati i ono što nema veliki spomenik
Veliki istorijski događaji obično imaju institucije koje o njima brinu. Imaju knjige, arhive, spomenike, godišnjice. Male gradske priče mnogo su ranjivije. One često opstaju dok postoji neko ko ih pamti, neko ko zna zašto se određeno mesto zove baš tako ili može da ispriča ko je nekada na njemu živeo, svirao ili radio.
Zato je u okviru „Digitalnog kustosa“ terensko istraživanje bilo jednako važno kao ono što je kasnije urađeno sa prikupljenom građom. Grupa je radila na razgovorima sa starijim sugrađanima i proveri istorijskih činjenica, a tek zatim tražila način da te sadržaje približi današnjoj publici. I tu je tehnologija dobila smisao. Ne kao atrakcija, nego kao način da se priča ne izgubi.
Stara priča u formatu današnjeg vremena
Prikupljeni sadržaji objedinjeni su na veb-platformi digitalnikustos.online. Članovi grupe i mladi uključeni u projekat učili su i osnove mobilnog novinarstva – kako da telefonom snime kvalitetan video, obrade ga i od prikupljenih informacija naprave kratku i razumljivu priču.Tako su sadržaji koji pripadaju prošlosti dobili formu prilagođenu načinu na koji se informacije danas najčešće traže i dele. Tek nakon toga došli su QR kodovi. Njihova vrednost nije u samom skeniranju telefonom. Ona je u tome što priču vraćaju tamo gde pripada. Čovek može da stoji pred mestom o kojem čita. Da pogleda ono što danas postoji, a istovremeno sazna šta se tu događalo pre nekoliko decenija ili vekova. Fizički grad i njegovo sećanje ponovo se sreću na istom mestu.
Projekat je otkrio i koliko se lako izgubi veza sa sopstvenim gradom
Tokom postavljanja QR kodova dogodila se jedna naizgled mala stvar koja možda dobro govori o potrebi za ovakvim projektima. Deo građana nije znao šta kodovi predstavljaju. Neki su pretpostavljali da je reč o reklami ili komercijalnom sadržaju, pa su članovi grupe razgovarali sa njima i objašnjavali svrhu projekta. Možda je upravo taj trenutak pokazao da nije dovoljno samo sačuvati priču. Potrebno je ponovo probuditi radoznalost kod ljudi. J
Deset pronađenih priča – i mnogo onih koje još čekaju
„Digitalni kustos“ završen je sa deset istraženih priča. Ali, možda je njegov najbolji rezultat upravo osećaj da ih u Novom Pazaru ima mnogo više. I sama grupa „Zajedno“ procenjuje da ono što je započela ima potencijal da preraste u višegodišnji projekat.
To ne mora da znači samo dodavanje novih tačaka na digitalnu mapu. Mnogo je važnija mogućnost da se nastavi traganje – za ljudima kojih se još neko seća, mestima čije poreklo više nije opštepoznato, fotografijama sačuvanim u porodičnim albumima, muzikom, događajima i gradskim pričama koje nikada nisu dobile svoje mesto u velikim istorijskim pregledima.
Nasleđe jednog grada nije sastavljeno samo od onoga što je proglašeno važnim. Čine ga i stvari koje su ljudi zapamtili.
