Kada je grupa žena u Tutinu počela da okuplja svoje sugrađanke, cilj nije bio da ih uči kako da rade ono što već umeju. Mnoge su već imale svoje proizvode, male biznise, zanate, kreativne poslove, kupce i godine iskustva.
Nedostajalo je nešto drugo – da se njihov rad bolje vidi, da se žene međusobno upoznaju i da pojedinačne priče postanu deo jedne veće, zajedničke priče.
Nekoliko meseci kasnije, iza projekta „Žene Tutina – priče koje pokreću zajednicu“ ostali su film, brošura, mural, nova znanja, desetine predstavljenih žena i hiljade ljudi do kojih su njihove priče stigle.
Ali ostalo je i nešto što se na početku nije moglo jednostavno upisati u tabelu projektnih rezultata – žene koje su se povezale odlučile su da nastave zajedno.
Od marta do juna 2026. godine neformalna grupa „Tutinke koje pokreću“ tražila je i povezivala žene različitih generacija i zanimanja: preduzetnice, žene koje rade od kuće, bave se zanatima, ručnim i kreativnim radom, obrazovanjem, uslužnim delatnostima ili aktivizmom.
Do završetka projekta, neposredno ili posredno, uključeno je više od 100 žena, a više od 30 njih povezano je kroz zajedničke aktivnosti.
Broj je važan, ali je još važnije ono što se iza njega dogodilo: žene koje se možda ranije nisu poznavale našle su se u istom prostoru, razmenjivale iskustva i počele da vide jedna drugu ne samo kao učesnice jednog projekta, već i kao moguće saradnice.
Znanje koje može odmah da se upotrebi
Jedna od prvih aktivnosti bila je radionica fotografije u Umetničkoj galeriji „Kuća mira“. Devetnaest žena učilo je kako da mobilnim telefonom fotografiše svoje proizvode, koristi svetlo i kompoziciju, pripremi prostor za fotografisanje i napravi osnovnu obradu fotografije.
Naizgled mala veština može da bude veoma važna nekome ko nema prodavnicu, marketinški tim ni novac za profesionalnu promociju. Za ženu koja svoj proizvod nudi preko društvenih mreža, fotografija je često njen izlog.
Zato je i ova radionica bila u skladu sa osnovnom idejom projekta: ne raditi umesto žena, već im dati još jedan alat da ono što već rade same bolje predstave. Jedan od trajnih rezultata projekta je brošura u kojoj su predstavljene 33 žene iz Tutina, od 16 do 64 godine.
U njoj su se našle različite generacije, različita zanimanja i različiti putevi. Odštampano je 150 primeraka, a dobile su ih i same učesnice kako bi ih mogle deliti i koristiti za dalje predstavljanje svog rada.
Brošura je tako postala mnogo više od projektne publikacije. Na jednom mestu ostao je mali presek ženskog rada i stvaralaštva u Tutinu – onoga što je postojalo i pre projekta, ali nije bilo objedinjeno niti podjednako vidljivo.
Šesnaest priča koje mogu da nastave da žive zasebno
Najobimniji trag projekta je 49-minutni dokumentarni film „Žene Tutina – priče koje pokreću zajednicu“.
Pred kamerom je govorilo 16 žena, uglavnom snimanih upravo tamo gde rade i stvaraju. Ali projekat nije završen premijerom filma.
Svaka od njihovih priča izdvojena je u poseban video i predata ženama koje su učestvovale, kako bi taj materijal mogle dalje da koriste za predstavljanje svojih poslova i brendova. Tako jedan zajednički film istovremeno postaje 16 pojedinačnih mogućnosti za dalju vidljivost.
A interesovanje publike pokazalo je da za te priče postoji prostor. Prvi promotivni video imao je više od 20.000 pregleda, dok je drugi, objavljen uoči završnog događaja, premašio 18.000.
Od lične priče do javnog prostora
Projekat je iz digitalnog prostora izašao i na ulice Tutina. Na zgradi Crvenog krsta oslikan je mural sa porukom „Osnažene žene, snažna zajednica“, kao trajni vizuelni trag inicijative.
Na završnom događaju u Domu kulture okupilo se više od 50 ljudi. Pored premijere filma, održana je panel-diskusija, a potom i izložbeni bazar u „Kući mira“, gde je 15 žena predstavilo svoje proizvode, radove i rukotvorine. Tako su žene koje su na početku projekta povezivane pojedinačno na kraju stajale zajedno pred publikom. Dostignuća projekta možda se najbolje vide u onome što nije moglo unapred da se garantuje.
Posle projekta neke od učesnica dobile su nove kontakte i porudžbine. Njihovi video-materijali ostali su im za dalju promociju, a otvorena je i mogućnost novih javnih prikazivanja dokumentarnog filma. To su mali, ali vrlo konkretni pokazatelji da vidljivost nije ostala samo projektna formulacija.
Ipak, jedan rezultat nadilazi sve pojedinačne aktivnosti.
Od „Tutinki koje pokreću“ do „Poduzetnih i povezanih“
Dok je projekat trajao, žene su prepoznale da im je potrebno nešto što će trajati duže od nekoliko projektnih meseci. Iz njihovog povezivanja nastalo je formalno udruženje „Poduzetne i povezane“, registrovano u APR-u. Time je ono što je počelo kao rad neformalne grupe dobilo osnovu za organizovaniji nastavak – kroz radionice, bazare, promociju ženskog rada, nova povezivanja i saradnju sa institucijama, medijima i lokalnom zajednicom.
I upravo tu se možda nalazi najvažnije dostignuće projekta „Žene Tutina – priče koje pokreću zajednicu“. Brošura ima 150 primeraka. Film traje 49 minuta. Mural je ostao na jednom zidu. Broj pregleda može da se izmeri. Ali žene koje su se tokom nekoliko meseci pronašle, povezale i odlučile da nastave zajedno – rezultat su koji nema rok trajanja projekta.
