U Grdici su te noći život izgubili Natalija i Siniša Stašić. Krov njihove porodične kuće srušio se tokom potresa, a iza njih je ostala tragedija koju Kraljevo ni šesnaest godina kasnije ne sme da svede na brojku od dvoje poginulih.
Postoje noći kojih se ljudi sećaju sa neobičnom preciznošću. Gde su spavali, ko je prvi ustao, kako su izašli iz kuće, šta su poneli sa sobom. Za mnoge Kraljevčane takva je noć između 2. i 3. novembra 2010. godine.
U 1.56 , zemljotres magnitude 5,4 probudio je grad i okolna sela. U nekoliko desetina sekundi srušeni su zidovi, ispucale fasade i dimnjaci, a na ulicama su se našli ljudi koji nisu znali da li smeju da se vrate u svoje domove. Dvoje sugrađana izgubilo je život, a oko 200 ljudi je povređeno.
Usledili su naknadni potresi, noći provedene u automobilima ili kod rođaka, obilazak oštećenih kuća, procene komisija i pokušaji da se svakodnevni život nastavi.
Epicentar zemljotresa bio je na oko 10 km severoistočno od Kraljeva i na oko 10 klilometara dubine. Oštećeno je oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice je osetilo približno 80.000 ljudi.
Strah nije prestao ni narednog jutra. Tokom sledećih godinu dana registrovano je još oko 716 potresa magnitude veće od jedan. Kraljevčani su dugo osluškivali svaki neobičan zvuk i podrhtavanje, pokušavajući da procene da li su bezbedni pod sopstvenim krovom.
Obnova koja je pokazala koliko solidarnost može da znači
Razmere štete zahtevale su hitnu reakciju. Pomoć je stizala iz brojnih gradova, od preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Tokom prve godine obnove izgrađene su 463 montažne kuće, oko 1.500 porodica dobilo je finansijsku pomoć za obnovu domova, a naknade su isplaćene za približno 11.500 objekata sa lakšim oštećenjima. Sanirane su 32 stambene zgrade i 32 škole. Prema podacima koje je Krug ranije objavio, za obnovu Kraljeva doznačeno je više od 2,7 milijardi dinara, uz dodatnih 550 miliona dinara u materijalu.
Bila je to jedna od najvećih akcija obnove u novijoj istoriji grada. Hiljade porodica uspele su da poprave ili ponovo izgrade svoje domove. Ipak, obnova nije za sve Kraljevčane imala isti tempo.
Dositejeva: Šesnaest godina čekanja
Najupečatljiviji primer nedovršenog posla ostaje stambeno naselje u Dositejevoj ulici. Projekat urbane regeneracije predvideo je rušenje 16 starih stambenih zgrada i pet prizemnih kuća, uz izgradnju četiri nove višespratnice sa ukupno 360 stanova. Tim projektom trebalo je trajno rešiti stambeno pitanje porodica koje godinama žive u dotrajalim objektima, dodatno oštećenim u zemljotresu. Prva nova zgrada, sa 106 stanova, useljena je 2021. godine.
Druga, sa 86 stanova, građena je godinama. U aprilu 2026. predstavnici Ministarstva građevinarstva i Grada Kraljeva obišli su završne radove i najavili njihov skori završetak. Prema tadašnjem zvaničnom saopštenju, očekivalo se da radovi budu završeni 20. aprila. Međutim, u novembarskim izveštajima i dalje se govori o završavanju druge zgrade i budućem preseljenju stanara. Za stanare starih zgrada to znači još jednu godišnjicu u objektima iz kojih je trebalo odavno da budu iseljeni.
Uz neizvesnost oko rokova, deo njih suočava se i sa pitanjem kako će obezbediti novac za doplatu razlike u kvadraturi novih stanova. U pitanju su porodice među kojima ima penzionera i ljudi sa veoma skromnim primanjima. Zato Dositejeva odavno nije samo građevinski projekat. Postala je merilo koliko vredi obećanje dato ljudima čiji su stanovi proglašeni neuslovnim za život.
Neke škole koje još čekaju svoj prostor
Posledice zemljotresa i danas se prepoznaju i u obrazovanju. Muzička škola „Stevan Mokranjac“ ostala je bez svoje zgrade, koja je srušena zbog oštećenja zadobijenih 2010. godine. Godinama se govorilo o izgradnji nove škole, a izrađena je i projektna dokumentacija. Ipak, Muzička i Umetnička škola nisu dobile trajno prostorno rešenje kakvo njihove potrebe zahtevaju. Dok se o njihovom smeštaju govori kroz planove i projekte, generacije učenika završavaju školovanje u privremenim uslovima.
Drugi javni objekti imali su drugačiju sudbinu. Rekonstrukcija Internističkog bloka Opšte bolnice „Studenica“ koštala je oko 90 miliona dinara, dok je nova zgrada Zavoda za javno zdravlje, čiji je stari objekat morao da bude srušen, završena i useljena 2022. godine.
Optužbe za zloupotrebe i oslobađajuće presude
Obnovu Kraljeva pratila je i velika sudska priča. U maju 2013. godine uhapšeno je 16 osoba, među kojima i nekadašnji gradonačelnik Ljubiša Simović, zbog sumnje na zloupotrebe prilikom izgradnje kuća za porodice pogođene zemljotresom. Postupak je trajao godinama, uz veliko interesovanje javnosti i političke polemike.
Na kraju su optuženi pravosnažno oslobođeni. Apelacioni sud je 27. februara 2020. godine potvrdio oslobađajuću presudu. Taj epilog je važan deo istorije obnove: sumnje i optužbe koje su godinama pratile njen tok nisu potvrđene osuđujućim presudama.
Šta nas je zemljotres naučio?
Šesnaesta godišnjica prilika je da se govori i o pitanju koje se mnogo ređe postavlja od onoga koliko je objekata obnovljeno: koliko je Kraljevo danas spremno za novi snažan zemljotres? Seizmička bezbednost ne zavisi samo od kvaliteta novogradnje. Važni su održavanje postojećih zgrada, stanje nosećih konstrukcija, kontrola nelegalnih intervencija na objektima i jasni planovi postupanja u vanrednim situacijama. Zemljotres iz 2010. pokazao je koliko brzo mogu da nestanu osećaj sigurnosti i uverenje da su zidovi sopstvenog doma dovoljno čvrsti. Ali, pokazao je i koliko je teško vratiti tu sigurnost kada se obnova razvlači godinama.
Šesnaest godina kasnije, najveći deo grada živi uobičajenim ritmom. Deca koja su se rodila posle zemljotresa danas su srednjoškolci. Za njih je 3. novembar 2010. deo istorije o kojoj slušaju. Za neke njihove sugrađane taj datum još je svakodnevica. Žive u zgradama koje čekaju rušenje, prate nove rokove i računaju koliko će ih koštati preseljenje u stan koji im je odavno obećan. Zemljotres se nije mogao sprečiti. Ali šesnaest godina čekanja na siguran dom – nije posledica samo prirodne katastrofe.
M. M. D.
