Pesnik Vladan Milićević ima kolekciju od oko 15.000 knjiga. U prostor Književnog kluba „Naravoučenije“, koji je otvoren početkom godine u Ulici cara Lazara 72 u Kraljevu, stalo je svega 6.000. Ali njegova zamisao nikada nije bila da napravi još jednu veliku biblioteku – želeo je mesto na kojem će se knjige čitati, a ljudi susretati.
Vladan Milićević je više od dve decenije kupovao, pronalazio i čuvao knjige. Selio ih je zajedno sa svojim stvarima, pronalazio im mesta na policama i u kutijama, a kolekcija je vremenom narasla na oko 15.000 primeraka.
Onda je odlučio da uradi nešto što bi mnogim kolekcionarima teško palo – da svoje knjige prepusti drugima na čitanje.
Tako je početkom februara u Ulici cara Lazara 72 u Kraljevu otvoren prostor Književnog kluba „Naravoučenije“. Na policama je trenutno oko 6.000 knjiga. Za preostalih 9.000 još nema mesta.
– Ideja je došla sama po sebi. Više od dvadeset godina sakupljam knjige i želeo sam da one konačno posluže svojoj svrsi – da budu čitane. Nisam hteo da ostanu u privatnoj biblioteci ili kutijama. Pronašli smo prostor, osnovali klub i sve se nekako sklopilo – priča Vladan Milićević.
Među hiljadama naslova nalaze se savremena izdanja, ali i stare knjige koje se odavno ne mogu kupiti u knjižarama. Neke od njih danas je moguće pronaći jedino kod antikvara ili na buvljacima.
Za Vladana je to jedna od najvećih vrednosti kolekcije. Knjiga koja je godinama stajala na nečijoj polici može ponovo da pronađe čitaoca. Naročito ako je reč o izdanju za kojim neko dugo traga.
Knjige se ne naplaćuju, razgovor se podrazumeva
„Naravoučenije“ je zamišljen kao nekomercijalni klub, zasnovan na volonterskom radu. Članovi mogu da pozajmljuju knjige, ali i da dođu bez namere da bilo šta ponesu kući.
U prostoru ima nekoliko stolova, a Vladan bi voleo da se tu, uz kafu ili čaj, ljudi zadržavaju i razgovaraju.
– Voleo bih da dolaze, popiju kafu, popričaju. Ne moraju svaki put da uzmu knjigu. Želja nam je da okupimo ljude koji vole knjige, da razgovaramo, razmenjujemo ideje i širimo tu našu porodicu – objašnjava.
Klub je već počeo da izdaje članske karte, a u planu su književni susreti, radionice i razgovori sa piscima. Jedan od zamišljenih programa nosi naziv „Piscem u lice“.
Ipak, nije svaka ideja opstala.
U početku je postojala i mogućnost razmene knjiga: posetilac donese svoju i izabere drugu iz klupske kolekcije. Vladan je, međutim, primetio da su pojedinci donosili jeftina izdanja kupljena na buvljaku, a uzimali vredne knjige koje su se potom pojavljivale u oglasima za prodaju.
To ga je razočaralo.
– Za mene je to bilo poražavajuće – priznaje.
Od tog načina razmene klub je odustao. Ali od ideje da knjige budu dostupne svima – nije.
Tri hiljade „Politikinih zabavnika“ za nove generacije
Poseban deo Vladanove zbirke čini oko 3.000 primeraka „Politikinog zabavnika“, među kojima su i izdanja iz najranijih godina postojanja tog časopisa.
Najstariji primerci potiču iz 1939. godine.
Vladanova želja je da upravo preko „Zabavnika“ zainteresuje mlađe generacije za čitanje.
– Najveća satisfakcija bila bi mi da mladima pokažemo šta je taj kultni časopis. To je enciklopedijsko znanje predstavljeno na način koji nije dosadan. Čitaš, saznaješ nešto novo i onda te to vodi dalje, ka drugim temama i knjigama – objašnjava.
U vreme kada se sadržaji smenjuju na ekranima brže nego što uspevamo da ih pročitamo, Vladan veruje da i dalje ima mladih koji bi uživali u takvom otkrivanju sveta. Potrebno je, smatra, ponuditi im priliku.
Njegov cilj nije da svi zavole iste knjige. Dovoljno bi bilo da svako pronađe nešto što ga zanima.
Od lične kolekcije do prostora za druge
„Naravoučenije“ je i pre otvaranja stalnog prostora imalo humanitarne aktivnosti. Krug je u oktobru prošle godine pisao o bazaru na kojem su Vladan Milićević i saradnici ponudili više od 3.000 knjiga po simboličnoj ceni od sto dinara, prikupljajući pomoć za lečenje devojčice Mie Tomić.
Klub je dobio i podršku Lokalne fondacije Kraljevo za uređenje prostora i razvoj programa. Prema podacima Fondacije, „Naravoučenije“ planira da prostor besplatno ustupa za radionice, predavanja, javne časove i kulturne događaje. Među namerama su i programi za decu i mlade, kao i poklanjanje dela knjiga školama u seoskim sredinama.Za ostvarenje tih planova biće potrebno još rada. Prostor treba dodatno urediti, a gotovo dve trećine Vladanove kolekcije i dalje čeka mesto na policama.
Ipak, za njega najveći izazov nije samo gde smestiti knjige.
– Trebaju nam ljudi. Ljudi koji imaju svoje ideje, koji bi želeli da nam pomognu da pokrenemo nešto novo. Želimo da se ovde okupljamo, družimo i razgovaramo o knjigama – kaže Vladan.
Posle više od dvadeset godina sakupljanja i brojnih selidbi, njegovih 15.000 knjiga dobilo je priliku za drugačiji život. Neke su stigle do novih čitalaca. Druge još čekaju svoj red. A Vladan, koji ih je toliko dugo sakupljao, sada bi najviše voleo da ih, što češće – viđa u tuđim rukama.
M. M. D.
