Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je konkurs za ustupanje deset ribarskih područja, odnosno njihovih delova. Nebojša Kovandžić iz inicijative „Ne damo Ibar“ kaže da loša iskustva sa dosadašnjim gazdovanjem i nadzorom zahtevaju detaljnu izmenu konkursnih uslova, uz učešće stručnjaka, ribolovaca i ekoloških udruženja
Ko dobija pravo da koristi ribarska područja i kako se procenjuje da li će ih dobro čuvati -pitanja su zbog kojih ribolovačka i ekološka udruženja traže obustavu konkursa Ministarstva zaštite životne sredine. Protivljenje podržava i inicijativa „Ne damo Ibar“ iz Kraljeva, čiji predstavnik Nebojša Kovandžić upozorava na loša iskustva sa dosadašnjim gazdovanjem i nadzorom.
Ministarstvo je 29. oktobra objavilo konkurs za ustupanje ribarskih područja na korišćenje. Na spisku su „Južna Morava 1“, „Južna Morava 2“, „Zapadna Morava“, „Kolubara“, „Beograd“, „Velika Morava 1“, „Mlava“, „Timok“ i „Dunav“, kao i deo ribarskog područja „Ibar“.
„Sva udruženja ribolovaca, ekološka udruženja i inicijative se protive ovom i ovakvom konkursu jer je dosadašnje iskustvo sa gazdovanjem i nadzorom nad našim vodama jako loše“, kaže Kovandžić.
Prema njegovim rečima, pre izbora budućih korisnika potrebno je promeniti uslove konkursa:
„Potrebna je detaljna izmena uslova konkursa, to je složen posao i zahteva ozbiljan pristup kako struke tako i predstavnika ribolovaca i ekologa.“
U slučaju Ibra, konkurs ima precizno određen teritorijalni obuhvat. Odnosi se na ribolovne vode Ibra od administrativne granice sa AP Kosovo do mesta Bare, Rašku sa sastavnicama, Jošanicu i ostale pripadajuće vode na teritoriji Novog Pazara, Raške i Tutina. Izuzete su vode unutar zaštićenih područja. Kraljevo nije navedeno u ovoj konkursnoj stavci, pa se ona ne može predstavljati kao ustupanje čitavog Ibra.
Protivnici konkursa svoje zahteve izneli su u javnom proglasu „Nećemo dati vode. Obustavite konkurs“. Navode da se odlučuje o korišćenju ribarskih područja do kraja 2036. godine, uz rok za prijave do 12. novembra. Osporavaju to što je postupak pokrenut četiri dana nakon izbora i traže da desetogodišnju odluku donese nova Vlada. Njihov stav je da tako dug period korišćenja zahteva drugačije kriterijume i šire učešće javnosti.
Potpisnici proglasa tvrde da postojeći način izbora ne vrednuje dovoljno dosadašnji rad korisnika. Upozoravaju na masovno izlovljavanje ribe i navode da su ribolovci i ribočuvari prijavljivali slučajeve u kojima su vode mesecima ostajale bez čuvara. Pozivaju se i na podatak da je tokom 2025. godine za Srbiju van Vojvodine bilo angažovano šest republičkih inspektora za ribarstvo. To su navodi inicijatora proglasa, kojima obrazlažu zahtev za promenu postupka.
Kao prelazno rešenje predlažu privremeno ustupanje ribarskih područja na godinu dana. Tvrde da zakon ostavlja tu mogućnost i podsećaju na postupak iz 2015. godine, kada je, prema njihovim navodima, konkurs poništen, dotadašnjim korisnicima omogućeno još godinu dana gazdovanja, a potom raspisan novi. Smatraju da bi takvo rešenje obezbedilo vreme za pripremu drugačijih uslova, bez prekida u čuvanju voda.
Za novi postupak traže kriterijume koji bi uzimali u obzir prethodne rezultate, uz uključivanje ribolovaca, lokalnih zajednica i stručnjaka. Očekuju i jasne obaveze korisnika: ko obezbeđuje čuvanje ribolovnih voda, na koji način i kako se taj rad kontroliše.
Inicijatori proglasa prikupljaju i konkretne prijave sa terena za podneske Ministarstvu i inspekciji. Građane pozivaju da dostave mesto i vreme uočenih nepravilnosti, a kada ih imaju, fotografije, snimke ili ranije dopise. Traže podatke o vodama bez ribočuvara, krivolovu, pomoru ribe i radovima u koritima – slučajevima na osnovu kojih bi moglo da se proveri kako je zaštita do sada sprovođena.
M. M. D.
