On je „autentični pesnik provodnik kroz prostor i vreme, pesnik medij i propovednik poezije“, ocenio je žiri
Plejadi pesnika iz Kraljeva koji su dobitnici priznanja „Zlatna struna“ pridružio se i Aleksandar Marić. Pre njega ovo prestižno pesničko priznanje dobili su Živorad Nedeljković, Dejan Aleksić i Ljubinko Dugalić.
O dobitniku „Zlatne strune“ za najbolju neobjavljenu zbirku pesama pod nazivom „Stranputice“ još u maju ove godine,jednoglasno je odlučio žiri u kojem su bili Danica Andrejević, Dobrivoje Stanojević i Biljana Milovanović Živak.
U svom obrazloženju prilikom dodele nagrade na 55. Međunarodnom festivalu poezije „Smederevska pesnička jesen”, profesorka Danica Andrejević, predsednica žirija, podsetila je na reči esejiste Ričarda Rortija koji je zapisao da „pesnici kazuju važnije stvari od filozofa“:
– Zašto je to rekao? Zato što filozofi promišljaju svet u noemama, filozofemama i teoremama. Pesnici, međutim, osim jezika, nemaju šablone zakonitosti ni definicije, osim svog logosa i intuicije, svoje anime i spirita. Pesnik je biće koje oseća pulsaciju svemira i saznaje dalje od vremena i dublje od prostora. Istorija ulazi u jastvo i od imanentnog ka transcedentalnom odašilje svoje poruke iz kriptoteksta kulture i civilizacije. Na tom putu ili kako naš pesnik kaže stranputici, on zavrće svoju lirsku petlju ka savremenosti, pa se njegovo samožiće odražava u opštežiću – navela je Andrejević.
Aleksandar Marić govori nam, dodala je ona, da su stranputice u stvari naši pravi putevi na liniji istraživanja i objašnjavanja sebe drugima i drugih sebi:
– Zadatak poezije i jeste da postavlja pitanja, dovodi sve u pitanje, ali nije dužna da daje odgovore, kao filozofija. Njen odgovor je njena estetička i vrednosna moć. Živimo li mi poslednje vreme? Hristova snaga i naša zatomljena hajdučka krv susreću se na stranputicama Aleksandra Marića, kao u pesmi Nestajanje… Marić ukida šturu opširnost težeći da, opet paradoksom i stranputicom, tihuje glasnu poruku pravoslavnih pčela kao slovenskih duhovnih simbola… Autor liči na prvog čoveka koji je dana osmog sagledao stvoreni svet i tu svoju prvozadivljenost, sliku po sliku, putić po putić, teleportovao ka našoj današnjici. Aleksandar Marić je autentični pesnik provodnik kroz prostor i vreme, pesnik medij i propovednik poezije. Bravo, pesniče! – poručila je Danica Andrejević.
Obrativši se publici, uz zahvalnost organizatorima, Aleksandar Marić naveo je da „dolazi iz Kraljeva, koje je Obrenovićevsko kumče“:
– A kralj Milan, koji je gradu dao ovo ime verovatno je posle ceremonije krunisanja u manastiru Žiči, došao u Smederevo da se odmori i predahne. Ime manastira Žiče se vezuje za pronalazak zlatne žice. A ja primam Zlatnu strunu, čertvrtu koja ide za Kraljevo. Zlatnu strunu poneću zlatnoj Žiči. Hvala, Smederevo!
Nagrada „Zlatna struna“ se dodeljuje jednom godišnje za najbolji rukopis neobjavljenih pesama na srpskom jeziku, a sastoji se od statuete (rad akademskog vajara Selimira Jovanovića) i objavljivanja dvojezične zbirke pesama pobednika konkursa.
Kao laureat Aleksandar Marić predstavljen je Na ovogodišnjem Festivalu promovisana je Marićeva i zbirka pesama, a on je primerke svoje knjige poklonio smederevskoj biblioteci.
M. M. D.
