Zašto pesnika Ribničkog na stubovima Gradske uprave nema? Sastavljač ove male antologije to možda zna. Ili je smetnuo s uma Ribničkog. Ili Ribnički nema nijednu pesmu koja bi se uklopila sa sadašnjom situacijom?
Možda bi bilo najbolje da ovaj tekst započnem stihovima Ljubiše Mišića. Ljubiša je, kao i svi razumni ljudi, znao da će umreti, pa je za života, u svojoj osebujnoj imaginaciji, čim se probudio, verujem ranim jutrom, napisao sledeće stihove:
„sve me je ovde manje sve me je tamo sve više
poćinje moje veliko ništa ništa počinje
prvo noć u danu pa tek dan prazan sve više
ja sam onaj koji mrtve kao žive spominje“.
Posle malo duže pauze, odlučio sam da vratim Biblioteci odavno pozajmljene knjige i da uzmem nešto što još nisam pročitao. Čitam, inače, samo ovdašnje pisce (Srbija, Hrvatska, BiH, Montenegro). Klasiku sam odavno pročitao, ali, vidim, da se pojedinim klasicima moram vratiti. Vraćajući se tako iz Biblioteke (uzeo sam tri nepročitane knjige Dragana Velikića), primetim na zgradi Gradske uprave, na stubovima koji, valjda, tu vlast kako-tako još uvek drže, petnaestak panoa posvećenih kraljevačkim pesnicima rođenim i umrlim u XX i XXI veku. Ove panoe, sa stihovima svakog od umrlih pesnika, postavila je, povodom 140 godina otkako se Kraljevo zove tako kako se zove, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“. Tu su stihovi: Vasilija Milojevića (1911-1968), Radivoja Prodanovića (1914-1944), Kazimira Viskovića (1928-2007), Dragana Ilića Niškog (1937-1980), Milana Đokića (1937-2010), Bogdana Mrvoša (1937-1993), Rajka Kneževića (1941-1998), Milutina Petrovića (1941-2020), Slobodana Lazovića (1946-2022), Ljubiše Mišića (1948-1997), Zorana Veskovića (1948-2017), Draginje Urošević (1949-2020), Dušana Stojića (1949-2021), Nenada Burgića (1952-1990) i Dragana Đokovića (1954-2020).
Poduhvat NB „Stefan Prvovenčani” vredan je hvale. Ipak, primetio sam da među ovim preminulim pesnicima nema Radisava Vučkovića (alijas Radeta Ribničkog). A možda je još neko izostavljen. Zašto Ribničkog na stubovima Gradske uprave nema? Sastavljač ove male antologije to možda zna. Ili je smetnuo s uma Ribničkog. Ili Ribnički nema nijednu pesmu koja bi se uklopila sa sadašnjom situacijom? Ribnički je još u davna vremena, negde sedamdesetih godina prošlog veka (zbirka „Druže, ruže me ruže“) pisao ono što se ondašnjoj vlasti nije dopadalo. Zar je moguće da ni ovoj vlasti Ribnički nije dostojan da se nađe na nekom od stubova Gradske uprave?
Ovdašnji živi pesnici, kakvi sigurno postoje, verovatno se pitaju kada će i njima doći čas, pošto „nadiđu” lokalne okvire, kako piše na jednom od panoa, da ih negde tako istaknu. I kad smo kod „nadilaženja lokalnog”, zar pesnici nisu univerzalni, zar pesnici, uglavnom, ne pišu o opštem neljudstvu? Niko od istaknutih na panoima ni jednom rečju nije pomenuo lokalitet, tj. Kraljevo. Što ih, valjda, ne čini manjim pesnicima…
Dragan Bajović
