Još nije učinjen značajniji pomak ka renoviranju glavne autobuske stanice u Kraljevu, koju je grad Kraljevo prošle godine otkupio. Gradonačelnik kaže da će tek posle izrade projekta biti jasnije koliko bi radovi koštali i šta dalje
Kad smo jednog od prethodnih dana oko 10,30 časova posetili autobusku stanicu u Kraljevu na peronima je bilo 7-8 autobusa i nešto malo putnika, na šalterima su bile dve prodavačice karata, bilo je svetlo i malo manje zagušljivo nego ranije… sve u svemu, autobuska stanica je izgledala nešto manje jadno nego u nekim prethodnim periodima. Ipak, i dalje staro, zapušteno i daleko od reprezentativnog objekta za Kraljevo.
Pogledajte raniji naš VIDEO:
Tako će, po našoj laičkoj proceni, biti i ove i bar još naredne godine.
Ovu prognozu bazirali smo na osnovu informacija koje smo dobili od gradonačelnika Predraga Terzića o tome šta je učinjeno od kako je prošle godine grad Kraljevo budžetskim sredstvima kupio autobusku stanicu:
– U Programu JP-a za uređivanje građevinskog zemljišta planirana su značajna sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, među kojom je i izrada projekta rekonstrukcije i dogradnje autobuske stanice. Tek kada to bude završeno, znaćemo okvirno koliko je novca potrebno. Na na osnovu toga i nekih drugih kriterijuma opredelićemo se kako ćemo taj projekat finansirati i kakav će biti status buduće autobuske stanice – kaže za portal KRUG gradonačelnik.
Za razumevanje tih mogućih „drugih kriterijuma“ koje bi trebalo imati u vidu, treba podsetiti kako je uopšte grad Kraljevo došao u posed autobuske stanice.
Objekat je bio u vlasništvu nekadašnjeg „Autotransporta“, koji je otišao u stečaj. Bili smo svedoci kako je stanica godinama propadala i jedva služila svrsi, ali lokalna samouprava nije imala nikakve ingerencije. Grad Kraljevo je autobusku stanicu morao da kupi od AD „Autotransport – Adrani, u stečaju“ i posle peripetija i uplate 78 miliona 850 hiljada dinara 9. jula prošle godine obavljena je primopredaja.
Nakon toga, grad je sklopio ugovore o zakupu sa zainteresovanim autoprevoznicima, koji sada održavaju šaletersku službu, plaćaju zakupninu i troškove koje pričine. Primetili smo da na stanici postoje i dve trafike, jedan ugostiteljski objekat na kome su nekadašnje staklene površine provizorneo pokrivene, mokri čvor u koji nismo zalazili… i to bi otprilike bilo to.
Šta bi grad Kraljevo nadalje mogao da učini sa autobuskom stanicom, a da ona što bolje služi opštem dobru? Evo šta kaže gradonačelnik:
– Sačekaćemo projekat, ali rekao bih da će radovi biti obimni. Imamo dve mogućnosti: – da grad sam finansira i da za upravljanje autobuskom stanicom formira posebno javno preduzeće ili ustanovu; – da nađemo privatnog partnera koji će uložiti sredstva i na ime toga dobiti upravljanje autobuskom stanicom na izvestan period. Obe mogućnosti imaju prednosti i mane. U prvom slučaju trošak rekonstrukcije bi bio na račun budžeta, a novo javno preduzeće nosi svoje troškove, ali s druge strane bi posle sav prihod išao u javnu kasu. U drugom slučaju troškove radova bi snosio neko drugi, ko bi posle i ubirao prihod na izvesno vreme. Jedno je sigurno, u oba slučaja objekat bi bio u vlasništvu grada.
Terzić upoređuje situaciju sa autobuskom stanicom sa onom u kojoj se grad našao i na Goču. Podseća da su obe žičare, i mala i velika, kao i smučarski dom bili u vlasništvu udruženja građana „Smučarski klub Goč“, koje je na osnovu tužbi zbog dugova izgubilo svu imovinu. Do te mere da je velika žičara završila kao staro gvožđe. Grad sa tim nije imao ništa, pa je zato došao u situaciju da na Goču sada kreće od nule. Slično je i sa autobuskom stanicom, a u oba slučaja plaća se ceh nedifinisanim vlasničkim odnosima, koji vuku korena još iz doba „društvene svojine“.
– Sa autobuskom stanicom takođe krećemo od nule. Moramo da budemo svesni da rešenje neće biti „sutra“, nego da moramo malo da sačekamo da se posao uradi kako treba i da projekat bude održiv – i građevinski i pravno. I da imamo autobusku stanicu kakava priliči Kraljevu, jer to je svojevrsni reprezent našeg grada, prvo mesto sa kojim se susreću putnici koji stižu autobusom.
Ovim rečima teško da bi se imalo šta zameriti, ali zato brzini sa kojom se pristupa poslu čini se da ima. Možda je izrada tog „Projekta rekonstrukcije i dogradnje autobuske stanice“ mogla da počne još prošle godine čim se ušlo u posed objekta, pa da ove godine već tražimo izvore finansiranja.
Radmila Vesković
Šta očekivati, kada su stručni toliko da godinama ne mogu da reše brljotinu koju su napravili parkingom iza Osnovnog suda? Kada bi sve brljotine nabrajali, spisak bi bio poprilično dugačak…
Stanica se namesta da uzmu i ovi sto su uzeli gradski prevoz to se sve zna kompezacije rade sa gradonacelnikom.
Problem generalno kod nas u celoj Srbiji je to što kad se nešto napravi više ga niko ne pipa dok taj objekat ne propadne nema održavanja ni naj osnovnijeg što je praksa svuda u svetu samo smo mi prebogati pa puštamo da se sve raspadne pa onda ili ga kupi neki tajkun za dž ili daj narode pare iz budžeta da se sve to popravi skuplje nego da se gradi iz početka jer moraju svi čelnici da se ovajde tako je bilo i sa nadvožnjakom kod male pijace atletskim stadionom Rudničkom ulicom gde je za njih 400met urađeno a za nas obične građane 150 m isto se planira i sa Lidlom gde neko hoće da se ovajdi od Nemca za 300 000 evra
Uzas kakva je autobuska kao u Bangldesu,sacuvaj me Boze .Mozete se zaraziti od prljavstine.neznam kada je predsednik zadnji put bio na autobuskoj.Podoh neki dan za Nis autobus sa Kosova izlazi covek na pauzu pus I kaze;ovo Kraljevo nikad goru nisam video I prljaviju stanicu dodite u Ferizaj da vidite ko Amerika I puna cvecs
Prave autobusku a kanalizaciju i vodu još nisu razvukli po okolnim mestima.
Ovde je svaki komentar suvišan.Terzic je do sada imao dovoljno vremena da pokrene sve što se tiče autobuske stanice tako da je bitno da je sebe obezbedio on zna odlično u čemu i kako.Nista ovaj čovek nije učinio za svoj grad koliko čine drugi Gradonačelnici.Da nije bilo predsednika ni ovo ne bi imali što danas imamo.Stidi se Terziću.
Kakvog bre predsednika? Pa da nije ovih bivsih radikala ziveli bi kao ljudi, sami donosili odluke o nasem gradu umesto da se to cini negde drugde. I da, stanica bi bila srusena i napravljena nova , po meri grada koji ima 120.000 stanovnika i u skladsu sa trendovima u savremenoj arhitekturi, umesto ove soc-realisticke rugobe.