Prema istraživanjima, nažalost, svako treće dete u Srbiji je žrtva nasilja u nevidljivom, svetu interneta, ali mnogi roditelji veruju da se takve stvari dešavaju drugima i da su male šanse da i njihovo dete doživi neku vrstu „sajber“ opasnosti
Deca uzrasta od 7 do 17 godina veoma su aktivna na internetu i na društvenim mrežama, a prema istraživanjima – svako treće dete je žrtva neke vrsta sajber pretnje, odnosno uznemiravanja u virtuelnom svetu. Na svim pripadnicima ovog društva: roditeljima, edukatorima, nastavnicima, medijima je velika odgovornost – da podignu svest o negativnoj strani interneta i društvenih mreža kako bi decu na vreme usmerili da internet upotrebljavaju na koristan način, a ne kao oružje koje drugima može da nanese bol, poručila je na predavanju o bezbednosti dece na internetu (koje je u Adranima organizovala škola „Dragan Marinković“) Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za sajber bezbednost, koja godinama aktivno edukuje decu, mlade i roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama.
Pogledajte VIDEO prilog:
– Primećujem, pogotovo kada je unutrašnjost Srbije u pitanju, da pojedini roditelji kao da ne žele da priznaju da njihovo dete može biti žrtva na internetu. Veliki broj roditelja smatra: „Ma neće se to desiti mom detetu, nije to ništa toliko strašno“, kao da vole da stave to te ružičaste naočari, a deca jesu žrtve i ćute, neprijatno im je, jer misle da su sami. To je nešto na što moramo da stavimo tačku, jer deca moraju deca da imaju poverenja u nas, da nam se otvore kada god im se nešto sumnjivo i negativno dešava, pogotovo, u tom virtuelnom svetu, ali, naravno – i u realnom životu – rekla je za portal Krug Katarina Jonev Ćiraković.
Primećujem, dodaje ona, pogotovo kada je unutrašnjost Srbije u pitanju, da – kao da ne želimo da priznamo da naša deca mogu biti žrtve na internetu.
– Veliki broj roditelja razmišlja: „Ma, neće se to desiti mom detetu, nije to ništa toliko strašno!“ Kao da vole da stave te ružičaste naočare na oči, a deca jesu žrtve, a ćute. Jednostavno, neprijatno im je, jer misle da su sami, a to je nešto na šta moramo da stavimo tačku! Deca moraju deca da imaju poverenja u nas, moraju da nam se otvore kada god im se nešto sumnjivo ili nešto negativno dešava u tom virtuelnom, a naravno i u realnom životu – savet je Katarine Jonev Ćiraković.
Ona dodaje da se mediji poslednjih godina jesu aktivirali i pišu o problemima i slučajevima koji se dešavaju na internetu i na društvenim mrežama i da roditeljima uvek poručuje: „Pričajte sa svojom decom, nemojte da imate strah od tehnologije, jer sve opasnosti koje važe u realnom svetu, važe u internet prostoru. Prosto, steknite poverenje svog deteta. Nemojte da se ljutite, nemojte da okrećete glavu kada dete želi da priča sa vama, pričajte sa njim“.
Učiteljica Jasna Savić iz OŠ „Dragan Marinković“ u Adranima istakla je da je kao organizatorka tribine, tokom predavanja pratila reakcije dece roditelja u publici:
– Videla sam koliko su zbog pokretanja ove teme stvarno svi bili zadovoljni. Imali smo predavanje i za niže, pa potom i za više razrede. U ovoj drugoj grupi bilo je i suza, raznih reakcija. Prosto nisu mogli da veruju da se sve o čemu su slušali dešava ili možda nisu bili svesni šta se zapravo dešava na internetu – njihovoj deci, njihovim drugovima. Kao da nam se čini da dobro poznajemo tu temu, a ustvari svi pravimo neke greške, jer – možda i dok mi razgovaro – neko dete ima problem koji ne zna kako da reši – opominje Jasna Savić.
Od najčešćih opasnosti koje decu vrebaju na internetu, Katarina Jonev Ćiraković izdvojila je: komunikaciju dece sa nepoznatim ljudima, različite oblike internet vršnjačkog nasilja, maltretiranje porukama neprikladnog sadržaja, vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, uznemiravanje, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama kojima je cilj ismevanje… Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, mogućnost ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje deteta:
– Predatori i pedofili različitih kalibara u sve većoj meri kontaktiraju u decu, a tu su i opasnosti takozvanih „izazova“ na društvenim mrežama koji, takođe, uzimaju maha, posebno na Tik toku. Pričali smo i o slikovitim primerima koji se tiču ucena i objasnili kako deca zapravo treba da reaguju kada je u pitanju vršnjačko nasilje koje, takođe, uzima maha.
Koliko je važno, pitamo, da se deci, još u najranijem uzrastu, skrene pažnja da, poput pravila koja poštujemo u realnom životu, postoje i pravila koja važe za virtuelni, digitalni svet.
– Veoma je važno! Od trenutka kada detetu prvi put damo mobilni telefon u ruke, kada ono počne da pokazuje interesovanje za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti, takođe odnosi i na digitalni svet. Pravilo da se ne priča sa nepoznatim ljudima na ulici, moramo da dopunimo sa „ne dopisuj se s nepoznatim ljudima na društvenim mrežama, nemoj nepoznatima da daješ svoj broj telefona”.
*Predavanje “Bezbednosti dece na internetu i društvenim mrežama”, u okviru projekta “Kvalitetno obrazovanje za sve“ organizovala je Osnovna škola „Dragan Marinković“ u Adranima. Projekat, inače, finansiraju Savet Evrope i Evropska unija, a podržava ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao jednu od aktivnosti organizovanih za „Dane demokratske kulture“.
M. M. Dabić
