Odavno se u svečanoj sali zgrade Gradske uprave u Kraljevu nije tiskalo toliko ljudi kao sinoć na promociji knjige Iskra mača pobednoga, autora Bogdana Pantovića (16). Na promociju su došle su sve generacije: od sedam do 77 godina. Najviše je, ipak, bilo Bogdanović vršnjaka – gimnazijalaca i budućih muzičara. Ne, nisu naterani, ni dovedeni, oni vole svog druga i to što on radi. Nije im bilo teško ni da dugo čekaju u redu da im potpiše knjigu, koju nisu tražili na poklon, već su je kupili.
A Bogdan je, zapravo, jedan od njih: učenik je drugog razreda Gimnazije i druge godine Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Kraljevu, na Odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje. Ali, ne samo to. On je već višestruki pobednik i laureat, narodni pojac, peva i svira uz gusle, nosi titulu druge kategorije u šahu, trenira džudo, član je KUD-a Železničar, piše lirske i epske stihove…
Profesor istorije dr Dragoljub Danilović se, govoreći o mladom pesniku, pohvalio da kraljevačka Gimnazija „ima još Bogdaaana“.
Profesorka srpskog jezika i književnosti, Nataša Raspopović, ovako je govorila o mladom autoru:
– Mladi pesnik, Bogdan Pantović, kraljevački gimnazijalac, ide u korak sa zahtevima poetske muze i predstavlja pravo osveženje u poeziji mlađih naraštaja. Nije čekao poziv muze, već joj je rano pohitao u susret, kao hrabri poeta i usudio se da joj prkosi. Progovorio je o temama o kojima se malo peva, odao je počast ličnostima koje su obeležile davnašnju, ali i skorašnju srpsku istoriju, podsetio na velikane srpske poezije i prekorio nas što smo prepustili zaboravu velike ljude i velika dela. Međutim, kako se u njegovoj poeziji susreću Laza Kostić, Milunka Savić, vojvoda Petar Bojoivić, Jovan Dučić, đeneral Draža Mihajlović…, tako Bogdanovi stihovi pevaju i o ličnostima iz njegovog okruženja, koje su mu na svojevrstan način i uzori (životni, poetski, moralni, porodični, umetnički). Posmatrajući životne puteve svakog od njih, Bogdan je uspeo da stvori neobičan mozaik likova, čije se glavne poruke ogledaju u rodoljublju, časti i dostojanstvu…
Ove reči profesorke i Bogdanovi stihovi nagnali su Radovana Pekovića, njegovog nastavnika u Muzičkoj školi, da zaključi da „on zna više nego što znaju njegove mlade godine“ i da se, očigledno, „u malim cipelama našao veliki čovek…“
U ime izdavača, Književne omladine Srbije, govorila je Olivera Ranđelović Vujaklija, a u programu je, takođe, učestvovao hor Muzičke škole i solista Helena Đuričić sa kavalistom Borisavom Miljkovićem.
Promociju je organizovalo Društvo za zaštiti srpskog jezika i knjižnjevnosti i Društvo guslara Žiča.
Radovan Tipsarević
