Sve je više mladih koji žive sa roditeljima, a sve manje ih ima stalan posao; u isto vreme raste broj mladih ljudi koje poslodavci angažuju po ugovorima o radu, delu ili na privremeno-povremenim poslovima
Loš položaj na tržištu rada nedvosmisleno utiče na životni tok mladih. I u većini evropskih zemalja (podaci Eurostata), stopa nezaposlenosti kod mladih, veća je od stope opšte nezaposlenosti, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je nezaposlenost mladih više nego dvostruko veća od opšte nezaposlenosti. Zvanično, stopa zaposlenosti ukupne populacije prošle godine iznosila je 49,6 odsto, a nezaposlenosti 9,5 provenata. Kod populacije mladih (od 15 do 24), stopa zaposlenosti bila je duplo manja (22,6 odsto), a stopa nezaposlenosti – gotovo tri puta veća (26 odsto).
Najveća nezaposlenost je kod osoba ženskog pola koje imaju između 15 i 24 godine (kod njih stopa nezaposlenosti dostiže 39,5 odsto. Mlade žene češće nego mladi muškarci završavaju fakultete, ali su češće – nezaposlene, zbog toga što žene biraju da duže ostanu u sistemu obrazovanja, sa ciljem da na taj način sebi obezbede stabilne poslove u javnom sektoru. Osim toga, pripadnice lepšeg pola se mnogo češće od muškaraca opredeljuju za društvene nauke, ekonomiju i pravo, za sektore zdravstva i obrazovanja, odnosno – za sufucitarna zanimanja, a muškarci za inžinjerske profile, proizvodnju i građevinarstvo – profesije za kojima postoji veća potreba na tržištu rada.
Tu je i materinstvo zbog kojeg se mlade žene na tržište rada uključuju kasnije od muškarca.
Sve je manji broj ugovora na neodređeno vreme koje imaju mladi ljudi (sa 74,5 odsto pao je 51 procenat). U isto vreme – povećan je broj mladih ljudi koje poslodavci angažuju po ugovorima o radu, delu ili na privremeno-povremenim poslovima.
Po statističkim merenjima stope zaposlenosti Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenima se smatraju oni koji su “najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljali neki plaćeni posao (u novcu ili naturi)“, pa je pitanje koliko stopa zaposlenosti otkriva realnu sliku o uslovima rada, vrsti radnog angažmana, stepenu (ne)sigurnosti poslova, visini primanja i radu “na crno”.
Mladi u Srbiji sve duže ostaju zavisni od roditelja jer, i prema najnovijim podacima, čak 59 odsto mladih koji imaju između 25 i 34 godine – još uvek živi u stanu ili kući svojih roditelja.
I pre ove godine koju je obeležila epidemija koronavirusa, više od polovine mladih ljudi bilo je neaktivno na tržištu rada. Među njima su (opravdano) većinom đaci i studenti, ali ima i onih koji sebe smatraju nezaposlenima iako aktivno ne traže posao. Ispod 10 odsto mladih u Srbiji spada u kategoriju samozaposlenih (najveći deo takvih je u porodičnim radnjama), a preduzetništvo nije ni na kraj pameti skoro polovini mladih ljudi koji se trenutno školuju, ne krijući da se nadaju zaposlenju u javnom sektoru.
Zvuči začuđujujuće, ali je, kažu, potpuno tačan podatak da oko 150.000 mladih, koji imaju između 15 i 24 godine – niti rade, niti se školuju. Kako motivisati mlade ljude, razočarane osećanjem da do posla mogu da dođu samo uz stranačku knjižicu (a nekada ni uz njenu pomoć) da posao potraže u privatnom sektoru i da li je to uopšte moguće? Da li je, zaista, za preduzetništvo u Srbiji – potrebna hrabrost, pitali smo direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije Zorana Martinovića.
– Mislim da, pored dobre preduzetničke ideje i dobrog biznis plana, svakako treba imati i jednu vrstu hrabrosti, ali sam kroz direktne kontakte sa ljudima koji koristili naša sredstva, uvideo da su mnogi od njih već razvili neku svoju poslovnu ideju i stvorili krug poslovnih partnera, ali su to radili u sivoj zoni. Zato su naši programi još jedan vid uspeha, jer mnoge koje su radili u nelegalnim sferama, sada prevodimo u formalan oblik, pa će na kraju i država od tih podsticaja koje im daje za započinjanje sopstvenog biznisa, kroz poreze i doprinose, i sama imati koristi – kaže Martinović.
Međurim, i dalje je visok broj onih koji, kao da se zalete u svet preduzetništva, pa nakon što im istekne godinu dana (koliko su obavezni da oddrže svoj biznis, da bi sredstva koja su dobili bila bespovratna), zatvaraju svoje preduzetničke radnje.
– Ima, naravno, i takvih, koji žele da subvenciju iskoriste kako bi sebi platili poreze i doprinose za 12 meseci, ne zanima ih šta će biti posle toga, ali se ipak među svim zainteresovanima može selektovati „zdrava preduzetnička klasa – kaže direktor NSZ
Nakon 12 meseci, koliko su oni koji ostvare pravo na subvencije u obavezi da posluju, u narednih pola godine „preživi“ oko 70 odsto onih koje je NSZ stimulisala. U narednom periodu mnogi od njih izgube trku sa surovom konkurencijom i ne održe biznise.
– Nije visok procenat onih koji i posle pet godina odlično posluju, ali zaista ima dobrih i svetlih primera – kaže Martinović, dodajući da je onima koji nemaju jasnu preduzetničku ideju teško da, nakon dobijanja sredstava, na osnovu nekog prepisanog biznis plana, naprave neki ozbiljan biznis.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta opštine Vrnjačka Banja. Stavovi iskazani u njemu nužno ne izražavaju stavove opštine Vrnjačka Banja
