Za gotovo šest od deset penzionera, čija su primanja niža od prosečne penzije od 56.829 dinara, odmor van mesta stanovanja ostaje teško dostižan. Državni vaučer od 10.000 dinara može da umanji trošak, ali ne i da ga u potpunosti pokrije
Za većinu penzionera u Srbiji odgovor na pitanje mogu li da priušte letovanje verovatno je – ne. Prema podacima za jun 2026. godine, prosečna penzija u Srbiji iznosila je 56.829 dinara, dok oko 59 odsto penzionera prima manje od tog iznosa. Kada se od mesečnih primanja plate hrana, računi, lekovi i druge osnovne potrebe, za putovanja i odmor često ne ostaje gotovo ništa.
Dok je u razvijenijim zemljama uobičajeno da stariji građani penzionerske dane koriste za putovanja i odmor, za veliki broj penzionera u Srbiji takav način života ostaje izvan njihovih finansijskih mogućnosti.
Mnogi zato o letovanju na moru i ne razmišljaju. Dostupnija alternativa su banje, planine i seoska domaćinstva u Srbiji, naročito uz državne turističke vaučere. Ipak, ni vaučer ne znači besplatan odmor. On pokriva samo deo troškova smeštaja, dok ostatak korisnik mora da plati sam.
Trideset hiljada vaučera samo za penzionere
Prijavljivanje za ovogodišnje turističke vaučere počelo je u ponedeljak, 3. avgusta, na šalterima Pošte Srbije.
Dodeljeno je 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, a namenjeni su isključivo penzionerima čija mesečna primanja ne prelaze 80.000 dinara.
Procedura prijavljivanja nije bila menjana u odnosu na prethodne godine. Vaučer se može koristiti za najmanje pet noćenja u ugostiteljskom objektu koji učestvuje u programu, dok razliku između vrednosti vaučera i ukupne cene smeštaja plaća korisnik. Među najtraženijim destinacijama tradicionalno su Vrnjačka Banja, Sokobanja i Zlatibor.
Veliko interesovanje pokazalo je koliko je ovakav vid podrške značajan za najstarije građane. Za mnoge penzionere to nije samo mogućnost da jeftinije otputuju, već možda i jedina prilika da tokom godine provedu nekoliko dana van svog doma.
Vaučer pokriva samo deo troška
Čak i uz vaučer, boravak u popularnim turističkim mestima podrazumeva dodatno izdvajanje. U Vrnjačkoj Banji, na primer, cena najpovoljnijeg apartmanskog smeštaja za pet noćenja kreće se od približno 18.000 dinara, dok pojedini apartmani za isti period koštaju i do 50.000 dinara. To znači da korisnik vaučera i u najjeftinijoj varijanti mora da doplati najmanje oko 8.000 dinara, bez troškova prevoza, hrane i drugih izdataka. Boravak u hotelu zahteva znatno veći budžet.
Zbog toga turistički vaučeri jesu važna pomoć, ali ne rešavaju osnovni problem – činjenicu da veliki broj penzionera raspolaže primanjima koja jedva pokrivaju svakodnevne troškove. Za njih odmor nije pitanje izbora destinacije, već pitanje da li nakon plaćenih računa i kupljenih lekova uopšte ostaje dovoljno novca da se na put krene.
A. P.
