Punoletni pacijenti na insulinskoj terapiji mogu jednom u četiri godine, o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da provedu deset dana u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji u okviru programa edukacije o dijabetesu. Upravo je značaj znanja koje pacijent ima o sopstvenoj bolesti bio jedna od važnih tema Nacionalnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem, koji je u „Merkuru“ okupio oko 300 zdravstvenih stručnjaka.
Dijabetes se ne leči samo u ordinaciji. Veliki deo kontrole bolesti odvija se svakog dana – kod kuće, na poslu, za stolom, tokom fizičke aktivnosti. Zbog toga je edukacija pacijenata bila jedna od tema trodnevnog stručnog skupa u Vrnjačkoj Banji, na kojem su predstavljena i najnovija saznanja, savremeni pristupi lečenju i aktuelni trendovi u terapiji dijabetesa.
Simpozijum je okupio izabrane lekare, interniste, endokrinologe, farmaceute, biohemičare, medicinske sestre i tehničare, sa idejom da se bolest posmatra iz više uglova – od terapije do sprečavanja komplikacija.
Među predavačima bili su prof. dr Đuro Macut, doc. dr Jelica Bjekić–Macut, prof. dr Mirjana Šumarac-Dumanović, prof. dr Saša Radenković, prof. dr Vesna Dimitrijević-Srećković, prof. dr Vilma Urbančić-Rovan, prof. dr Teodora Beljić Živković i prof. dr Srđan Popović, kao i drugi stručnjaci.
Šta pacijent može da nauči za deset dana?
„Merkur“ već decenijama razvija specijalizovanu zdravstvenu zaštitu obolelih od šećerne bolesti, a prema podacima ove ustanove, RFZO ga je 2008. godine prepoznao kao ustanovu koja može da sprovodi program edukacije obolelih od dijabetesa.
To u praksi znači da punoletni pacijenti koji su na insulinskoj terapiji mogu jednom u četiri godine da provedu deset dana u „Merkuru“, o trošku RFZO.
Cilj tog boravka nije samo kontrola zdravstvenog stanja. Pacijenti se osposobljavaju da bolje upravljaju bolešću kada se vrate svakodnevnom životu, a time se smanjuje i rizik od komplikacija.
Upravo zbog toga važnu ulogu nemaju samo lekari. Stručni tim „Merkura“ predstavio je tokom simpozijuma svoja iskustva u edukaciji, prevenciji i terapiji dijabetesa, a medicinske sestre i tehničari imali su i posebnu predavačku sesiju – „Uloga medicinske sestre i tehničara u edukaciji o dijabetesu“.
Time je otvoreno pitanje koje je za obolele možda važnije od stručnih termina sa medicinskih skupova: koliko pacijent, kada izađe iz ordinacije ili bolnice, zaista zna šta treba da radi sa bolešću sa kojom živi svakog dana?
Trodnevni skup u „Merkuru“ okupio je oko 300 učesnika i omogućio razmenu iskustava stručnjaka iz zemlje i inostranstva, ali je jedna od njegovih poruka sasvim praktična – savremena terapija jeste važna, ali bez edukovanog pacijenta nema ni dobre dugoročne kontrole dijabetesa.
Dragan Ivanović
