„Tvorac“ novog soja koronavirusa je Boris Džonson ocenio je u razgovoru za portal Krug naučni savetnik Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu, pojašnjavajući kad će korona postati sporadična i neinteresantna
I u Srbiji se pojavio novi soj koronavirusa, za koji se tvrdi da se brže širi i izaziva veću smrtnost. Naučni savetnik Veterinarsko specijalističkog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler kaže da se zna da se novi soj koronavirusa lakše prenosi, ali ne i to da daje teže kliničke slike.
Tvorac tog novog soja je britanski premijer Boris Džonson, kaže za portal Krug naš sagovornik.
– On je prvi pomenuo taj soj, a sutradan su eksperti sa Oksforda i Kembridža bili zbunjeni! Nisu znali o kom mutantnom obliku on priča, zato što ima mnogo oblika. Taj je malo specifičniji, ali ne nalazim zašto je to odjedanput toliko značajno, obzirom da ta jedna promena na „S“ proteinu ne utiče na težinu kliničke slike, već se donekle taj virus samo brže širi. Njegova pojava značajna je samo sa aspekta da zbog bržeg širenja zdravstveni sistem ne bude „zatrpan“ većim brojem pacijenata, jer onda ti ljudi neće dobiti valjanu zaštitu, ali za to da daje veću stopu smrtnosti ili pojavljivanje težeg oblika bolesti – ne postoje nikakvi dokazi, tako da meni to više nije interesantno, čak mi više nije interesantno ni da odgovaram na to pitanje – ističe dr Šekler.
Pogledajte razgovor sa njim:
Prema oceni dr Milanka Šeklera – mediji preteruju sa pričom o novom soju koronavirusa, jer je novi soj zabeležen u 50-ak zemalja, a „sem toga što se ekskluzivno objavi da se u tim zemljama pojavio taj soj, posle nekoliko dana o tome nema govora u medijima, što govori da se ni u tim zemljama ništa bitno nije promenilo“:
– Još pre mesec i po dana rekao sam da mediji preteruju, jer je novi soj koronavirusa registrovan još u septembru prošle godine u Velikoj Britaniji. Niko ga nije pominjao! U novembru je u toj zemlji bilo 25% obolelih od novog soja u odnosu na ukupan broj zaraženih koronavirusom, a novi soj i dalje niko nije pominjao.Uu decembru kada je taj broj bio oko 60 odsto od ukupnog broja slučajeva, odjedanput je postao mnogo interesantan! – podsetio je Šekler.
U aprilu prošle godine, dodaje on, novi soj je zabeležen u Brazilu i u Južnoj Africi, ali tada nije bio interesantan, a onda je, kaže, odjednom postao interesantan kad je slučajevima zaraze novim sojem koronavirusa „zatrpan“ zdravstveni sistem Velike Britanije:
– Samo što su popustili mere, morali su ponovo građane da zatvore. Čini mi se da je to bio idealan razlog za zatvaranje i izgovor za pitanja građana: „Pustilei ste nas pre tri dana, zašto nas ponovo zatvarate?“ Odgovor: „Zato što je virus mutirao!“, vlastima je odlično poslužio. Tako ja to vidim, a možda i grešim – ograđuje se dr Šekler.
Na često postavljano pitanje smeju li trudnice da budu vakcinsane, dr Šekler odgovara podsećanjem da nijedan od proizvođača vakcina nije radio klinička ispitivanja na trudnicam:
– To je sasvim logično, jer trudna žena ne eksperimentiše sa svojim potomstvom, složićete se da to nije uobičajeno. Iskustva sa dejstvom vakcine na trudnice se stiču isključivo u akcidentnim situacijama. To znači: kada se neka žena vakciniše i tek kasnije sazna da je trudna, onda se takvi slučajevi u čitavom svetu (kod vakcina svih vrsta) prate od strane zdravstvenog sistema. Ukoliko nema nikakvih efekata i ustanovi se da nikakvih većih štetnih efekata nije bilo kod te grupe koja je primila vakcinu u odnosu na uobičajeni procenat problema kod trudnica koje nisu vakcinisane, onda se u opisu vakcine dodaje da je bezbedna i za trudnice. Ipak, to je dugogodišnji proces i o tome ne možemo sada da pričamo.
Na pitanje uticaja vakcina na one koji planiraju potomstvo, dr Milanko Šekler reaguje zbunjeno i sa osmehom:
– Zna se šta treba da rade oni planiraju potomstvo!
Na pijašnjenje da je pitanje, zapravo, da li bi oni trebalo da prime vakcinu, dr Šekler odgovara kontrapitanjem:
– Zašto ne bi primili vakcinu? Mislite: da li vakcina može da utiče i ostavi posledice na bebu? Naravno da ne!
Za kolektivni imunitet kaže on, valjalo bi da procenat vakcinisanih bude iznad 90 odsto populacije:
– To je, ipak, pitanje za epidemiologe. Ako procenat ne može da bude iznad 90 odsto, svaki procenat koji prilazi tom broju je ono što će učiniti da pojava korone postane potpuno sporadična i neinteresantna za medije!
