„Mnogo je bolje ulagati u obrazovanje nego deci ostaviti deset kuća, stanove ili zemlju. Sve to može da nestane ili ostane prazno...”
Suština uspeha ili neuspeha jedne zemlje je njen odnos prema znanju, ocenjuje profesor dr Miodrag Zec u kraćem razgovoru za portal Krug, uz napomenu da Srbija kroz istoriju često nije znala da znanje prepozna kao važan nacionalni resurs.
„Ja sam se više puta šalio da je prvi ministar obrazovanja u Srbiji bio najbolji – Dositej Obradović. On je sam rekao da je u Srbiju doneo dve stvari: potrebu da se narod prosveti i potrebu da se prehrani preko krompira. Krompir se primio, ali prosvećivanje baš i nije“, kaže Zec.
Prema njegovim rečima, tek kada društvo shvati da je čovek, odnosno obrazovan čovek, ishodište svih stvari, može doći do stvarnog razvoja.
„Obrazovan čovek je najrentabilnija investicija – i nacionalna, i pojedinačna. Mnogo je bolje ulagati u obrazovanje nego deci ostaviti deset kuća, stanove ili zemlju. Sve to može da nestane ili ostane prazno. A mi na Balkanu vidimo koliko kuća ostaje praznih i koliko zemlje neobrađene.“
Profesor Zec smatra da društveni napredak počinje onog trenutka kada znanje postane osnov za sticanje društvenog statusa.
„Kada jedna nacija shvati da je znanje osnovni izvor društvenog ugleda i napretka, tada društvo počinje ubrzano da ide napred.“
Govoreći o odnosu vlasti prema obrazovanju, Zec kaže da na pitanje da li vlastima odgovara obrazovan čovek – nema jednostavan odgovor, ali da je jasno da društva koja podstiču kritičko mišljenje napreduju.
„Kada društvo izabere ‘softver’ koji stimuliše kritičko mišljenje, ono se razvija i pobeđuje. Kada utone u autarhiju i samodovoljnost, ono tone u siromaštvo.“
On upozorava da se Srbija danas suočava sa ozbiljnim demografskim i društvenim problemima.
„Mi smo kao nacija u velikom problemu. Kod nas pada očekivano trajanje života, a raste prosečna starost stanovništva. Sve se više približavamo situaciji u kojoj ćemo u proseku imati 55 godina.“
Naš sagovornik podseća da postoje dva jasna pokazatelja krize jednog društva.
„U Srbiji su očigledne dve stvari: više ljudi umire nego što se rađa i više ljudi se iseljava nego što se useljava. Kada se to jednoj naciji dešava, onda je jasno da postoji ozbiljan problem.“
Rešenje, smatra on, može doći samo kroz promenu društvenih prioriteta.
„Ključ je u tome da se potpuno redefiniše odnos prema znanju kao osnovnom razvojnom resursu“.
M. M. D.
