Ovih dana ova oboljenja se preklapaju. Mnogi simptomi su slični, a kako da ih razlikujemo pomaže nam primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti
Ako neko dobije kijavicu, povišenu temperaturu, bol u grlu, mišićima i zglobovima, najpre će pomisliti da ima koronu. Ili je možda ipak samo prehlada? Korona je, naravno, mnogima najveća briga već više od godinu i po dana. Srećom, nisu baš svaka kijavica i kašalj korona. Drugi zdravstveni problemi nisu nestali sa epidemijom, i dalje su aktuelni. Svakako prvo treba isključiti Kovid19!
ALERGIJA – SIMPTOMI
Alergeni mogu biti inhalatorni i nutritivni. Alergijske reakcije mogu dati i mnogi lekovi, poslednjih godina se sve češće javlja i alergija na sunce.
Inhalatorni alergeni najčešće uzrokuju: kijavicu, svrab u nosu i očima, pojačanu sekreciju iz nosa i pojačano suzenje očiju. Promuklost, kašalj, nekad i otežano disanje zbog edema sluznice nosa i disajnih puteva. Kod alergije se može javiti i osip po koži, ekcematozne promene i slično. Retko se može javiti i angioedem koji može dovesti do teškog gušenja , čak i smrtnog ishoda u najtežim slučajevima.
Reakcija na inhalatorne alergene pojavljuje se sezonski (polen), ili je vezana za duži boravak u kući (prašina). Alergija na životinjske dlake javlja se tokom cele godine. Najčešći inhalacioni alrrgeni su : polen drveća i trava, polen korova, budj , grinje, životinjske dlake. Alergični na ambroziju i druge polene, u ovo doba godine imaju izraženije tegobe.
Unos alergena hranom, ili kontak sa hranom, mogu da uzrokuju: osip, gastrointestinalne smetnje, kao što su abdominali bolovi i dijarea. Simptomi alergije se javljaju par minuta nakon jela ili odmah u kontaktu sa hranom, mada mogu biti i odloženi i do nekoliko sati. Česti nutritivni alergeni su: jaja, mleko, neko voće i povrće, orašasti ploidovi, riba itd.
Ako se radi o alergiji, nećemo imati povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima.
Pomoć u ovom slučaju, pored antialergijskih lekova (antihistaminika, antialergijskih sprejeva za nos i sl.) je i maksimalno izbegavanje alergena ako su poznati, zatim često pranje kose i odeće posle boravka napolju, kao i dovoljan unos cinka, vitamina D, C, kalcijuma i probiotika. .
PREHLADA I GRIP – SIMPTOMI
Što se tiče jače prehlade ili gripa, najčešći simptomi su : povišena temperatura, kijanje ili suv kašalj, slabost, malaksalost, jeza, bol u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, pritisak u glavi, otežano disanje
Prehlada prodje za 2-3 dana uz mirovanje, čajeve i vitamine. Grip traje nešto duže i praćen je težim simptomima, ali uz mirovanje i simptomatsku terapiju, uglavnom prolazi za 7-10 dana.
Nažalost, postoje i vrlo teške , čak i smrtonosne forme sezonskog gripa, naročito kod straijih osoba sa komorbiditetima. Zato se preporučuje primanje vakcine protiv sezonskog gripa, koja najčešće počinje da se daje u oktobru.
KOVID 19 – SIMPTOMI
Simptomi kovida-19 izazvanog delta sojem virusa korone su nešto drugačiji od simptoma prvobitnog alfa soja. Najčešći se javlja: glavobolja, bol u grlu, povišena temperatura, curenje iz nosa, gubitak čula mirisa i ukusa (nije obavezno), mučnina, povraćanje, dijareja…Ti simptomi se pojavljuju prva dva tri dana nakon inficiranja.
Dakle, kod delta soja simptomi samo prvih dana liče na alergiju i grip. Ali vrlo brzo može doći do pogoršanja, pojave pneumonije i mnogobrojnih drugih komplikacija, kao i potrebe za bolničkim lečenjem sa vrlo neizvesnim ishodom.
I posle izlečenja akutnih simptoma, veoma često se javlja produženi ili „long kovid“, koji može trajati nekoliko meseci, praćen mnogobrojnim simptomima (preko dvesta simptoma) i komplikacijama. O teškim mukama koje preživljava pacijent i porodica, da i ne govorimo.
U kom pravcu će se bolest razvijati, zavisi od mnogo faktora. Od individualnog imunskog statusa, godina starosti, da li postoje pridružene bolesti, od adekvatnog i pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja.Najviše od toga da li smo vakcinisani ili ne.
Najgore je da zaraženi pacijent nekoliko dana izlazi, kreće se i tako širi korona virus.
Tek kad se pacijent testira, na osnovu simptoma, znaće se o čemu se radi.
Ako je antigenski test negativan, a simptomi ukazuju na kovid infekciju treba da se uradi se i PCR test. Naravno treba uraditi i osnovnu laboratoriju i na osnovu svega toga se pacijentu preporučuje odgovarajuća terapija.
Bilo bi veoma opasno da se kod istog pacijenta preklope sezonski grip i Kovid 19, a da pacijent nije vakcinisan niti protiv jedne od ovih bolesti.
Nadajmo se da se to neće dogotiti .
Vakcina protiv Kovid19 ima dovoljno, lako su dostupne, a od 15. septembra, preko e uprave, počela je prijava za vakcinaciju protiv sezonskog gripa.
Prim. dr SLAVICA PLAVŠIĆ, specijalista za plućne bolesti
Naslovna fotografija: Pixabay
Pročitajte i druge tekstove dr Slavice Plavšić na portalu KRUG:
Preležali ste kovid, ali i dalje niste dobro: šta je produženi kovid i kako se leči?
Karcinom pluća – najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji i svetu
