Ispred Ministarstva privrede oni su održali konferenciju za medije na kojoj su poručili da država od privrednika očekuje da u poslovanju ne naprave ni najmanju grešku i kao da im šalje pogrešnu poruuku „Radite na crno, isplativije je”
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, zajedno sa još 20-ak udruženja iz Srbije predalo je Ministarstvu privrede inicijativu za izmenu zakona i pravilnika o inspekcijskom nadzoru kako bi sprečili zatvaranja firmi zbog administrativno-tehničkih propusta i sitnih neslaganja u kasi, čak i od, kako kažu, manjka ili viška četiri dinara.
Oni tvrde da inspekcija masovno zatvara firme, najčešće male i srednje, a veći stepen tolerancije ima prema stranim privrednicima. Važeći Zakon o inspekcijskom nadzoru i odgovarajući pravilnik, kažu, nisu dovoljno precizni i u poslednje vreme inspekcija masovno zatvara firme na 15 do 90 dana zbog neslaganja sume novca na računima i u kasi i za četiri dinara. Propisi podjednako tretiraju bilo koju sumu novca, bilo da je reč o minusu ili višku u kasi, a to se najviše dešava u ugostiteljskim objektima, gde je, pojašnjavaju, nemoguće i zbog dobijanja bakšiša da se sume potpuno poklapaju. Nenad Ilić iz Kraljeva, vlasnik pet ugostiteljskih objekata poverenik je za Kraljevo udruženja koje je iniciralo peticiju.
Pogledajte VIDEO:
On ocenjuje kako „deluje da je sistem postao jednosmeran gde se, sa jedne strane od privrednika očekuje da u poslovanju ne naprave ni najmanju grešku i kao da im se šalje pogrešna poruka „radite na crno, isplativije je”.
– Mislimo da nije pravilan, niti ispravan način kako se naplaćuju porezi i vodi ovakva kaznena politika. Sve ovo odnosi se uglavnom na firme koje plaćaju porez, dok su oni koji rade u sivoj zoni za sistem nevidljivi. Država time kao da hoće da kaže:„Stanite, nemojte više da plaćate poreze, idite u sivu zonu“, ali mislim da to nije dobro za nas, jer mi svi od poreza živimo, lečimo se, rade škole. Smatramo da bi trebalo prilagoditi, modernizovati kontrolu prijavljivanja poreza, kao što smo uradili fiskalizaciju i sada imamo fiskalne račune i fiskalne kase koje u realnom vremenu pokazuju da li mi kucamo ili ne. Imamo i efakture, zašto onda inspektori dolaze i broje novac konobaru u džepu i da li ima 100 dinara više ili manje? Možda je kod njega bakšiš, a bakšiš nije zakonski regulisan, pa se postavlja pitanje da li mi bivamo kažnjeni zato što neki zadovoljnan gost želi da ostavi bakšiš konobaru? Mislim da inspektori moraju sve to da sagledaju. Svako ko prijavi porez on ima nameru da ga plati, jer niti može, niti želi da ga ne plati – ističe Ilić.
Najodgovornije platiše drakonski se kažnjavaju, jer su u u svim segmentima poslovanja nezaštićeni i uplašeni. Svojim malim biznisom prehranjuju porodicu, a najveći imaoci kapitala neoporezovano se bogate. Jak još jači, slabijem borba do potonuća. Svakako će njegovo mesto zauzeti sledeći, prinuđen pokušajem preživljavanja, jedna je od poruka konferencije za medije nakon koje je 20 udruženja predalo Inicijativu za ukidanje zatvaranja legalnih privrednih subjekata na 15, 90 ili 365 dana.
Problem je i što se registrovanim privrednim subjektima u slučaju propusta ili kašnjenja u plaćanju na osnovni dug zaračunava kamata, a zatim im se vrlo revnosno podnose prekršajne prijave i izlažu se visokim kaznama čak i kad nema utaje poreza ili kad su u pitanju administrativni propusti ili minorna neslaganja. Ukoliko porez nije plaćen na vreme, kaže se u Inicijativi – očigledno je da postoji problem sa likvidnošću, zbog kojeg bi Poreska uprava trebalo da omogući fleksibilniju otplatu, a ne da se primenju kaznene odredbe kad se već računa kamata.
Da bi privredni ambijent bio podsticajan, a legalan rad bio isplativ, u Inicijativi se predlaže izmena kaznene regulative i to tako da u poreskim kontrolama poreski službenik/inspektor ima prvenstveno savetodavnu ulogu, da se kod uočene nepravilnosti ostavlja razuman rok za otklanjanje, a da se tek po ponovljenoj istoj vrsti prekršaja započinje primena kaznenih odredbi i to gradaciono i uzimajući u obzir ekonomsku moć prirvednog subjekta, što uključuje izbacivanje prakse da se prekršaj naplaćuje “ne manje od 500.000 za pravno lice odnosno 10.000 za preduzetnika.
„Ovako nešto može napisati samo neko ko nikad nije stvorio novu vrednost ni iz čega i ko nema osećaj za vrednost novca. Potrebno je pooštriti kaznenu regulativu kad su u pitanju poreske utaje koje se vrše od strane neregistrovanih subjekata fizičkih lica kao što su neplaćanje pdv-a i carine na švercovanu robu, neregistrovana proizvodnja i prodaja što se trenutno u praksi ne sankcioniše adekvatno pa je višestruko isplativije raditi nelegalno nego legalno“, navodi se u Inicijativi.
M. M. D.
