Saglasnost za postavljanje kontejnera (portirnice) Gradsko veće dalo je kraljevačkom Narodnom muzeju koji je podneo zahtev i obezbedio neophodnu dokumentaciju
Godinama već kradljivci oštećuju fasadu Spomen sobe u okviru Groblja streljanih, Spomen vagon odavno je ruiniran, a često nestaju i veliki delovi postavljene ograde. Godinama unazad, Spomen park u Kraljevu, u kojem su Nemci 1941. godine, izvršili masovno streljanje i za nekoliko oktobarskih dana ubili hiljade ljudi, na meti je vandala i kradljivaca bakrom, ali za sva ta dela – niko nikada nije odgovarao. To što iznad grobova streljanih danas počesto pasu i konji, poražavajuća je slika društva koje ne pokazuje poštovanja prema sopstvenoj istoriji i žrtvama.
Čini se da su se konačno stekli uslovi da se sve to promeni, jer su danas članovi Gradskog veća u Kraljevu usvojili rešenje kojim je Narodnom muzeju Kraljevo data saglasnost za postavljanje manjeg montažnog objekta (tipskog kontejnera) dimenzija 2,6 puta 2,2 metra u industrijskoj ulici na prostoru Spomen parka. Kontejner će služiti za smeštaj radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja i za smeštaj opreme za nadzor ovog nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Ovo rešenje stupiće na snagu dan po objavljivanju u “Službenom listu grada Kraljeva”.
U obrazloženju za donošenje ovakve odluke navedeno je da se Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti Gradske uprave Kraljevo obratio kraljevački Narodni muzej Kraljevo zahtevom za izdavanje rešenja o postavljanju manjeg montažnog objekta koji se nalazi u zaštićenom kulturnom dobru, zbog čega je bila neophodna saglasnost upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Narodni muzej Kraljevo je pribavio i rešenje nadležnog Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kojim je data saglasnost za postavljanje pomenutog privremenog objekta.
Prema Zakoon o planiranju i izgradnji objekata, za ovakvu vrstu objekata ne izdaje se građevinska dozvola, odnosno odobrenje za izgradnju, već će na osnovu saglasnosti Gradskog veća, Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti izdati rešenje o postavljanju ovog montažnog objekta.
Obezbedjenje Grobkja streljanih biće 24-časovno. Sredstva su obezbedjena i za popravku oštećene opreme, a uz rebalansa budžeta novac će biti izdvojen i za radove na Spomen kapeli.
M. M. D.
Vašoj pažnji preporučujemo naše ranije tekstove na ovu temu:
O devastiranju Groblja streljanih u oktobru 1941.
Groblje streljanih ponovo na meti vandala
Groblje streljanih dobija kamere, kućicu za čuvare i obezbeđenje
Napasanje konja na Groblju streljanih čak i nije nikakvo zlo, pogotovo kada se uporedi sa nedostatkom svesti većine današnjih Kraljevčana o tragičnim događanjima tokom oktobra 1941. godine, pa i tokom celog 2. svetskog rata. Takođe, nije i kada se uporedi sa onim što živi kraljevčani danas rade jedni drugima i šta čine svom gradu (sebi i drugima). Pitam se koliko se znanja o konkretnim događajima pruža učenicima, a koliko se “primi”. Čest je slučaj da se krivcima imenuju samo partizani, “komunjare”, a da se prava borba za oslobođenje pripisuje (samo) četnicima (prvi oslobođeni grad?), bez (pri)znanja da su se bar do novembra 1941.g. obe vojske istovremeno/zajednički borile protiv okupatora. Prvo, nešto više truda tokom obrazovanja, a zatim kamere i dežurstvo, trebali bi da budu dovoljni, bez ograde. Čuvari bi trebalo da imaju obavezu da učestvuju i u održavanju groblja (prikupljanje smeća!? i košenje trave). Pada mi na pamet delovanje Đorđa Mihailovića, čuvara Zeitinlika, decenijama svojevrsnog profesora istorije. Možda bi učenici na Groblju mogli da imaju jedan radni dan tokom školovanja, svojevrstan Dan istorije, posvećen ne samo oktobarskoj tragediji. Naravno, ne svi u isto vreme. Malo (ne)ozbiljnosti za kraj: jedna paintball puška bi mogla da bude “naoružanje” čuvara…
Nebuloza! Bolje ojacati ili ugraditi ogradu koja nije atraktvna za lopove i staviti video nadzor sasvim dovoljno.