Ova deca i njihovi roditelji zaslužuju više šanse i bolje uslove za život, možda za početak bar asfaltiranje ulice u kojoj žive, ocenjuje Bojana, koja je sa prijateljima pomogla da u praznicima uživaju i mališani iz naselja u kojem žive Romi raseljeni sa Kosova i Metohije
Kada je, par dana pred Novu godinu, naša sugrađanka Bojana na jednoj od društvenih mreža objavila prepisku iz koje je bilo jasno da par dece romske nacionalnosti očekuje novogodišnje paketiće kao prošle godine, malo je trebalo da se u ljudima probudi dobro.
– Pred samu Novu godinu smo nas nekoliko entuzijasta imali ogromnu podršku projatelja (Izabela, Danica, Stojan, Dušan, Danilo, Đurđa, Mina, Andrija, Milica, Bojan, Dušica, Jovana, Emilija, Jovana, Ilija, Marina, Dragana, Katarina i Jovana, Jelena, Vesna i Tamara) pri kupovini i raspodeli 90 paketića deci iz Aerodromske ulice i okolnih sela u kojima su se u međuvremenu njihovi roditelji nastanili. Naša akcija je bila spontana i zahvaljujući prijateljima i ljudima dobrog srca za samo dan i po smo sakupili 64.000 dinara i dobili nekoliko gotovih paketića, dovoljno da obradujemo svako dete u ovoj maloj izdvojenoj zajednici – pojašnjava Bojana.
Sva deca koja žive u ovim naseljima rođena su u Kraljevu, jer su njihove babe i dede 1999. došle sa Kosova, plašeći se albanske odmazde, zajedno sa srpskom vojskom koja se tada povlačila.
– Njihovi roditelji su tada bili deca. Iako su imali mnogo poteškoća, zbog siromaštva, zdravlja, obrazovanja i jezičke barijere, uspeli su da se održe kao zajednica na samom rubu grada. Ipak, izbeglički život i diskriminacija koju su trpeli od strane svih sugrađana, čak i od svojih romskih sunarodnika koji su već bili ustaljeni u naseljima u Stadionskog, donela im je mnogo nevolja i loše uticala na njihove živote na duge staze. Zato su oni siromašni i dalje – otkriva naša sagovornica.
Kad su došli, nastavlja ona, najpre su na goloj ledini pored poligona Žandarmerije osnovali naselje udžerica od lima, kartona i najlona, a onda je posle 16 godina takvog života napravljena stambena zgradu u koju je smešteno nekoliko porodica s mnogo dece. S jedne strane zgrade je gradska deponija, a s druge je pogon za reciklažu.
– Mnogi od njih se i bave selektovanjem sekundarnih sirovina, ali nisu svesni važnosti svog rada i njegove vrednosti za ceo grad, jer to rade zbog pukog preživljanja, nemajući šanse za neki drugi posao. A, ruku na srce, ni šira zajednica se nikad nije potrudila, osim nekih pojednica, da to ne bude više tako i da im se da bolja šansa i pomogne da steknu bolje uslove za život – ističe Bojana.
Do ove zabačene zgrade vodi duga neasfaltirana ulica puna rupa, bara i kaljuga, kako s jedne strane prilaza, tako i s druge.
– Zato, pored primarne ideje da obradujemo decu, stoji i namera da im pomognemo da u perspektivi dobiju asfalt koji će olakšati deci put do škole i majkama da bi ovi mali đaci dolazili uredniji u školu, na šta su nam se mlade majke između ostalog žalile. Neasfaltirani prilazi nisu ni približno jedini problemi s kojima se ovi ljudi susreću, ali moramo krenuti korak po korak, jer njima svaka podrška puno znači. Za početak neka to bude dobra volja i svest kako za praznike svi treba da se radujemo i delimo ono što imamo – predlaže Bojana, čijoj želji možemo samo da se pridružimo.
