Kraljevačko pozorište obeležilo je sedam i po decenija kontinuiranog umetničkog rada, uz podsećanje na najznačajnije stranice svoje istorije i na stvaraoce koji su ostavili neizbrisiv trag u pozorišnom životu grada Kraljeva.
Sinoć je priređena scenska promocija monografije „75 godina Kraljevačkog pozorišta” autorke Mirjane Savić koja je podsetila da su „pozorišta oduvek predstavljala najslikovitije pokazatelje stepena kulturnog razvitka jednog naroda i urbanizacije jednog grada”.
– Nemoguće je posmatrati pozorište izolovano od svih drugih, društveno-političkih i ideoloških okolnosti koje su se smenjivale kroz sve te decenije. Zato ovo jeste vrlo sadržajna monografija u kojoj je obuhvaćen razvoj grada od 1900. godine, kada se pojavilo prvo putujuće pozorište u Kraljevu – „Sloga” (radilo je do 1906. godine), preko pozorišta koja su postojala u međuratnom periodu i pozorišta koje je radilo za vreme II svetskog rata. To je pomenuto u uvodnom delu, a kasnije je akcenat stavljen na period razvoja pozorišta, od amaterskog, pri Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević”, koje je iznedrilo prvo profesionalno pozorište. Ono je radilo sedam sezona, od 1949. do 1956. Tradiciju je nastavilo amatersko pozorište koje je radilo kao profesionalno i na kraju, od 2001. godine Kraljevo ima profesionalno pozorište koje je, zaista, poslednjih pet sezona dostiglo svoj maksimum, jer je osvojena 21 nagrada na domaćim i na međunarodnim festivalima, od kojih je jedna nagrada i Sterijina.
Pogledajte VIDEO:
Mirjani Savić u izradi monografije pomagali su mnogi glumci i ostali sadašnji i bivši poslenici Kraljevačkog pozorišta, ali je ona istakla da najviše ceni doprinos najstarijeg među njima – Mileta Cvijovića.
– Od 1965. godine do danas, smem da potpišem, pamtim sve: sva dešavanja koja su bila u pozorištu ostala su mi u sećanju i od srca sam pomagao da ova monografija bude napisana tačno, jer je to najbitnije. Mnogo monografija sam imao u rukama, ali ova ima toliko puno podataka, istorijskih i glumačkih, ima sve ono što jedno delo treba da nosi – ocenio je Cvijović.
Direktor Kraljevačkog pozorišta Miodrag Dinulović ocenio je da bez publike pozorište ne postoji.
– Publika je taj „amalgam” koji vezuje dramskog pisca, glumca i predstav. Kraljevačka publika je volela svoje pozorište i da ga ne podržava i ne voli, pozorište bi umrlo, jer ako u pozorište ne uđe gledalac (a videli smo to za vreme korone), džabe sva tehnika, zumovi… Mi tražimo žive kontakte sa ljudima. Pozorište će živeti, Kraljevo se izborilo 17. novembra 1956. godina da ne umre Talijin plamen u Kraljevu i ja čestitam Kraljevčanima na tome što su očuvali svoje pozorište i što ga vole – poručio je Dinulović.
O monografiji su na sceni govorili autorka Mirjana Savić i urednik knjige Zoran Maksimović. On je ocenio da knjiga koja ima skoro 600 strana predstavlja „pravi zapis o ljubavi prema pozorištu”, da je Kraljevačko pozorište svojom nepokolebljivom istrajnošću i umetničkim dometima zauzelo značajno mesto na lestvici srpskih teatara, „o čemu dokumentovano svedoči monografija Mirjane Savić kojaje, sasvim izvesno, istinski teatrološki poduhvat – perjanica srpske pozorišne literature”.
U muzičko-scenskom programu “Naših 75” koji je režirao Miodrag Dinulović učestvovali su glumci: Mile Cvijović Neco, Nada Stankov, Dušica Novaković, Natalija Knežević, Nikos Mihailović i tenor Vojislav Spasić. Voditelj programa bio je Dragan Vučelić (RTS).
M. M.. D
