Intervju sa direktorom „Čistoće“ (2): Povećali smo efikasnost i pouzdanost

U drugom delu intervjua sa direktorom JKP „Čistoća“ Ivicom Bogojevićem razgovaramo o „projektu Ćuprija“, koji je naišao na osudu javnosti, dugovanjima građana, investicijama i poslovanju

            Za one koji nisu čitali juče objavljeni prvi deo intervjua sa direktorom JKP „Čistoća“ Ivicom Bogojevićem, ponovićemo da je ovaj materijal čekao na objavljivanje četiri meseca. Bez ikakvih zakulisnih razloga – jednostavno, toliko smo opširno i dugo razgovarali, da je od dnevnih terena trebalo odvojiti nekoliko dana i posvetiti se obradi materijala. Redakcija KRUGA nije imala takvu mogućnost, pa se posao odužio. Intervju nije izgubio na aktuelnosti, samo smo dodali nekoliko novih informacija. Razgovarali smo o mnogim temama, mnoga pitanja nisu bila prijatna, direktor „Čistoće“ nijedno nije izbegao, trudio se da iz svog ugla objasni pozadinu problema, kao i funkcionisanje ovog vrlo složenog preduzeća.

Nedavno je odnošenja smeća poskupelo 20% i kažete da je bilo najjeftinije u Srbiji. Takođe i da bi realno bilo poskupljenje od 50%, da li ćete ove godine tražiti novo poskupljenje?

Ne, ove godine sigurno ne.

Koja je svrha i ovog i svakog drugog poskupljenja ako imate skoro 300 miliona nenaplaćenih potraživanja?

Imamo procenat naplate oko 87%. Najveći deo su dugovanja građana za odnošenje smeća, deo duga je za usluge groblja i deo za parkiranje, ali to smo najvećim delom rešili u poslednjih godinu dana.

Ali to je 2,3 miliona evra potraživanja!

Da, ali gomilanje dugovanja traje tri decenije. Ušlo se u jedan začaran krug. Sa aspekta Zakona o komunalnim delatnostima u najvećem delu to je nenaplativ dug zbog zastarelosti. S druge strane, Zakon o obligacionim odnosima ne da vam da to sve otpišete i krenete od nule. U nekoliko navrata smo se obraćali i Gradu za pomoć i razgovarali smo o tome, ali još nismo našli rešenje.

Od tih 300 miliona dinara koliko nije zastareo dug? Jer to što nije zastarelo, to su „žive pare“. Šta preduzimate da to nezastarelo naplatite?

Preduzimamo razne mere, jedna od njih jeste i „projekat Ćuprija“ za dugove za parkiranje, koji je dao rezultat. Zatim, počeli smo da utužujemo korisnike, cele prošle godine smo puštali utuženja, ove godine još i više i ubrzaćemo taj proces.

Koliko potrošača i za koji iznos ste prošle godine utužili? Čini se da „Čistoća“ posvećuje manje pažnje naplati nego npr. „Toplana“ ili EPS…

Za utuženja nam problem prave upravo ta nagomilana zastarela potraživanja. Ovako to izgleda u praksi: da bih tužio nekoga za 30.000 dinara, obraćam se izvršitelju. Od toga je realno naplativo 5.000 dinara, koliko je otprilike godišnji račun. Ostalo je zastarelo, ali moramo da tužimo za svih 30.000 i da platimo aktiviranje izvršitelja, što je više nego dug koji možemo da naplatimo. To je „skuplja dara nego mera“!

Ne možete da poredite „Čistoću“, koja grca u problemima, sa EPS-om koji je mašinerija i može da angažuje silu radnika na naplati dugovanja. Osim toga, EPS, „Toplana“ i „Vodovod“ imaju godišnji račun od 20 i nešto hiljada i isplate im se utuženja, a mi bi trebalo da tužimo za 1.200 dinara. Moraćemo da krenemo i to. Ali do čega to može dovesti: recimo 2.000 dužnika x 6.000 dinara najniža tarifa izvršitelja = 12 miliona dinara. Mi te pare nemamo! Da dovedem do toga da ne mogu da pustim platu? To neću da radim!

Osim toga, „Toplana“ i EPS mogu dužniku da uskrate grejanje ili struju, kako mi da mu uskratimo odnošenje smeća kad su kontejneri zajednički?! Dakle, ne zapostavljamo naplatu, kroz utuženje i pritisak smo u novembru i decembru naplatili oko 2 miliona dinara.  Za JKP „Čistoća“ jedno od rešenja može biti objedinjena naplata. To bi nama rešilo problem naplate.

Smatram da je za količinu otpada koju svako od nas proizvede, bezobrazluk ne platiti 400-500 dinara mesečno! To je manje od 2 kutije cigareta. Naravno, izuzimam ljude koji su egzistencijalno ugroženi. Zašto oni koji to nisu, ne plaćaju račun „Čistoći“?

Nije bilo sankcija. Decenijama se urušavao sistem koji je trebalo to da kontroliše. „Čistoća“ nije u mogućnosti da trenutno samostalno reši taj problem. Naišli smo na razumevanje u Gradu i počeli smo zajednički da rešavamo problem. Razmišlja se i o objedinjenoj naplati.

Dugovanja za parkiranje ste ustupili, praktično „prodali“ privatnoj firmi, o čemu smo na portalu KRUG objavili kritički tekst. Zašto dugovanja za odnošenje smeća ili usluge na groblju takođe niste prodali?

Zato što to nije baš praksa…

Uopšte nije praksa da javna preduzeća „prodaju“ dugove građana.

Ko kaže da nije praksa, cela Srbija to radi sa dugovanjima za parkiranje! Nismo izmislili toplu vodu. Ali zašto se bavimo posledicama, krenimo od uzroka: neko je došao u grad, parkirao se, nije platio, opomenut je da nije platio, opomenut je još jednom da nije platio i došlo mu je sada da plati dug i to ispada problem! Neko je koristio uslugu i nije izmirio obavezu za tu uslugu.

Neki građani tvrde da nisu dobili opomenu.

Mi imamo knjigu u kojoj se vidi plaćena poštarina za slanje opomena. Preduzeli smo čak i korak druge opomene, za koji nismo obavezni.

Koji je finansijski efekat te prodaje potraživanja?

Da smo podigli naplatu parkiranja na 98%.

Koliko ste nenaplaćenih parking karata predali toj firmi prošle godine?

1.541 kartu.

Za to je „Čistoća“ od te firme dobila 1,2 miliona dinara. Kad sam jesenas pisala tekst, svi koje sam konsultovala rekli su da ustupanje potraživanja javnog preduzeća nije uobičajeno, ali nije nezakonito. Ipak, računica bode oči: Ako je svih 1.541 dužnika platilo posle opomene advokata, to je 1.541 karta x 4.000 din (dnevna karta + advokatska tarifa) = 6,1 miliona. Minus 1,2 miliona koje su platili „Čistoći“ = 4,9 miliona dinara. Bezmalo 42 hiljada evra im je ostalo ako je moja računica tačna i ako su svi platili posle opomene… Kako ste izabrali firmu sa kojom ćete sarađivati?

Zakonskim putem, javnim pozivom, bila su tri ponuđača. Mi ne kupujemo ništa, samim tim ne ide primena Zakona o javnim nabavkama. Imali smo pregovore i sa jednom beogradskom kancelarijom koja je htela 50:50 odsto vrednosti dnevne karte, izabrali smo firmu koja je ponudila da nam plati 80% vrednosti. Reći ću vam još da Čačani koji ne plate parkiranje, plaćaju 11.000 dinara, ono što je kod nas bilo 4.000 dinara.

Ali zbog velikog pritiska javnosti, JKP „Čistoća“ se sada obraća javnim izvršiteljima direktno. I, nažalost, to će za građane biti skuplje, jer je najniža tarifa, koliko sam upućen, oko 6.000 dinara!

Plan investicija JKP „Čistoća“ za 2021.g me zbunio. Pominje se 60-70, pa na jednom mestu i 200 miliona… a onda na kraju Programa 2021. piše „plan je preambiciozan“. Što ste ga takvog pisali? Prošle godine ste planirali 101 milion subvencija, a dobili 18 miliona, koja je svrha nerealnih planova?

Da objasnim kroz primer: imamo jedno vozilo za zoohigijenu, pokvari se, novo ne možemo da kupimo ako ga nema u Programu 2021. Da li smemo da rizikujemo da ga ne stavimo u Program? Pokvari se npr. sad u februaru i ne možete da kupite do februara sledeće godine! Znači, moram i da rizikujem malo i da planiram nešto što se možda neće realizovati. Plan investicija koji pominjete ostavlja mogućnost da možda nešto dobijemo kroz projekte, možda neke donacije od ambasada…

U planu investicija pominjete novu upravnu zgradu, ili ozbiljno renoviranje postojeće. Nema ništa preče?

To neće biti naša sredstva. Iz sopstvenih sredstava ne možemo, ali moramo i to da predvidimo u Programu ako kroz konkurse ili projekte obezbedimo sredstva.

U situaciji kada, kako sami kažete, Čistoći toliko toga nedostaje, ko bi dao sredstva za upravnu zgradu?

Ako živite u kući koja prokišnjava, da li možete da fukcionišete dobro? Ne možete. Najveća šansa da se dobiju sredstva baš i jeste za projekte energetske efikasnosti, inovacije koje će centralizovati sistem upravljanja i ubrzati poslovne procese, a možda i optimizovati broj radnika. Suština je da to nije „tek onako“ nova zgrada, nego nešto što će omogućiti određene uštede, a pritom sami ne ulažemo ništa. Treba ići ka tome. Prošle godine nismo uspeli, ali moramo da predvidimo u Programu da bismo uopšte mogli da konkurišemo sa projektom.

Da kažemo nešto i o poslovanju: 2018.g imali ste dobit od 8,4 miliona, 2019. čak 14 miliona, a 2020. samo 1 milion dobitka, zašto?

Znate li koliko smo dezinfekcija prošle godine izvršili, to je sve išlo na teret „Čistoće“, nije dodatno plaćeno. Zatim, imamo jednu anomaliju u platama, koja ne zavisi od nas, a to je da imamo više od 200 radnika koji su na minimalnoj zaradi, pa svake godine imamo oko 10 miliona dinara novog opterećenja na osnovu rasta minimalne zarade. Da nismo dobili 18 miliona od Grada, mi bismo bili u gubitku. Tu dobit nemamo fizički, u novcu. Imamo samo za redovno poslovanje.

Kako ste isplatili solidarnu pomoć ako nemate „žive pare“? Naravno, ovim ne želim da kažem da radnici „Čistoće“ imaju veliku platu, nego pričamo o poslovanju. I za 2021.g ste planirali isplatu solidarne pomoći.

Naravno. Solidarna pomoć je predviđena Kolektivnim ugovorom za javna preduzeća, ako postoje finansijska sredstva. Mi smo imali neiskorišćena kreditna sredstva.

Hoćete da kažete da ste podigli kredit za solidarnu pomoć?

Ne, solidarnu pomoć smo isplatili iz sopstvenih sredstava, a kreditom smo pomogli tekuće održavanje. Solidarnu pomoć ne da smo zaslužili, nego i više od toga s obzirom na to šta smo sve radili i koliko smo opterećenje trpeli.

Jedino ste preduzeće kome je osnivač ostavio celokupnu dobit. Čime ste ih ubedili?

Radom, samo radom. Ko je posle zdravstva imao najviše posla zbog korone? „Čistoća“. Mislim da smo sa punim pravom to tražili od osnivača i ogrešili bi se da nam nisu dozvolili. Mi nismo imali rad od kuće, za razliku od nekih drugih javnih preduzeća i ustanova, ili Gradske uprave. Naprotiv, imali smo značajno povećanje obima posla: građani su sredstva za godišnje odmore uložili u renoviranje, sav otpad je izbačen na ulicu i mi smo to nosili, plus pomenute vanredne dezinfekcije grada… Tako da smatram da ne da smo to zaslužili, nego da je trebalo da dobijemo od osnivača i stimulaciju za ono što smo odradili.

U zajedničkim službama imate 6 diplomiranih pravnika, jednog pravnika, 6 diplomiranih ekonomista, 4 ekonomista, 10 ekonomskih tehničara…

Mi smo najkompleksnije preduzeće u gradu! Imamo šest delatnosti: groblje, komunalna higijena, zelenilo, održavanje deponije, parking servis, azil za pse… treba sve to pokriti!

Znate li koliko imamo šalter sala? Na groblju, u gradu dve lokacije, parking servis, u Ribnici, u Ušću, ovde u upravnoj zgradi i u OSI. Zatim, imamo dve prodavnice, tri cvećare. Neki od tih šaltera i prodajnih mesta rade u dve smene, pa vi vidite koliko je radnika potrebno da se sve to pokrije. Imamo više različitih delatnosti i vrlo smo dislocirani, a na svakoj od tih lokacija se trudimo da građanima izađemo u susret.

JKP „Čistoća“ je konglomerat različitih delatnosti i verujem da je zaista teško sve to organizovati. Šta mislite, da li bi odvojena preduzeća bila efikasnija?

Ne bi. Zato što imamo i mnoge zajedničke poslove, i u administrativnom delu, ali i u tehničkom, kao što je npr. održavanje mehanizacije i slično. U odvojenim preduzećima duplirala bi se sva ta radna mesta. Zatim, mi ovako možemo da pojačano angažujemo ljude tamo gde je najpotrebnije. To se moglo videti u praksi, na primer, pre desetak dana kada smo iz različitih delova preduzeća uputili radnike na uređivanje Starog i Novog groblja.

U parking servisu imate ljude koji i više od 10 godina rade preko omladinske zadruge. Kako ćete rešiti problem njihovog angažovanja i statusa?

Još nemamo rešenje za taj problem. Po novom zakonu, sada rade preko agencije za zapošljavanje, ali to može trajati maksimum 2 godine. Za sada ne znam šta će biti kad isteknu te dve godine, tražimo rešenje. Sada imamo još 23 radnika angažovana preko agencije.

Kao direktor javnog preduzeća, da li se osećate povlašćeno, ucenjeno… ili?

Ne osećam se povlašćenim ni najmanje! Daleko od toga. A ni ucenjenim. Više kao da sam u nekom procepu: direktora javnog preduzeća svako može da prozove, svako može svašta da priča o njemu, i tačno i netačno, i da za to ne snosi odgovornost… ja mislim da sam ugrožen kao direktor javnog preduzeća, jer sva odgovornost se na kraju svodi na jednog čoveka bez obzira ko je pogrešio.

Da li su vas pritiskali da zaposlite nekog?

Toga uvek ima, ali ne kao direktan pritisak da nešto morate da uradite, više kroz razgovor, pa ako može, može, ako ne, ne. Za funkcionisanje „Čistoće“ najviše je potrebno izvršilaca na terenu, a to nije posao za koji se nezaposleni baš otimaju. Ponosan sam na to što je više od 80% ljudi koje sam zaposlio već godinama radilo u nedefinisanom statusu preko zadruge ili agencije.

Da li je bilo pritisaka da na javnim nabavkama izaberete neko preduzeće?

Nisam imao takvih pritisaka, uvek mi je sugerisano samo „radi po zakonu“ i to mi je veliko olakšanje.

Krajem ove godine ističe Vam četvorogodišnji mandat. Na šta ste ponosni?

U trenutku kada sam došao i tražio parametre, nismo ih imali, npr. koliku kilometražu prelazi svaki kamion, koliko troši goriva, pouzdanost nam je bila ispod 80%, što znači ako treba smećar da dođe u utorak, vrlo je verovatno da će doći u sredu, četvrtak ili petak. U početku je bilo ako se pokvari smećar, tog dana nema ništa od posla. Hvatao sam se za glavu: pa zašto ta ekipa ne sačeka prvi slobodan kamion i istog dana ne odradi svoju lokaciju?! Tako da – najveći uspeh koji pripisujem sebi i koji mi stvara zadovoljstvo je pouzdanost našeg dolaska: sada je iznad 98%!

Kad smo imali slobodna sredstva od parking servisa (a sada ih nemamo zbog stalnog povećanja minimalne cene rada), ulagali smo u tehnologiju i analizu efikasnosti: GPS praćenje vozila, video nadzor u centrali i na grobljima, kupili smo više od 20 računara, bili smo informatički nepismeni… Sada nam svi kamioni rade 6-7 sati, neki i duže, a imali smo kamione koji su dnevno bili u upotrebi ispod 4 sata! Zato smo uspeli da rešimo povećanu količinu otpada.

Ovu funkciju ne gledam kao političku. Ja sam prvenstveno građanin ovog grada: rođen sam u Kraljevu, odrastao sam ovde, školovao sam se u Beogradu, vratio sam se u Kraljevo. Želja mi je da to svoje znanje i određeno iskustvo, naročito u oblasti organizacije posla, primenim i da to bude na dobrobit svih nas Kraljevčana.

Razgovarala: Radmila Vesković

Fotografije: Arhiva JKP “Čistoća”