Poslednjih decenija susrećemo se sa sve češćom pojavom šumskih požara. Činjenica je da su šumski požari posledica, pre svega ljudskog faktora, ali povećan broj šumskih požara se može dovesti u vezu i sa posledicama klimatskih promena i globalnog zagrevanja, usled koga su leta sve vrelija i suvlja, vetrovi sve snažniji, a kišni periodi sve promenljiviji, što utiče na veći rizik od pojave i širenja požara na otvorenom.
Šumski požari mogu imati dalekosežne posledice na biodiverzitet, za čiji oporavak je potreban dug vremenski period koji se meri decenijama, pa čak i vekovima. Stručna javnost ukazuje da klimatske promene povećavaju mogućnost stvaranja vremenskih uslova, koji pogoduju izbijanju i nekontrolisanom širenju šumskih požara. Međunarodna organizacija World Weather Attribution ukazuje da je pojava šumskih požara najmanje 30% verovatnija usled klimatskih promena, nego što bi bila bez njih.
Iz navedenih razloga lokalne zajednice imaju potrebu uspostavljanja efikasnijeg sistema zaštite, koji podrazumeva aktivno učešće svih lokalnih kapaciteta. Jedan od prioritetnih ciljeva zaštite od požara je uspostavljanje sistema zaštite koji se prevashodno zasniva na preventivnom delovanju.
Dobrovoljna vatrogasna društva u lokalnim zajednicama prepoznata su kao važan subjekt civilne zaštite i imaju značajnu ulogu u podizanju protivpožarne kulture građana i podizanju spremnosti lokalne zajednice za efikasno i blagovremeno delovanje u slučaju pojave požara i aktivnom učešću u suzbijanju požara.
U primarne zadatke društva spadaju: jačanje i izgradnja kapaciteta za efikasno delovanje u slučaju požara, pokretanje programa i akcija protivpožarne zaštite, podrška programima i akcijama zaštite životne sredine, podizanje protivpožarne kulture, razvoj i vaspitanje vatrogasnog podmlatka, sistematsko sprovođenje obrazovnih programa za mlade.
Funkcionalna i dobro opremljena vatrogasna društva u lokalnim zajednicama imaju izuzetan značaj za bezbednost svake lokalne zajednice, posebno u onim naseljima koja su dosta udaljena od profesionalnih vatrogasnih jedinica ili na svojoj teritoriji imaju značajne objekte ili prirodna dobra koja treba zaštititi.
Sagledavajući povećan rizik od pojave požara na otvorenom i šumskih požara, kao i lokalne kapacitete za prevenciju i brzo delovanje u slučaju potrebe, uočava se potreba za:
– kontinuiranim unapređenjem znanja, prektičnih veština i spretnosti članova dobrovoljnih vatrogasnih društava, kao i daljim povećanjem broja obučenih članova
– izgradnjom tehničkih kapaciteta (nabavkom opreme, izgradnjom vodozahvata i sl.) za efikasniju prevenciju i brzo suzbijanje šumskih požara u početnim fazama kada su štete najmanje,
– podizanjem protivpožarne kulture građana u cilju smanjenja uticaja čoveka na pojavu šumskih požara,
– jačanjem ekološke svesti kod mladih i pokretanjem aktivizma i dobrovoljnog angažovanja na zaštiti zajednice i prirodnog okruženja od negativnog uticaja požara.
U tom cilju, u okviru projekta „Šume bez požara” DVD Kraljevo, u saradnji sa područnim DVD jedinicama i JP Srbijašume, početkom septembra imali su volontersku akciju izgradnje vodozahvata – rezervoara za obezbeđivanje dovoljne količine vode potrebne za slučaj pojave požara na području Stolova, koji je stavljen pod zaštitu kao predelo izuzetnih odlika.
Lokacija za izgradnju rezervoara izabrana je u koordinaciji sa vatrogasnim jedinicama, predstavnicima Srbijašuma i uz saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Izabrana je lokacija na kojoj tokom godine ima dovoljno vode da napuni rezervoar i istu zadrži tokom sušnih letnjih perioda.
Izgrađen rezervoar značajno povećava protivpožarnu bezbednost ovog područja, jer skraćuje vreme dostavljanja potrebne količine vode u slučaju pojave požara, a samim tim omogućava gašenje požara u početnim fazama kada su štete i posledice najmanje.
Volonterska akcija izgradnje vodozahvata trajala je šest dana uz aktivno svakodnevno učešće najmanje 10 volontera, a uz odgovarajući stučan nadzor koji je obezbedio poštovanje projekta i pravila stuke pri izgradnji ovakve vrste objekata.
DVD Kraljevo je u predhodnom periodu izgradilo više ovakvih objekata, a svoje pozitivno iskustvo je prenelo i na dobrovoljna društva u regionu koja preuzimaju ovaj primer dobre prakse.
M. P.
