Štrajk i protest u Beogradu izraz su revolta i način da iskažemo svoje nezadovoljstvo zbog sve češćih napada učenika, a bez reakcije Ministarstva prosvete, poručuju prosvetari
Pre nekoliko dana u Bačkoj Palanci pretučen je prodesor Srednje tehničke škole „9. maj“ u Bačkoj Palanci. Ovaj poslednji u nizu incidenata i neprimerenog ponašanja učenika prema nastavnicima i profesorima, verbalnih ili fizičkih napada, razlog je protestnog skupa koji će sutra, u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) biti održan u Beogradu u 12 časova ispred Skupštine Srbije, ali i jednodnevnog štrakla prosvetnih radnika koji su članovi ovog sindikata.
– Kolegu Slobodana Zorića u srednjoj školi u Bačkoj Palanci pretukao je bivši učenik u samoj školi, nanevši mu teške telesne povrede: povredu glave, prelom nosa. Naš štrajk i protest izraz su revolta i način da iskažemo svoje nezadovoljstvo, jer se povodom poslednjih incidenata nije oglasio niko iz Ministarstva prosvete – kaže Gordan Marković, predsednik Sindikata obrazovanja Kraljevo.
Zaposleni koji su članovi USPRS, kako je najavljeno. stupiće sutra u jednodnevni štrajk sa potpunom obustavom nastave u oko 860 škola u Srbiji, a među njima je i večina kraljevačkih škola. Ima najava da će se priključiti i članovi ostalih reprezentativnih sindikata.
Pogledajte celu VIDEO izjavu GORDANA MARKOVIĆA:
– Osnovni i jedini zahtev jeste izmena Krivičnog zakonika, odnosno da se napad na zaposlene u obrazovanju tretira kao napad na advokate. Nešto mora da se menja kako bi škole postale bezbednije mesto – kaže Markovič.
On dodaje da u Kraljevu poslednjih godina nije bilo primera drastičnog nasilja ove vrste u školama, ali problematičnih učenika svakako ima i škole se trude da to reše:
– Naravno uvek imate situacije koje prođu nezapaženo i da javnost i ne sazna da se nešto desilo, jer je nekada i nastavnicima neprijatno da obaveste kolege i direktora o neprijatnosti koje su preživeli, da ne bi došli u još goru situaciju.
Đake o potpunoj obustavi rada treba da obaveste učitelji ili razredne starešine, pošto đaci, naravno, ne mogu znaju ko je od prosvetara član kog sindikata, ali po najavama poptpune obustave nastave biće u većini kraljevačkih škola.
M. M. D.
*foto – ilustracija Dids, Pexels
PROGLAS UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE
Poštovani profesori,
Do sad smo nebrojano puta izjavili da nam je oduzeto dostojanstvo. Nismo se dobro izrazili. Dozvolili smo da izgleda da su nam uzeli isto. Subjektivni osećaj nemoći prisutan je kod svakog zaposlenog u školama.
Učenici ne vide smisao i opravdanost postojanja škole.
Nastavnici ne vide smisao truda, koji ulažu u nastavni i vaspitni proces.
Vaspitanje se iz porodice preselilo na neko drugo mesto.
Škola to, nažalost, nije. Obrazovanje je u Srbiji centralizovano i administrativno uređeno. Narušeni su odnosi svih aktera u obrazovanju, dece, roditelja i nastavnika.
Na nivou društva postoji samo privid konsenzusa da nam je obrazovanje važno. U stvarnosti, nema ni obrazovanja, a ni vaspitanja, već dugi niz godina.
Dobili smo nove Protokole koji do sitnih koraka predviđaju na koji način uraditi i šta treba napisati u slučaju nasilja ili krizne situacije koje smo, nažalost, imali pre godinu dana. Svi naši napori u školama svode se na višesatne i učestale sastanke Tima za prevenciju nasilja, Planove pojačanog vaspitno disciplinskog rada, izrečene mere…
I NIŠTA…
Sve naše priče se završavaju kao u lošoj bajci. Prijavili smo slučaj MUP – u ili Centru za socijalni rad i tu se bajka završava. U praksi je važno da škola proceduralno i pisano uradi sve što je njoj u opisu administrativnih delatnosti i što je prividno nazvano autonomija škole. Neretko se nasilje i zataškava da školi, čitaj direktoru, ne bi bio narušen ugled.
Nasilje u školama trpe deca i nastavnici. U lancu nasilja koju započinju deca, prvi na udaru su nastavnici u školama. Prvi smo na udaru i roditeljima, koji još u predškolskom ne mogu svojoj deci ništa, što i otvoreno priznaju u retkim iskrenim razgovorima sa nastavnicima od kojih očekuju čudo.
Ta deca žive, a mi radimo u atmosferi u kojoj bi se i dve orlove glave na istom telu potukle, kad bi sa slike grba izletele.
Nismo mi nastavnici. Zaboravili smo u decenijama koje su iza nas da smo profesori. Profesor ne može da okrene glavu na drugu stranu dok mu tuku kolegu. Profesor ne sklanja pogled kad mu rezbare po klupama pretnje smrću ili ga verbalno napadaju učenici, roditelji ili nadležni državni činovnici.
Državo, i nečinjenje je nasilje!
Potrebno je vratiti pravednost u sistem. Ovako, ili ugasite škole i prekinite da prodajete iluziju da škole postoje, ili dajte profesorima ovlašćenja da mogu da rade svoj posao.
U četvrtak ćete nas prebrojavati, direktori će se hvaliti kakao „njihove“ škole rade, a neki među nama će i raditi.
Ne raduj se, državo. Ako ti se učini da nas je malo, ti što u četvrtak izađu ispred Skupštine Srbije, to su ti svi profesori koje ova država ima. Ako nas je malo, kakva si ti država, koja je ubila svoje profesore?
Ako po nekom zakonu treba da nam uzmete dnevnicu, bolje da nam „pukne“ dnevnica nego da nam pukne glava!
