Završena je prva faza radova na izgradnji Vojničke spomen kapele na Čemernu. Ovu činjenicu konstatovali su članovi Gradskog odbora za izgradnju u Kraljevu. Sagrađen je objekat i stavljen pod krov. Nešto para je izdvojeno i za drugu fazu: fasadu, unutrašnju malteraciju, uređenje kripte… Istina, Grad je dao „koliko je mogao”, ali to nije dovoljno, a nije ni lepo cenjkati se posle više od jednog veka. I nije samo vreme u pitanju: moramo znati kako, da nije bilo Čemerna, ne bi bilo ni Krfa, ni Vida, ni Solunskog fronta… Niko do tamo ne bi ni stigao. Nemačka i austrougarska armada bi Srbiju sahranile u Ibru.
Jedan od inicijatora izgradnje kapele, Rade Vukosavljević, do sada je sakupio imena 4.122 ratnika iz Kraljeva ili iz drugih mesta koji su tog novembra 1915. godine branili Srbiju. Nažalost, popis nije konačan, iako je sačinjen iz 57 istorijskih izvora.
Zato u Odboru i nema drugog zadovoljstva osim zbog izvedenih radova od strane beogradske firme TRIMOS, Milutina Jovanovića, koji je sa svojim radnicima, od septembra do juna, prkosio i kiši i snegu, mrazu i magli, vetru i blatu… Odbor mu je zahvalan.
Ali, znalo se i pre završetka ovog dela posla da Grad nema snage da nosi ceo projekat. A druga faza podrazumeva, unutrašnje sređivanje, izradu zvonika, postavljanje krstova, opremanje kripte, obezbeđivanje struje, video nazora… Znali su i to ovi entuzijasti, jer na ovom poslu niko ne radi profesionalno, da potomci ipak ne mogu da zaborave svoje pretke.
Država, svejedno kako se kada zvala u proteklih više od sto godina – jeste. To čak i mnogi mladi danas sa velikom tugom i žaljenjem konstatuju. Zato su se članovi Odbora rasporedili „u strelce”: medijski, lično, putem predavanja, izložbi, flajera…, i odziv stiže. Iz Kraljeva stiže crep, iz Beograda snegobrani, iz Arilja krstovi i gromobrani, iz Drakčića gvozdena kapija, iz Osanice vrata, opet iz Arilja projekat za zvonik, iz Kraljeva mermer za imena svakog stradalog vojnika… Naravno, znaju se i imena i količine ili vrednosti donacija. Nije kod nas zamrlo zadužbinarstvo. Zato će ovaj posao i biti završem Knjigom donatora: od koga, kome i za koga. Ali, treba još mnogo. Može li ovo leto da se razlikuje od proteklih 111?
Radovan Tipsarević
