Folklor je mnogo više od igre i pesme, to je jezik koji razumeju svi na Balkanu, ali i širom sveta. Kraljevo je protekla četiri dana ponovo bilo mesto susreta ljudi koji u srcu nose tradiciju i žele da je prenesu generacijama koje dolaze.
Četvrti seminar u organizaciji Saveza folklornih ansambala Srbije okupio je brojne umetničke rukovodioce, koreografe, asistente i istaknute igrače, ne samo iz Srbije, već i iz dijaspore. Pet stručnih predavača vodilo je intenzivan rad tokom dva dana ispunjena učenjem, razmenom iskustava, ali i iskrenom emocijom, jer folklor se najbolje razume onda kada se živi.
Jedan od predavača, dr Vladimir Janevski iz Severne Makedonije, naglasio je da je ljubav prema tradiciji najbolje seme za kulturnu budućnost.
– Sve kreće od kuće, od priča predaka, najčešće to budu bake i deke, roditelji. Folklor vas prvo pronađe u sopstvenom dvorištu, pa vas onda vodi kroz svet. To je socijalizacija, zajedništvo, psihološki prostor gde čovek spoznaje sebe i druge. Drago mi je što vidim ovoliko mladih koji žele da uče i da sa ponosom prenose onima koje oni uče lepotu ono što smo nasledili – rekao je Janevski za portal Krug.
Učesnici su od njega učili specifičnosti igara, pesama i nošnji iz skopske Crne Gore.
– Toliko je ovde ovog vikenda talenta i posvećenosti. Na Balkanu smo svi dobri igrači i pevači, samo jedni od drugih učimo i prenosimo dalje – dodao je uz osmeh.
Da je Kraljevo postalo jedan od važnih centara za stručni rad u folkloru, potvrđuje i Igor Gudić, predsednik Saveza folklornih ansambala Srbije:
– Iz godine u godinu na svojim seminarima imamo sve više polaznika. To znači da je potreba da negujemo i unapređujemo rad naših ansambala velika. Ovi seminari su mesto gde se stvara mreža prijateljstava i budućih saradnji. Kada se ovde razmene znanje i entuzijazam, to stigne do najudaljenijih tačaka na kojima se neguje srpska tradicija.
Osim učenja, seminar koji je finansijski podržalo i Ministarstvo kulture, je bio prilika i za druženje jer, kako kažu folklorci, nema igre bez zajedništva. Upravo u takvoj atmosferi, kultura postaje most između gradova, naroda i generacija.
Seminar je završen u istom duhu u kojem je i počeo, uz veru da tradicija nije nešto što treba sačuvati u vitrini, već nešto što treba negovati svakog dana. Tradicionalni motivi možda potiču iz prošlosti, ali u njima kuca najmlađe srce ovog naroda. Kada vidimo koliko dece i mladih bira folklor, jasno je: dok oni igraju, naš identitet ne brine za sutra. Jer dok igra traje, Balkan diše isto srce.
Nije važno iz kojih su sve ansambala bili polaznici, ni kojim se jezikom pozdravljaju nakon poslednjeg takta: folklor ih uvek sastavi u isti krug. A gde ima kruga, ima i zajedništva.
M. M. D.
