Realizovani projekti uvek imaju svoj početak i kraj. Datume, aktivnosti, izveštaje i rokove. Ali ono po čemu se zapravo meri da li je nešto vredelo počinje tek posle toga – kada ostane iza donatora, formulara i završnog događaja.
U Šumaricama kod Kragujevca, posle projekta „Aktivno dvorište za aktivnu decu“, ostao je prostor koji deca svakodnevno koriste. Ali, možda još važnije, ostala je i grupa roditelja koja je prvi put zajedno nešto pokrenula i završila.
U izdvojenom odeljenju OŠ „Jovan Popović“ nema fiskulturne sale. Zato je deo školskog dvorišta, ispred postojeće Letnje učionice, dobio tartan-podlogu i tako postao prostor na kojem deca mogu da vežbaju, igraju se, održavaju deo nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Kasnije su postavljeni i ivičnjaci kako bi podloga bila zaštićena i trajala što duže- To je onaj deo projekta koji se najlakše vidi. Mnogo zanimljivije je ono što se vidi tek kada se malo duže ostane u tom dvorištu.
Roditelji koji su se tek upoznali – počeli su da rade zajedno
Jedna od akcija bila je sadnja smilja. Zbog kiše je termin sa vikenda morao da bude pomeren na ponedeljak i organizatori su očekivali da će odziv biti slabiji. Dogodilo se suprotno.
Roditelji, deca, učiteljice i komšije okupili su se i zasadili sedam sadnica smilja. Broj sadnica nije ono što ovu akciju čini važnom. Važnije je to što su se najviše uključili roditelji prvaka i drugaka – ljudi koji se međusobno poznaju tek kratko, a već su uspeli da organizuju zajedničku akciju. To je verovatno i prvi pravi rezultat projekta koji ne može da se fotografiše.
Dvorište nije ostalo „sređeno“ i prazno
Dešava se da se neki prostor uredi, svečano otvori, fotografiše – i zatim nastavi da živi gotovo isto kao pre. Ovde se dogodilo nešto drugo.
Novi deo dvorišta odmah je dobio smisao. Na njemu je 12. juna održan javni čas folklora, a za najmlađe članove ansambla „Smilje“ to je bio i prvi nastup. Došli su roditelji i drugi meštani, donosili hranu i piće, bake i mame mesile su posluženje, a jedan tata je deci poklonio sladoled.To možda zvuči kao mali detalj, ali zapravo dobro govori o tome šta se dogodilo: dvorište više nije bilo samo školski prostor. Na nekoliko sati postalo je mesto susreta celog naselja.
Pre toga su učenici prvog i drugog razreda posetili i Botaničku baštu u Kragujevcu, gde su kroz razgovor, igru i radionicu učili o biljkama, biodiverzitetu i odnosu prema prirodi.
Tako je projekat, makar nakratko, spojio stvari koje u školskoj svakodnevici često ostanu odvojene: kretanje, prirodu, druženje, nastavu i roditelje.
Ono što ostaje posle poslednje aktivnosti
Za neformalnu grupu „Roditelji za školsko dvorište“ ovo je bio prvi zajednički projekat. Tokom njega naučili su kako se planira akcija, kako se organizuju ljudi, kako se sarađuje sa školom, izvođačima i drugim institucijama. Još važnije – tokom realizacije priključili su im se i drugi roditelji koji sada žele da učestvuju u narednim inicijativama.
I tu se možda nalazi najvažnije dostignuće svega što je urađeno u Šumaricama. Tartan-podloga će se vremenom istrošiti. Smilje će morati da se neguje. Deca koja sada trče tim dvorištem za neku godinu će da odrastu. Ali, ako ostane navika da se roditelji okupe kada vide da nešto može da bude bolje – onda je iz jednog malog projekta ostalo mnogo više od uređenog dela školskog dvorišta. Ostala je grupa ljudi koja je jednom već videla da može da uradi nešto zajedno.
