Kako iz hobija nastaje posao?

Danijela Prodanović iz Vraneša sprema najneobičniju zimnicu

Jesen je vreme kada većina domaćica priprema zimnicu. Tegle sa ajvarom, kiselim krastavčićima ili paprikom, za glavnu junakinju ove priče – stvar su prošlosti. Njeni specijaliteti su u najmanju ruku neobični, a kombinuju slatko-ljute ukuse.

Ljuti džem, namaz od sremuša, slatko od ljutih papričica, vrsta je zimnice koju i ove godine ostavlja Danijela Prodanovic iz Vraneša kod Vrnjačke Banje. Osim što je priprema za svoje potreba, od prodaje nesvakidašnje zimnice, ova dama već tri godine obezbeđuje i dodatne prihode u kućnom budžetu.

Ljutu papriku sam oduvek volela i ona mi je, možda, bila inspiracija za neke nove ukuse. Pošto sam imala svoje maline, prvo neobično što sam napravila bio je – ljuti džem od maline. On se priprema tako što skuvamo maline i dodamo ljute papričice. Ja to jedem kao prilog uz sir, kobasice, meso i odlično je, a vidim da se i kupcima sviđa.

Ljubičaste, minijaturne, okrugle. Od semena, rasade, do finalnog proizvoda, ova domaćica u svojoj bašti ima više od 20 sorti ljutih papričica.

Kad smo bili na sajmu u Sloveniji imali smo prilike da posetimo neko ogledno polje sa najrazličitijim papričicama. Oduševila sam se kada sam videla koje sve vrste postoje i kupila sam sve od semena što je moglo da se kupi. Onda sam u svom plasteniku priuzvela rasadu i tako sam počela da ih uzgajam u svojoj bašti.   

Svu zimnicu Danijela pravi isključivo od proizvoda iz svoje bašte, dok je šuma, dodatni izvor zdravih proizvoda.

U zavisnosti od roda, zavisi i šta ću pripremati više te godine. Ništa ne dokupljujem, jer pored svoje bašte imam tu sreću da živim u blizini šume koja je nepresušni izvor zdravih plodova i različitih začina koje, nakon obrade, rado koristim prilikom pripreme jela. Sremuš, vrganji, bagrem, maslačak, nana, kopriva, šipurak, zdrave su i potpuno besplatne namirnice. Ne opterećujem se količinom, kako šta stiže, tako ostavljam. Po jednu, dve teglice, kako koji dan stignem – kaže naša ssagovornica.

Kao članica Udruženja Seoske žene Vrnjačke Banje, proizvode prodaje uglavnom na sajmovima ali i preko interneta, a da ljudi vole da probaju nešto novo i drugačije, najbolje potvrđuje to što sve što napravi uspe i da proda.

Slučajno sam ušla u ovaj posao. Slala sam zimnicu ćerki koja je tada radila u Beogradu i njene koleginice su pitale: Zašto tvoja majka ne bi napravila neku teglu više i za nas? U početku su to bili klasičniji recepti, a onda sam počela da eksperimentišem, pronalazim nove recepte ili da ih sama izmišljam. „Proizvodi iz mog kraja“, kako sam nazvala svoje specijalitete, postaju sve prepoznatljiviji i jako sam zadovoljna, jer pored toga što radim ono što volim, to mi donosi i dodatnu zaradu, koja nikad nije na odmet.

Osim što sama uzgaja povrće, priprema zimnicu, trudi se i da ambalaža izgleda što dekorativnije, pa vrlo često njen proces rada podrazumeva i oslikavanje iste.

A. P.