Rađanje demokratije kao oblika ljudskog društva terminološki nas vraća u staru Grčku, u VI vek pre nove ere. Tadašnji Heleni nisu ni slutili da će njihov sociološki eksperiment in vivo ostaviti neizbrisiv pečat na čitavu buduću civilizaciju.
Dvojica Atinjana – Harmodije i Aristogiton – vatreni protivnici tiranije jednog čoveka, pokušali su da ubiju tiranina Hipija. Pokušaj je propao, a oni su osuđeni na smrt i pogubljeni. Atinjani su ih, nakon smrti, proglasili herojskim očevima izonomijskog polisa. Ipak, konačno oslobađanje Atine od tiranije izvršio je spartanski kralj Kleomen nekoliko godina kasnije. Kako bi skinuli teret državne sramote, Atinjani su podigli spomenik Aristogitonu i Harmodiju.
Dok su bili pod vlašću tirana, nisu se naročito trudili da budu dobri vojnici. Međutim, nakon oslobođenja postaju daleko bolji ratnici, jer sada ratuju za sebe i sopstveni interes. Istorijski podaci ipak nedvosmisleno govore: ni Aristogiton, ni Harmodije, ni Kleomen nisu pravi utemeljivači izonomije. To je bio jedan sasvim drugi čovek. Zvao se Klisten.
Klistenove reforme i početak demokratske misli
Aristotel navodi da je Klisten učinio više za razvoj demokratije nego Solon. Njegove reforme bile su duboke i ključne: ukinuo je stare četiri file i podelio Atinjane na deset novih. Time je ukinuo tradicionalna plemenska imena – Gelant, Egikor, Argad i Oplet. Herodot navodi da su ta imena označavala drevna plemena i njihov poredak, iz koga je sve poteklo.
Svako od tih plemena delilo se na bratstva (fratrije), a ona dalje na klanove i zajednice kultnog karaktera. Samo preko bratstva mogao si da postaneš građanin, da se pojaviš na agori i da stekneš sve prerogative koje status građanina nosi.
Plemenske porodice imale su ogromnu moć: kontrolisale su život, brinule o običajnom pravu i krvnoj osveti, postavljale sveštenike i kao arhonti u Areopagu upravljale državom. Običan građanin mogao je da upravlja polisom samo u izuzetnim okolnostima.
Plemenske veze stvarale su jedan zatvoren svet u kojem je sve bilo poznato – neka vrsta palanačkog duha antičke Atine.
Suština Klistenove zamisli
Klistenova ideja bila je jednostavna, ali revolucionarna: izmešati te zatvorene svetove i otvoriti vlast većem broju ljudi. To je, kako će se pokazati, išlo u korist celog društva.
On deli Atiku na trideset delova – deme. Deset demova nalazilo se u gradu, deset u primorju i deset u unutrašnjosti. Deme su bile svojevrsni okruzi, gradovi ili sela, a tri deme činile su jednu filu – upravnu jedinicu koja je imala važnu ulogu u regrutaciji vojske i ubiranju poreza. Tako su deme postale svojevrsna zamena za stara bratstva i fratrije.
Kroz ovaj proces Klisten uvodi u nove file i nekadašnje robove, strance i meteke. Narod se postepeno izmešao i postao politička zajednica građana. Bio je to jedinstven sociološki eksperiment volje naroda – prvi takav u istoriji čovečanstva. Atinjani verovatno nisu ni bili svesni značaja onoga što rade za buduća vremena.
Značaj mešanja naroda ogleda se i u razmeni iskustava: predstavnici demova odlazili su u grad na skupštinu, vraćali se u svoje sredine sa novim informacijama i idejama. Tako se oblikovala nova svest da su građani sami odgovorni za funkcionisanje polisa, za slobodu i za kolektivnu sudbinu.
Postepeno je politički interes počeo da se odvaja od ličnog. Od građana se sada očekivalo da razmišljaju, da odlučuju i da planiraju u javnoj sferi.
Stara elita i nova participacija
I dalje su plemići imali vodeću ulogu – posedujući iskustvo i znanje o upravljanju državom. Areopag, sastavljen od uglednih arhonta, zadržao je veliki deo moći. Ali novi građani sve više učestvuju u donošenju odluka. Uz trud, argumente i ubeđivanje, njihovi glasovi dobijaju težinu i vrednost.
Klisten je bio dovoljno mudar da ne ruši stare običaje i vrednosti koje su i dalje mogle da služe njegovim reformama. Njegov vrhovni cilj bio je jednostavan: Atinjani kao zajednica slobodnih građana. Zalagao se za Ustav izabran između nekoliko predloga, jasno obrazloženih, ali i za njegovu prilagodljivost u času velikih potreba i istorijskih preokreta.
Politička drama: sukob sa Isagorom i intervencija Sparte
Kada je započeo teritorijalne reforme, Klisten je dobio podršku naroda i govorio da nikada nije bio snažniji nego tada – kada je narod stajao uz njega. Na izborima je pobedio svog protivnika Isagoru.
Ali ljudska frustracija, zavist i političke ambicije, baš kao i danas, stvaraju krizu. Isagora poziva Spartance u pomoć. Kleomen dolazi sa vojskom, raspušta skupštinu i pokušava da instalira vlast svoje frakcije od tri stotine ljudi. Klisten je morao da napusti Atinu, a 700 uglednih atinskih porodica bilo je proterano.
Tada se dogodi nešto što bi se moglo nazvati čudom izniklim iz isonomije. Slobodni građani, okupljeni oko ideje o sopstvenoj slobodi, opkole atinsku tvrđavu i posle tri dana proteruju Kleomena. Njegov drugi pokušaj da pokori Atinu 507. godine pre nove ere – takođe propada.
Gde počinje demokratija?
Iako tačan datum nije poznat, možemo reći da se rađanje izonomije – prapočetka demokratije – dogodilo nešto pre 507. godine pre nove ere.
Klisten je i dalje bio suočen sa problemom uspostavljanja ravnoteže između slobode i poretka, ali temelji demokratskog sistema već su bili postavljeni. Isonomija je bila rođena.
dr Dragiša S. Kostić
