Grad Kraljevo je ove godine planirao 12 miliona dinara za hitne intervencije na seoskim vodovodima. To ni izbliza nije dovoljno za sistemsko rešenje problema seoskih vodovoda, ali je bar nešto za početak. Evo kako se može dobiti pomoć iz gradskog budžeta za popravku seoskog vodovoda
Pre nekoliko dana našoj redakciji je iz jednog pomoravskog sela dostavljeno „Otvoreno pismo Gradskoj upravi i JKP-u Vodovod“ u kome se apeluje da se meštanima pomogne u održavanju i upravljanju seoskim vodovodima, kojih u ovom selu ima čak pet. U dopisu navode da održavanje vodovoda prevazilazi njihovo znanje i mogućnosti, jer su delovi cevovoda stari čak 70 godina, kuće su udaljene jedna od druge, kvalitet vode se ne kontroliše redovno, česti su kvarovi, a skup vodomaterijal… Problemi sa vodovodom slični su u gotovo svim selima.
Tragom ovog dopisa krenuli smo od jednog od naslovljenih – od JKP Vodovod Kraljevo u želji da saznamo da li se uopšte mrdnulo „sa nule“ u realizaciji Odluke o opštim uslovima za održavanje i korišćenje javnog lokalnog vodovoda u seoskim naseljima, koja je usvojena novembra 2018. godine. U to vreme najavili smo je optimističnim naslovom Rešavanje problema seoskih vodovoda…
Naša potraga je počela i završila se u razgovoru sa direktorom JKP Vodovod Kraljevo Aleksandrom Protićem, a rezultat je pomalo iznenađujući:
1. Jesmo još daleko od sistemskog „rešavanja problema seoskih vodovoda“, ali jeste se i mrdnulo „sa nule“;
2. Ispostavilo se da meštani pomoravskog sela sa početka priče onaj dopis „Gradskoj upravi i JKP Vodovod“ narečenima uopšte nisu ni poslali… nego samo našoj redakciji. Kad su čuli za ono „pod 1“, odustali su od svog javnog pisma (zato ne pominjemo koje je selo, ni koji su ljudi) rekavši da nije fer da se javno žale dok prvo ne probaju ono „pod 1“.
A to „pod 1“ je – mogućnost da se dobije pomoć iz gradskog budžeta za hitne popravke na seoskom vodovodu. Prošle godine je u gradskom budžetu bilo 9 miliona dinara, a ove godine je izdvojeno 12 miliona i realizuju se kroz Program poslovanja JP za uređivanje građevinskog zemljišta Kraljevo, pod stavkom „hitne intervencije na lokalnim vodovodima po nalogu gradonačelnika“.
Nekoliko mesnih zajednica je tu mogućnost već lepo iskoristilo, ali većini nije poznata procedura, pa čak ni da postoje sredstva za te svrhe. Direktor JKP Vodovod Aleksandar Protić objašnjava na koji način mesne zajednice, režijski odbori, ili grupe građana koje upravljaju seoskim vodovodom mogu da ostvare ovo pravo:
– Kad se pojavi problem, neko ispred mesne zajednice ili režijskog odbora trebalo bi da uputi dopis kabinetu gradonačelnika, a može i JKP-u Vodovod, koji će proslediti kabinetu. Gradonačelnik daje nalog komunalnoj inspekciji da izađe na teren, a njima se pridružuje i ekipa Vodovoda. Komunalna inspekcija zapisnički konstatuje kvar (problem na cevovodu, pumpi, ventilu…) Na osnovu takvog “uviđaja”, JKP Vodovod radi predmer i predračun za hitnu intervenciju i to upućuje JP-u za uređivanje građevinskog zemljišta Kraljevo i kabinetu gradonačelnika. Kada daju saglasnost, JKP Vodovod pristupa interventnim radovima na lokalnom vodovodu.
Kad se ispoštuje ova procedura, koja traje 2-3 dana, troškove radova snosi nalogodavac, odnosno Grad preko JP-a Kraljevo. S druge strane, mesna zajednica ili režijski odbor, odnosno onaj ko se obratio za pomoć, mora da pribavi saglasnost vlasnika svih parcela kroz koje se mora proći da bi se obavili radovi, jer se događalo da ekipe Vodovoda doživljavaju neprijatnosti kad prolaze preko nekog imanja.
Protić kao pozitivne primere navodi mesne zajednice Tavnik i Lađevci i ilustruje podatkom da je kroz ovu proceduru u Tavniku rekonstruisano skoro 85% mreže:
– Najvažniji su dobra organizacija i preduzimljivost meštana i režijskog odbora. Takve primere imamo u Tavniku, gde sada naplaćuju potrošnju i od toga uspevaju da održavaju rekonstruisani vodovod, takođe i u Lađevcima. Prošle godine su nam se obratile i mesne zajednice Vitanovac, Vitkovac i Pečenog sa molbom da im uradimo tehničku dokumentaciju za novi cevovod, što smo i uradili. Gde su ljudi složni, sve lepo funkcioniše.
JKP Vodovod pomaže i mesnim zajednicama koje imaju problem sa izdašnošću izvorišta, kao što je letos bio slučaj u Bukovici, Samailima, Cvetkama, gde je cisternama dopremana voda u kaptaže i na taj način je dopunjavana mreža.
Međutim, iako se najveći deo pomenute Odluke o opštim uslovima za održavanje i korišćenje javnog lokalnog vodovoda u seoskim naseljima odnosi na uslove pod kojima JKP Vodovod preuzima upravljanje seoskim vodovodima, kao i prava i obaveze nakon toga, Aleksandar Protić kaže da JKP Vodovod i dalje nema nadležnost nad bilo kojim seoskim vodovodom:
– Zasada, nijedan vodovod ne ispunjava uslove da eventulano bude preuzet od strane JKP Vodovod. Prvi takav biće vodovod u Ušću, ali tek pošto bude završena rekonstrukcija, zatim objekat bude upisan kao vlasništvo grada, pa bude iskopan novi bunar, određena zona sanitarne zaštite… to nije nimalo jednostavno. Ni tehnički, ni ekonomski – nije opravdano da JKP Vodovod ikada preuzme na desetine seoskih vodovoda.
Protić kaže da je jedino pravo sistemsko rešenje vodosistem „Lopatnica“, koji bi jedini mogao da obezbedi dovoljnu količinu kvalitetne vode, sistem koji bi izdržao priključenje sela na širem prostoru Kraljeva.
Međutim, vrednost vodosistema Lopatnica je 108,9 miliona evra i to za branu, postojenje za preradu vode i centralni cevovod, a obaška bi došao trošak za lokalne cevovode po selima… sve u svemu, to je na dugačkom štapu i ne zavisi od Kraljeva, već od države.
Šta ćemo u međuvremenu? Kad čovek sazna podatak da na području Kraljeva ima oko 1.300 lokalnih vodovoda, od kojih bi jedva 130 moglo da ispuni uslove za legalizaciju, zavrti mu se u glavi. Ko će taj lavirint da rasplete… Ali, i najveći pleteni prekrivač možete oparati ako dohvatite pravu petlju.
U ovom slučaju prava „petlja“ je možda imenovana u više puta pominjanoj Odluci – u članu 4 se navodi „Gradsko veće grada Kraljeva donosi Plan o preuzimanju lokalnih seoskih vodovoda...“. Pretpostavljamo, možda naivno, da bi ovaj plan sistemski pristupio tome šta bi trebalo da preduzmu režijski odbori, a zatim i kako bi taj proces trebalo da bude finansijski podržan iz gradskog budžeta. No, taj plan nije ni donet…
Šta predlažemo?
- Da grad od naredne godine u budžetu izdvoji značajnija sredstva za investiranje u bar jedan veliki seoski vodovod, za kompletnu rekonstrukciju, kao što se sada radi u Ušću.
- Da grad u budžetu znatno poveća sredstva za hitne intervencije na seoskim vodovodima, jer 12 miliona dinara je kap u moru. Naš stav je da bi sledeće godine za seoske vodovode moralo biti u budžetu bar 150% više sredstava! I zatim sve više i više dok se bar najveći seoski vodovodi ne dovedu u red.
Otkud pare za ovo?
Odande odakle su obezbeđene za sanaciju zgrada: od 2019. godine iz gradskog budžeta u popravku zgrada, koje su privatno vlasništvo, uloženo je 48,5 miliona dinara, ove godine će biti još 30 miliona dinara, dakle 78,5 miliona… Znači da može i mora da se nađe bar toliko i za meštane sela i njihove vodovode!
Radmila Vesković
