U nekoliko prigradskih naselja u Kraljevu se ulaže u proširenje kanalizacione mreže, ali građani svoje objekte više priključuju nelegalno
Na području grada Kraljeva, duž ulice Kovačkih boraca, u prigradskom naselju Kovači, nedavno je urađena kanalizaciona mreža, u dužini od oko jednog kilometra. Meštani su to odavno tražili, pa će iz lokalne kase za tu investiciju, računajući i uređenje pomenute ulice, na više mesta raskopane zbog postavljanja cevi, biti uloženo više od 17 miliona dinara. Ali, da bi ulicu dodatno asfaltirali i da ne bude novog raskopavanja zarad zakasnelih priključaka, sada je neophodno priključenje svih stambenih i poslovnih objekata. Jer, to bi značilo i potpunu realizaciju pomenutog projekta. Ali, od oko 40 objekata u toj ulici, do kraja protekle nedelje, zahtev za priključenje podneo je samo jedan vlasnik. Na dodatne pozive od predstavnika investitora i javnog preduzeća „Vodovod“ poslednjih dana stigla su još tri zahteva. Znači, 17 miliona dinara za priključenje samo četiri kuće na kanalizacionu mrežu. Da li to znači da su drugi, ipak, odlučili da i dalje koriste sengrupe?
– Nije baš tako, na terenu smo utvrdili da u šahtama već ima više od desetak priključenih, ali nelegalno. Kada vlasnike kuća o tome pitamo, njihov odgovor je gotovo istovetan: „Ne znamo ko nas je priključio…”. Zato ćemo od investitora tražiti odobrenje da sve te nelegalne prikljičke uklonimo. Nije ovo jedini slučaj na području grada Kraljeva. Zbog slične situacije ne možemo da sredimo jednu ulicu i u naselju Čibukovac. Zatim, od pre dve godine, na sagrađenu kanalizacionu mrežu u jednom delu naselja Konarevo, od 50 objekata do sada je legalno priključeno samo polovina. A, tamo tek treba da radimo kanalizaciju u drugom delu gde su često kuće u vodi zbog otpadnih i površinskih voda. Međutim, u ovakvoj situaciji, kad građani uporno traže, a kad se uradi ispada da im ne treba, pitanje je: Šta mi radimo, čemu utrošak miliona dinara? – ističe Marica Mijajlović, direktorka Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Kraljevo.
Ona nam pruža i podatak da je je ovu godinu, na ime proširenja i izgradnje nove kanalizacione mreže iz gradskog budžeta, predviđeno izdvajanje 152 miliona dinara.
– Zato smatram da je najpre neophodno utvrditi koliko vlasnika objekata je istinski zainteresovano i koliko njih poseduje sve dozvole za legalno prikljičenje na mrežu, pa onda projektovati i eventualno krenuti u relizaciju investicije – kaže Mijajlović.
Naša sagovornica smatra da nisu samo troškovi legalnog prikljičenja na mrežu razlog slabog odziva vlasnika kuća, već i naše naravi da se prođe jeftinije i propisi izigraju.
Istina, za ovaj prikljičak JKP „Vodovod“ u Kraljevu naplaćuje taksu od oko 60.000 dinara, a direktor Aleksandar Protić ovih dana ističe mogućnost uplate na 12 rata. No, nije to jedini trošak, za one koji poseduju nelegalne kuće, a njih je u ovim naseljima još uvek znatan broj, iako se nelegalan objekat, shodno propisima, ne može priključiti na komunalnu infrastrukturu.
Dakle, za ozakonjenje i skromnih kuća, koje se, kako doznajemo u gradskom odeljenju za urbanizam, može obaviti za mesec dana, potrebno je najmanje 50.000 dinara. To je trošak za geodetski eleborat, projekat zatečenog stanja, razne takse, a i malo poreza za prethodni period…
Tako da, pored naših naravi i sklonosti za zaobilazak propisa i pomenuti izdaci su, verujemo, kod nekih razlog za tajni priključak ili, do daljeg, odlaganje zatvaranja sengrupa…
M. Dugalić
izvor: „Politika“
