Monografija „Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžebini 1941-1942“ sadrži prepise više od hiljadu dokumenata, koji pružaju obilje podataka o JVuO, vojnim, političkim, društvenim, pa i svakodnevnim prilikama u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji tokom 1942. godine
Srpski istoričari mlađe generacije dr Rade Ristanović, dr Milutin Živković i doktorand Miloš Čorbić priredili su knjigu koja će biti neizostavan, pa gotovo i neiscrpan izvor podataka budućim proučavaocima istorije Drugog svetskog rata na tlu Kraljevine Jugoislavije, a naročito istorije Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) i Ravnogorskog pokreta, koja je u velikoj meri neistražena.
Radeći duže od deset godina na temama iz Drugog svetskog rata na tlu Srbije, provodeći najveći deo vremena u Vojnom arhivu i rvući se sa neobrađenom i nesređenom građom, Ristanović i Živković su predano beležili svu originalnu prepisku između komande i jedinica JVuO, a Čorbić je ova dokumenta prenosio u elektronski format. Rezultat tog rada je monografija „Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1942″, koju su sinoć u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavili dr Milutin Živković i doktorand Miloš Čorbić, obojica Kraljevčani poreklom.
Živković je istakao da su se ovom knjigom odužili istoriji kao svojoj struci:
– Ovom knjigom smo kolegama istoričarima pružili izvore prvog reda koje mogu da proučavaju komforno, ne prolazeći kroz rigidne bezbednosne mere Vojnog arhiva i kroz lavirint nesređene građe. Dokumenta smo sortirali po hronološko-tematskom principu – svaku depešu po datumu, korpusu, brigadi, četi… Uradili smo i sveobuhvatnu kartu teritorijalnog rasporeda svih jedinica JVuO. Uradili smo i šifarnik sa više od stotinu imena, jer su Nemci prisluškivali radi-veze, pa je JvuO imala čvrst šifarnik u komunikaciji.
Sve depeše su iz 1942. godine, a 1941. je ubuhvaćena u uvodnoj studiji koja objavšnjava kontekst događaja. Miloš Čorbić je rekao da je 1942. bila godina kada je Ravnogorski pokret zaživeo u punom smislu i razvio principe delovanja koje će slediti:
– U toj godini je primetan karakter koji će imati ovaj pokret tokom Drugog svetskog rata. To su otvoreno nenapadanje okupatora na prostoru okupirane Srbije zbog represalija iz 1941. i uz to izraziti obaveštajni rad, koji je bio od naročitog značaja saveznicima zbog njihovih operacija u Grčkoj i severnoj Africi. Tu je negde mesto Srbije, pa time i Kraljeva u širem kontekstu: preko Kraljeva i Žičkog sreza idu transporti za Afriku i na velike frontove, na kojima je zapravo odlučuje sudbina Drugog svetskog rata. Kraljevo je bilo bitan saobraćajni, naročito važan železnički čvor.
Najviđeniji komandanti JVuO na našem području bili su Milorad Vasić i Ljubiša Anđelković i oni su imali direktnu vezu sa Vrhovnom komandom. Generalno, Žički srez i Kraljevo dele sudbinu drugih okupiranih delova Srbije. Na prezentaciji se moglo čuti da su na našem području bile aktivne tri brigade – prva, druga i treća žička – da su komandanti imali oko sebe svega 50 – 100 ljudi, a da su računali da bi „kada dođe trenutak za ustanak“, odnosno kad dođu saveznici, mogli da podignu više hiljada ljudi pod oružjem.
– Depeše otkrivaju mnogo detalja, kao što su: da je 1942. bila bez većih akcija i da su pojedini lokalni komandanti imali različit stav prema politici nenapadanja, da nemački vojnici nisu uvek poštovali disciplinu, da su italijanski vojnici znali da prodaju delove opreme za cigare i hleb. Može se pročitati da potporunik Vasić traži dozvolu za uspostavljanje saradnje sa pojedinim političkim predstavnicima, našta Vrhovna komanda reaguje oštrim odbijanjem, što je negativno uticalo na dalji razvoj ravnogrskog pokreta – rekao je Čorbić.
Moderatorka razgovora bila je istoričarka Mirjana Savić, muzejska savetnica u kraljevačkom Narodnom muzeju i ona je ocenila da gledano u lokalnim i opštim okvirima ova monografija na naučno utemeljen način ispunjava mnoge istoriografske praznine:
– Dokumenta se odnose na celokupnu teritoriju okupirane Jugoslavije i na različite aspekte ratovanja i svakodnevnog života: kadrovsku politiku u vojsci, mere represalija okupatora, propagandu, monetarnu neuređenost, svakodnevno suočavanje sa oskudicama. Od velikog značaja za širi krug čitalaca je uvodna studija u kojoj su autori znalački i nepristrasno prikazali kompleksan istorijski kontekst u kome su dokumenta nastajala.
Predstavljanje ove knjige je pratilo “društvo malo, ali odabrano”, zainteresovana i u temu upućena publika, pa smo zahvaljujući inspirativnim pitanjima od autora mogli čuti da je potporučnik Vasić imao jednu od najkvalitetnijih radio-stanica, da je imao instrukcije da su prioritet obaveštajni rad, eliminacija ideološkog protivnika i čekanje saveznika.
Dr Milutin Živković je rekao da je 1942. i godina legalizacije kolaboracije kada je značajan deo ljudstva prišao Nediću, dok se oni koji su u šumi “smrzavaju i bukvalno mole za hranu, donji veš, čarape…”
– Te nijanse između nužne, i lične, i kolektivne koristi od kolaboracije su vrlo tanane i tema su za umnije glave, i ne samo nas istoričara – rekao je Živković.
U tom kontekstu Miloš Čorbić je ocenio da JVuO nije radila ništa drugačije od pokreta otpora u Francuskoj, Holandiji ili Belgiji… po tim merilima Ravnogorski pokret je pokret otpora.
Na temu borbe ideoloških suparnika, komunista i ravnogoraca, Živković je ukazao na činjenicu da komunisti posle kapitulacije Italije u svoje redove primaju dojučerašnje neprijatelje, pred kraj rata primaju i bugarske vojnike, a bivše ravnogorce naročito pred kraj rata 1944-45.
Na pitanje iz publike kada će moći da se objektivno sagleda Drugi svetski rat na prostoru Srbije, Čorbić je dao optimističnu prognozu:
– Najveći deo dokumenata je dostupan istraživačima. Što se tiče objektivnog pristupa, mislim da dolazi to vreme, dolaze generacije koje se ne sećaju socijalizma. Za mene i moju generaciju Drugi svetski rat je samo istorija.
Monografiju autora dr Radeta Ristanovića, dr Milutina Živkovića i doktoranda Miloša Čorbića „Radio-depeše Jugoslovenske vojske u otadžebini 1941-1941“ objavio je Institut za savremenu istoriju u Beogradu. Ristanović i Živković su naučni saradnici na ovom Institutu, a Čorbić je angažovan na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
R. Vesković
