Krv u stolici, promena pražnjenja creva, neobjašnjiva anemija, umor i nagli gubitak telesne težine simptomi su koje ne treba pripisivati „običnim“ tegobama bez pregleda
Karcinom debelog creva, odnosno kolorektalni karcinom, maligni je tumor koji nastaje u sluzokoži debelog creva, kolona i završnog dela debelog creva – rektuma. To je ozbiljna, ali u velikoj meri izlečiva bolest, ukoliko se otkrije na vreme.
Ovaj karcinom jedan je od najčešćih i najsmrtonosnijih maligniteta u svetu, ali i kod nas, na Balkanu. U svetu se nalazi na trećem mestu po učestalosti među svim karcinomima, a na drugom mestu kao uzrok smrti od maligne bolesti. U Srbiji svake godine oboli više od 4.500 ljudi, dok bitku sa ovom bolešću izgubi više od 2.500 pacijenata. Kod muškaraca je, po učestalosti, odmah iza raka pluća, dok je kod žena iza raka dojke.
Faktori rizika
Na razvoj karcinoma debelog creva utiče kombinacija genetike, načina života i faktora sredine.
Faktori na koje možemo da utičemo su, pre svega, ishrana bogata crvenim mesom, poput govedine i svinjetine, kao i mesnim prerađevinama – suhomesnatim proizvodima i kobasicama, uz istovremeno mali unos biljnih vlakana, voća, povrća i žitarica.
Gojaznost je takođe veliki faktor rizika. Višak kilograma i dugotrajno sedenje značajno povećavaju rizik od nastanka ove bolesti. Pušenje duvana i redovno konzumiranje alkohola dokazano ubrzavaju promene ćelija u crevima.
Među faktorima na koje ne možemo da utičemo su starost, jer rizik naglo raste nakon 50. godine života, genetika, odnosno porodična istorija raka debelog creva ili polipa, kao i određeni nasledni sindromi kod mlađih osoba, poput Linčovog sindroma. Rizik povećavaju i hronične upalne bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, jer stalno zapaljenje sluzokože povećava mogućnost razvoja karcinoma.
Rani simptomi
U kliničkoj praksi lekarsku pomoć najčešće traže ljudi koji primete krv u stolici, a koju često pogrešno pripisuju hemoroidima. Među simptomima su i nagla i trajna promena pražnjenja creva, smenjivanje zatvora i dijareje, istanjena stolica poput olovke, neobjašnjiva anemija, hroničan umor kao posledica dugog i nevidljivog krvarenja iz tumora, kao i nenameran i nagli gubitak telesne težine, praćen bolovima u stomaku.
Sve češće na preglede dolaze i mlađi ljudi, ispod 40 i 50 godina, posebno oni koji u porodici imaju pozitivnu anamnezu na rak debelog creva, kao i pacijenti koji boluju od hroničnih upalnih bolesti creva.
Savremeno hirurško lečenje
Hirurško lečenje predstavlja zlatni standard u lečenju kolorektalnog karcinoma. U hirurgiji karcinoma debelog creva i rektuma, CME i TME predstavljaju dve ključne onkološko-hirurške tehnike.
CME, odnosno kompletna mezokolička ekscizija kod karcinoma kolona, podrazumeva uklanjanje tumora zajedno sa pripadajućim mezokolonom i njegovim krvnim sudovima. Glavni cilj je uklanjanje svih limfnih čvorova i smanjenje rizika od lokalnog recidiva. Ovu tehniku definisao je, standardizovao i uveo u kliničku praksu nemački hirurg prof. dr Werner Hohenberger 2009. godine, i ona od tada predstavlja zlatni standard u lečenju karcinoma kolona.
TME, odnosno totalna mezorektalna ekscizija, zlatni je standard za karcinome rektuma. Podrazumeva precizno uklanjanje rektuma zajedno sa celim mezorektumom, masnim tkivom koje okružuje rektum i sadrži limfne sudove. Ovom tehnikom značajno se smanjuje stopa lokalnog vraćanja tumora i čuvaju okolni nervi. TME je u kliničku praksu uveo engleski hirurg prof. dr R. J. Heald 1982. godine.
Uvođenjem protokola preoperativne hemioterapije i radioterapije značajno su poboljšani rezultati lečenja karcinoma distalne trećine rektuma. Osnovni cilj ovog lečenja je smanjenje tumora, kako bi se on lakše uklonio, uništile rasute maligne ćelije i smanjio rizik od recidiva, koji je čest posle operacije karcinoma rektuma.
Radioterapija se obično sprovodi tokom pet do šest nedelja. Nakon završetka pravi se pauza od šest do 12 nedelja, a potom se pristupa radikalnoj operaciji – klasičnoj ili laparoskopskoj, u zavisnosti od iskustva hirurga.
Planiranje operacije
Planiranje operacije karcinoma debelog creva zavisi pre svega od lokalizacije i stadijuma bolesti.
Tumor može biti lokalizovan na desnoj polovini debelog creva, poprečnom kolonu, levoj polovini, sigmi ili rektumu. U zavisnosti od lokalizacije, izvodi se radikalna operacija koja predstavlja zlatni standard lečenja.
Stadijum bolesti je onkološki veoma važan, jer se karcinomi debelog creva prema TNM klasifikaciji dele u četiri stadijuma.
Prvi stadijum je kada je tumor lokalizovan na unutrašnjem zidu creva. Nakon radikalne operacije, petogodišnje preživljavanje je više od 90 odsto.
Drugi stadijum je kada se tumor širi kroz zid creva, ali ne zahvata limfne čvorove. Tada je, uz radikalnu operaciju, petogodišnje preživljavanje između 70 i 85 odsto.
Treći stadijum podrazumeva da se bolest proširila na lokalne limfne čvorove. Nakon radikalne operacije petogodišnje preživljavanje je između 60 i 70 odsto.
U četvrtom stadijumu prisutne su metastaze u drugim organima, najčešće na jetri, ali neretko i na plućima. Preživljavanje je tada manje od 20 odsto, mada se uz savremene terapije i radikalnu hirurgiju, kada je ona moguća, taj procenat značajno poboljšava.
Preoperativna priprema
Operacija je glavni način lečenja tumora debelog creva, ali pre nego što pacijent uđe u salu, konzilijum lekara, koji uključuje hirurga, anesteziologa i kardiologa, detaljno procenjuje operativni rizik, odnosno da li pacijentovo telo može da izdrži anesteziju i hiruršku traumu.
Važni koraci su procena opšteg stanja pacijenta, kardiološka i respiratorna procena, kao i laboratorijski i nutritivni status.
Postoje i situacije u kojima pacijent dolazi na hitno hirurško lečenje zbog „vezanih creva“, odnosno ileusa, ili kada dođe do perforacije tumora na debelom crevu, odnosno pucanja creva. Tada se operacija mora raditi hitno i nosi znatno veći rizik od infekcija i komplikacija, jer nema vremena za detaljnu pripremu pacijenta.
Elektivne i hitne operacije
Operacije na debelom crevu postaju neophodne kada konzervativno lečenje, lekovi ili promena ishrane više ne daju rezultate, ili kada bolest direktno ugrožava život pacijenta.
„Kad se ide figurativno pod nož, hirurzi situacije dele na elektivne i hitne operacije“, objašnjava dr Marko Trifunović.
Elektivne operacije podrazumevaju plansko hirurško uklanjanje dela debelog creva ili kompletnog debelog creva, radi lečenja stanja poput karcinoma, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa ili divertikulitisa. Pristup može biti laparoskopski ili klasičan, u zavisnosti od iskustva hirurga.
Hitna stanja u hirurgiji, odnosno akutni abdomen, nastaju kada dođe do perforacije ili pucanja creva usled upale ili tumora, kompletne opstrukcije, odnosno ileusa, ili uvrtanja creva oko svoje ose – volvulusa, koji potpuno blokira prolaz crevnog sadržaja. To su stanja koja zahtevaju hitno hirurško lečenje.
Laparoskopska kolorektalna hirurgija
Laparoskopska kolorektalna hirurgija je poslednjih 20 godina u Srbiji doživela veliku ekspanziju. U sve više centara, državnih i privatnih, ove operacije se uspešno izvode, u skladu sa svetskim standardima.
„U svetu se to već unazad nekoliko decenija radi na visokom nivou. U poslednjih 10-15 godina čak i robotika, koja još nije dostupna u Srbiji, ali u svetu jeste, doživljava svoju ekspanziju. To su minimalno invazivne operacije gde se kroz nekoliko malih rezova na trbušnom zidu, od pet do 10 milimetara, ili kroz jedan veći port, uz minimalnu traumu tkiva, uradi operacija. Smatram da laparoskopski pristup treba primenjivati kod manjih tumora koji nisu zahvatili okolne organe i kod tumora koji su lokalizovani na pristupačnijim delovima creva“, navodi dr Trifunović.
Prednosti ove metode su, dodaje on, znatno brži oporavak, manji postoperativni bol, kraći boravak u bolnici i brži povratak svakodnevnim aktivnostima:
„Takođe, smatram da za više stadijume bolesti, pogotovo treći, a i četvrti stadijum, ne postoji alternativa sem otvorene hirurgije. Možda u nekim evropskim i svetskim centrima da, a ovde kod nas apsolutno ne“.
Pacijenti često mogu da ustanu i kreću se već nekoliko sati nakon intervencije. Vreme provedeno u bolnici je kraće, bol je manji zahvaljujući manjim rezovima i manjoj traumi tkiva, pa je smanjena i potreba za jakim analgeticima.
Manji je i rizik od komplikacija: smanjuje se mogućnost infekcije rana, stvaranja postoperativnih kila i priraslica u trbuhu. Funkcija creva se brže normalizuje, pa pacijenti ranije počinju sa unosom hrane i tečnosti. Estetski benefit je takođe značajan, jer ostaju manji ožiljci umesto jednog velikog reza.
Komplikacije nakon operacije
Komplikacije nakon operacije tumora debelog creva i rektuma dele se na rane i kasne.
Rane postoperativne komplikacije su curenje, odnosno dehiscencija anastomoze, koja često zahteva hitnu reintervenciju, infekcije rane na prednjem trbušnom zidu, krvarenje i zastoj u radu creva, odnosno ileus.
Kasne komplikacije mogu se javiti u vidu problema sa kolostomom ili ileostomom, kao što su stenoza ili prolaps. Mogu nastati i priraslice, odnosno adhezije, koje mogu izazvati mehaničku opstrukciju, takozvani adhezivni ileus.
Česta kasna komplikacija je i sindrom niske prednje resekcije, LARS, nakon operacije niskog karcinoma rektuma. Pacijenti tada često imaju učestala pražnjenja, nekontrolisano ispuštanje gasova, hitnost pri odlasku u toalet ili naizmenične epizode opstipacije i dijareje.
„Suština ove priče je da svako ko radi ima komplikacije. Samo onaj koji ne operiše ništa nema komplikacije. Što je kolorektalni hirurg iskusniji, mogućnost komplikacije je manja“, navodi dr Trifunović.
Poruka za čitaoce
„Prevencija karcinoma debelog creva obuhvata promenu životnih navika i redovne skrining preglede. Najefikasniji način za rano otkrivanje i uklanjanje prekanceroznih polipa ili adenoma iz kojih nastaje tumor jeste kolonoskopija. Kolonoskopija je neprikosnoveni zlatni standard u dijagnostici tumora debelog creva. Proces transformacije polipa u karcinom debelog creva veoma je spor i u proseku traje između sedam i 10 godina. Ovaj dugi vremenski period pruža odličnu priliku za prevenciju, jer se preventivnom kolonoskopijom polipi mogu ukloniti pre nego što postanu maligni. Potrebno je raditi kolonoskopiju posle 40. godine života, na svakih pet godina, bez obzira na to da li simptomi bolesti postoje ili ne postoje.“
„Takođe, smanjite unos crvenog mesa i prerađevina, ishranu obogatite svežim voćem i povrćem, redovno vežbajte i održavajte zdravu telesnu težinu, prestanite da pušite i smanjite konzumiranje alkohola“, poručuje dr Trifunović.
izvor: stetoskop.info
