Snežana Pribaković iz Vrnjačke Banje pre šest godina odlučila je da počne da izrađuje dekorativne i upotrebne predmete od keramike. Učiteljica po obrazovanju, prava znanja o načinu rada sa keramikom stekla je od drugarice, gledajući tutorijale na internetu, ali i učeći na sopstvenim greškama. Danas njene proizvode prodaju severnirnice u Beogradu i na Mokroj Gori.
Snežana učestvuje i na brojnim sajmovima i manifestacijama koje promovišu rukotvorine, poput Međunarodne izložbe rukotvorina i kolekcionastva, održane prethodnog vikenda u Kanjiži.
Ideja da počne da radi sa keramikom javila se iz želje da se bavi nečim kreativnim, čiji gotov proizvod možete da vidite i da u njemu uživate.
– Rad sa keramikom je inspirativn i umirujući a istovremeno vas uči i strpljenju s obzirom da je proces izrade dugotrajan i da ima više faza. Za mene je ovo bio način da osim ličnog zadovoljstva obezbedim i dodatni prihod za sebe i svoju porodicu.
Proces koji traži vreme i posvećenost
Ručno rađeni predmeti ponovo su na ceni, ipak za njihovu izradu potrebno je vreme, znanje ali, kako kaže naša sagovornica, najbitnija je ljubav prema onome što radite, jer sve ostalo može da se nauči.
– Od komada sirove gline ili mase za nalivanje se izrađuje predmet koji se dalje oblikuje ručno po želji. Zatim se suši od sedam, ponekad i do mesec dana, u zavisnosti od debljine gline. Nakon toga sledi bojenje pigmentima, pa prvo pečenje u specijalnim pećima za pečenje gline. Glina se peče na 850 stepeni, osam sati, a zatim se predmeti 24 sata hlade. Ono što nakon toga radim je proces glaziranja, nanošenja stakla, a zatim sledi drugo pečenje na 1,100 stepeni, osam sati, a onda opet hlađenje.
Snežana kaže da je ceo proces izrade neizvestan i da do samog kraja ne znamo šta će dobiti, ali da je i to još jedna od draži rada sa keramikom.
Znanje koje se deli
Kao neko ko je učio školu da prenosi znanje, a nikada nije radila u struci, poželela je da bar svoje umeće izrada predmeta od keramike prenese na sve one koji to žele, pa tako u sklopu svog ateljea organizuje radionice na kojima svako može da dođe da vidi način izrade, napravi svoj suvenir, a zatim svojih ruku delo i ponese kući.
Ova Banjčanka kaže da joj izrada i prodaja predmeta od keramike za sada predstavlja dodatni posao, ali da joj je želja preraste u porodični posao i da u Vrnjačkoj Banji otvori suvernirnicu u kojoj bi se prodavali samo ručno izrađeni predmeti. U vremenu u kojem se sve proizvodi brzo i masovno, Snežanina priča podseća da najlepše stvari nastaju polako i delo su ljudskih ruku.
A. P.
