U kraljevačkoj biblioteci predstavljena je knjiga „Krici i odjeci livanjskog kraja“ autorke Gordane Dostanić, delo koje u prožimanju istorije i književnosti predstavlja snažan doprinos kulturi sećanja.
Knjiga, čiji je izdavač Manastir Žiča, sa blagoslovom Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog Justina, donosi istoriju autorkine porodice i potresno svedočanstvo o stradanju Srba u Livanjskom polju 1941. godine. U pogovoru knjige, Miroslav Maksimović ukazuje na dragocenost ovakvih zapisa:
„Da imamo hronike svake desete porodice iz 19. i 20. veka – kakvo bi to bogatstvo bilo! Uz njih bi prirodno išli rodoslovi… bila bi to bogata istorijska građa i izvor osećanja pripadnosti jednoj kulturi: letopis jednog naroda. Više bismo znali ko smo i šta smo, teže bi nas politički vetrovi, spoljašnji i unutrašnji, razvejavali i razgonili…“
Pred mnogobrojnom kraljevačkom publikom o knjizi su govorili otac Ljubinko Kostić, protojerej-stavrofor u penziji, i Dijana Pokrajac Kovačić, članica Upravnog odbora Udruženja „Ognjena Marija Livanjska“ iz Beograda, i sama potomak Srba iz Livna. Oni su istakli značaj očuvanja pamćenja i beleženja porodičnih istorija kao temelja nacionalnog identiteta i kulture sećanja.
Gordana Dostanić, suosnivačica Udruženja „Ognjena Marija Livanjska“, govorila je o motivima koji su je podstakli da zabeleži porodičnu povest:
„Nažalost, naša porodična priča obeležena je tragedijom izginuća gotovo celog roda. Ta tragedija se polako pretvarala u statistiku: koliko ih je izginulo, koliko je u jami ostalo, koliko izašlo, koliko je bilo dece, koliko je najmlađi imao godina… U mom sećanju još postoje neka imena koja su stariji pominjali, ali u sećanju mojih potomaka sve će ostati bleda cifra: da je nekada ubijeno pedeset četvoro u jednom rodu, u jednom danu. Ovom knjigom želela sam da izbegnem da oni postanu samo broj.“
U umetničkom delu programa Milena Lazarević Popović, vokalna solistkinja RTS-a i Radio Beograda, interpretirala je pesme „Uzalud sama ulicama lutam“, „Đurđevdan“, „Nikoljdan“ i „Srpkinja je mene majka rodila“, dok je Gorica Dinulović, glumica Kraljevačkog pozorišta, čitala odabrane odlomke iz knjige.
Veče je proteklo u znaku sećanja i poštovanja, kao podsetnik da zapisano pamćenje ostaje najčvršća odbrana od zaborava.
