U kraljevačkoj biblioteci danas je predstavljena monografija „Agon i melanholija“ o životu i delu Miloša Crnjanskog, za koju je autorka Gorana Raičević dobila brojne nagrade
Knjiga „Agon i melanholija – Život i delo Miloša Crnjanskog“ pre dvadesetk dana ovenčana je najprestižnijom nagradom za teoriju književnosti, umetnosti i filozoju „Nikola Milošević“. Kapitalno delo Gorane Raičević je u poslednjih godinu dana dobilo sve renomirane nagrade koje se dodeljuju za naučne radove u oblasti društvenih nauka i zato je hvale vredan potez Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ da nam predstavi i knjigu i autorku. Događaj je upriličen povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
Na ovoj promociji su govorili prof. dr Milivoj Nenin, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za srpsku književnost, Bora Babić, agilna osnivačica i direktorka izdavačke kuće Akademska knjiga, i autorka knjige „Agon i Melanholija“ Gorana Raičević. Najveći deo publike u biblioteci „Stefan Prvovenčani“ danas su činili učenici kraljevačke Gimnazije, čijim interesovanjima i pažnji su govornici prilagodili svoja izlaganja i učinili ovaj događaj i kvalitetnim i lepim.
Na oko 800 stranica monografije „Agon i melaanholija“ autorka na više koloseka prati život i stvaralaštvo Miloša Crnjanskog: predstavlja njegovu životnu biografiju, analizira književno stvaralaštvo, sve to smešta u društveni i politički kontekst u pre- i posleratnoj Jugoslaviji, koji se direktno odražavao na životnu sudbinu pisca, jednog od najboljih srpskih i jugoslovenskih.
U sveme tome Gorana Raičević srčano brani Crnjanskog i od književnih i od političkih nasrtaja, nadahnuto je danas govorio prof. dr Milivoj Nenin:
– Od početka zauzima gard i brani Crnjanskog, i napada njegove protivnike, u fusnotama udara dokazima, bez nagađanja, hladno i nepristrasno, svim onim što je pročitala i proverila. Zna da poveže ranog Crnjanskog sa poznim. Zna i da niko ko piše ne sme da bude dosadan, pa u knjizi od više od 800 strana ima odmorišta, ima mesta za anegdote.
Govoreći o životu i stvaralaštvu Crnjanskog, profesor Nenin je postavio pitanje koje provejava i kroz stranice monografije: Šta bi bilo da se Crnjanski vratio u Jugoslaviju odmah nakon izbijanja Drugog svetskog rata, šta bi bilo da nije iz Rima u avgustu 1941. izbegao u London – i daje odgovor koji provejava i u monografiji:
– Ne bi ga više bilo. Istoriju pišu pobednici, a prva poglavlja uglavnom pišu tuđom krvlju… Crnjanski je čitav život bio jugoslovenski orijentisan i čitav život uplašen da će njegov narod nestati.
Autorka Gorana Raičević je govoreći o naslovu monografije rekla da „agon“ znači borbu, želju za takmičenjem, ali da Crnjanski nije bio za oružane revolucije, već promenu čoveka iznutra. U njegovom životu smenjivali su se periodi borbenosti i melanholije.
Najveći deo svog izlaganja o Crnjanskom posvetila njegovij melaholiji, čežnji i zabrinutosti. Mladoj publici je ispričala da junak njene knjige 1921. stiže u Pariz iz siromašne Srbije koja je teško ranjena izašla iz Velikog rata, suočava se sa prelepim Parizom i ne može da shvati zašto su ljudi tamo srećni, a on dolazi iz jednog tužnog naroda:
– Crnjanski je rođen 1893. u Južnoj Ugarskoj i ponavljaće da je zato što se rodio na obodu srpskog naroda, njegovo nacionalno osećanje uvek bilo povišeno. Pisao je o našim arhetipskim mukama, o našim seobama. Za sve prečanske Srbe Srbija je bila ’groznica i bolna halucinacija’. Zbog toga je posle Drugog svetskog rata bio zabranjen pisac i zbog toga je trećinu života proveo u emigraciji, trpeći pritiske i od jugoslovenskih vlasti, a još i više od srpske emigracije. Ako je posleratna vlast nešto dobro učinila, onda je to povratak Miloša Crnjanskog u zemlju.
Koliko je njegova veza bila neraskidiva i patnja duboka govori i to što je posle prvih kontakata od strane jedne izdavačke kuće 1952. godine Crnjanski stvaralački ponovo oživeo: on posle toga piše i drugi deo Seoba, i Roman o Londonu, i Kod Hiperborejaca i Lament nad Beogradom…
– U njemu se ponovo probudio pesnik i pisac, osetio je da je ponovo nekome potreban!
Gorana Raičević je izlaganje za završila ocenom da su Miloš Crnjanski i Ivo Andrić pisci za ponos i da je velika kultura koja ima takve pisce. Autorka je nakon tribine dala intervju za portal KRUG , koji ćemo objaviti narednih dana.
R.Vesković
