Ovih dana se mnogo govori na temu kraja pandemije koronavirusa. Nije to prvi put, i ranije se pričalo o kraju u svakom mirnom periodu kada se beležio manji broj zaraženih i preminulih osoba od ove bolesti. Naravno, tu se ne računaju one dve „predizborne pobede” u Srbiji. Poznato je, uglavnom, da smo svaku tu Pirovu pobedu platili gubitkom velkog broja ljudskih života koji su mogli biti sačuvani.
Zbog olako datih izjava nekih zvaničnika postoji opasnosti da građani potpuno zaborave da epidemija još uvek traje, a čini se i kao da, osim demografa, broj onih koje je kovid 19 odneo zanima samo još njihove bližnje.
Sadašnja teza o mogućem skorom kraju pandemije, počela je 15. septembra kada je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus na virtuelnoj konferenciji za novinare saopštio optimističnu vest da se „nazire kraj pandemije koronavirusa”. Rekao je da „svet nikada nije bio u boljoj poziciji da okonča pandemiju virusa korona, jer je broj preminulih od posledica kovida19 početkom semptembra) bio najmanji od marta 2020. godine“. Ipak je pozvao zemlje da i dalje nastave borbu protiv virusa, od koga je do sada zvanično u svetu preminulo više od 6,5 miliona ljudi.
– Još nismo tu, ali kraj se nazire – rekao je Tedros, ali je i naglasio da, kao i do sada, nije vreme za opuštanje.
Nekoliko dana kasnije američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da je pandemija koronavirusa u Sjedinjenim Američkim Državama – završena:
– Pandemija je gotova. Ako ste primetili, niko više ne nosi maske. Deluje da su svi dobro i mislim da se stvari menjaju.
Bajden je rekao da se situacija ubrzano popravlja, iako „i dalje postoji problem”.
Statistike, međutim, pokazuju da u Americi od kovida u proseku umre više od 400 osoba dnevno, a zaraženo je oko dva miliona ljudi. I dalje je na snazi vanredno zdravstveno stanje. Važenje ove mere ističe u oktobru, ali je Ministarstvo zdravlja odlučilo da produži vanrednu situaciju u zdravstvu do januara 2023. godine (Rojters). U Americi je preminulo najviše osoba na svetu od posledica kovida 19, zatim u Brazilu i Indiji.
Američka stručna javnost je, najblaže rečeno, iznenađena ovom izjavom predsednika Bajdena i smatra je isključivo političkom.
„On nije kvalifikovan, nijedan političar nije kvalifikovan da proglasi kraj pandemije. Reč ’pandemija’ je naučni pojam”, kažu zdravstveni stručnjaci u Americi. Takođe smatraju da bi predsednikovu poruku građani mogli da protumače pogrešno kao znak da više ne treba da se čuvaju ili da prime nove vakcine, tim pre što zima tek dolazi.
Ni epidemiolozi, niti vlada Amerike nisu zvanično proglasili kraj epidemije, jer se za to još nisu stekli uslovi.
Našem predsedniku je epidemija virusa korona odavno izvan fokusa. Sasvim logično, jer ne može da postigne sve sam i da pored tolikih domaćih i svetskih obaveza, razmišlja i o koroni. Dovoljno je što je razmišljao onda kada nas je na početku ubeđivao da od ujeda komarca umre više ljudi nego od virusa korona, zatim kada nas je plašio da će nam „groblja biti tesna” i držao danima zaključane. Dovoljno je što je kupio vakcine koje posle ljudi nisu hteli da prime, što nam je napravio tri specijalne kovid bolnice u kojima nema ko da radi, itd. itd. Srbija zvanično ima novu-staru premijerku. A poznato je na koji se način ona borila i „zborila” protiv epidemije kao predsednica celokupnog Kriznog štaba. I njenog političkog, i medicinskog dela. Rezultati su katastrofalni i Srbija je po stopi smrtnosti od kovida 19 među najlošijim zemljama u Evropi i svetu. Takođe, i po višku smrtnosti, po broju postkovid invalida i po drugim neslavnim rekordima. Srbija nema vladu, nema institucije, nema ministra zdravlja…Nikog ko bi se ovim problemom ozbiljno bavio. Tj. ima, ali su svi u tehničkom mandatu.
Krizni štab je nezvanično raspušten odavno. Nije se sastajao niti oglašavao već mesecima. Ali se, posle dužeg medijskog odsustva oglasio vodeći epimdemiolog dr Predrag Kon koji je u jednoj televiziskoj emisiji dao niz vrlo nejasnih i konfuznih izjava o mogućem kraju epidemije. Između ostalog je izjavio da nema potrebe da Krizni štab više postoji niti sa se sastaje. U ovoj njegovoj izjavi nije ništa sporno, niti netačno i potpuno se slažemo sa njegovom konstatacijom.
Takođe je izjavio da je epidemija možda pri kraju, ali da to ne može da kaže javno, jer su sledeće nedelje „ključne”. Ali, to nisu one dve nedelje od ranije, s početka epidemije kada su odnekud, neke dve sledeće nedelje stalno bile „ključne”. Sada je taj “ključni” period produžen do kraja oktobra, znači za 4-6 nedelja i do tada ništa ne možemo pouzdano znati.
“Najobjektivniji odgovor je da ćemo za mesec i po dana biti malo pametniji” rekao je dr Kon i dodao: “Sada mere kakve su bile nemaju više nikakvog smisla, jer to nije ista bolest kakva je bila“. Jedine protivepidemijske mere koje su zvanično važeće od marta ove godine su obavezno nošenje maski u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, zabrana poseta u bolnicama i izolacija pozitivnih osoba u trajanju od 7 dana, bez obaveze ponovnog testiranja. Nakon navedene izjave dr Kon,a u pojedinim zdravstvenim ustanovama nastalo je izvesno „komešanje” i negodovanje pacijenata i zdravstvenih radnika protiv nošenja maski kao obaveznih. Ovakve i slicne izjave vodećeg člana Kriznog štaba, mogu samo da naprave konfuziju i dodatno ugroze pacijente koji su hospitalizovani u nekovid ustanovama, stare i osobe sa komorbiditetina kod kojih se zapravo najčešće i javlja kovid 19. Poznato je da se u specijalnim kovid bolnicama leči veliki broj pacijenata premeštenih iz nekovid bolnica, nekad i više nego onih koji se šalju iz kovid ambulanti.
Zbog ovih i sličnih izjava, povećava se opasnost da građani potpuno zaborave da epidemija još uvek traje i da nije isključena mugoćnost pojave novog zimskog talasa, kao i da se još više smanji ionako minimalno interesovanje za vakcinaciju novim vakcinama. Zbog toga se treba ograditi od ovakvih i sličnih izjava i apelovati na zdravstvene vlasti da, makar i ovaj minimum zvaničnih protivepidemijskih mera ostane na snazi. Ovakav apel upućuju i epidemiolozi iz Instituta Batut.
Dr Kon je, takođe, apelovao na građane da se vakcinišu vakcinom protiv gripa jer ove godine može biti posebno opasan, a izjavio je i da ga „boli to što se tako malo ljudi vakcinisalo četvrtom dozom vakcine” i preporučio im da to urade postojećim vakcinama i da ne čekaju nove!?
Sa ovom preporukom dr Kon je prilično zakasnio, jer je takve preporuke trebalo da daje mnogo energičnije i ranije. Sada je vreme za nove, bivalentne vakcine koje dr Kon nije pominjao.
Svakako se nadamo da će i u Srbiju stići nove vakcine i to one najbolje, modifikovane prema podsoju omikron BA.4 i BA.5 koji su dominantni u Srbiji i Evropi. Ove vakcine su inače preporučene kao 3. i 4. doza. Znači kao prvi ili drugi buster. Takođe očekujemo da stignu i nove vakcine koje će moći da prime osobe koje se prvi put vakcinišu i da će se, možda, ovog puta uraditi brza, masovna i sveobuhvatna vakcinalna kampanja kako bi se što veći broj građana imunizovao.
Vakcinacija stanovništva novim vakcinama, počela je u mnogim zemljama Evrope. Isto kao i na početku prva je bila Velika Britanija. Vakcinacija je odobrena i u Holandiji, Sloveniji, Hrvatskoj, sprema se i u Nemačkoj i u drugim zemljama. Najdalje je otišla Portugalija koja od 7. septembra organizovano vakciniše svoje stanovništvo trećom ili četvrtom dozom novih bivalentnih vakcina i vakcinacijom protiv sezonskog gripa. Istog dana, samo u dve ruke. Inače je kod njih sa dve doze vakcinisano 98% stanovništva, a kod nas oko 48%. U Hrvatsku je pre tri dana stigla nova adaptirana vakcina „Fajzera”, prilagođena podvarijantama omikrona koje trenutno dominiraju. Reč je o bivalentnoj vakcini koja štiti od izvornog soja virusa i trenutno dominantnih podvarijanti BA.4 i BA.5. U Hrvatskoj se novim vakcinama vakciniše oko 2 500 osoba dnevno.
Evropska komisija odobrila je ovu vakcinu 12. septembra, a namenjena je starijima od 12 godina.
Kraj pandemije može da proglasi samo Svetska zdravstvena organizacija koja je proglasila i početak pandemije. Tačnije, Komitet svetske zdravstvene organizacije za primenu međunarodnog pravilnika treba da definiše kriterijume koji treba da budu ispunjeni da bi se proglasio kraj pandemije.
S obzirom da se radi o novoj bolesti, kriterijumi za donošenje takve odluke, još nisu precizno definisani. Uglavnom, potrebno je da se proceni da kovid 19 ne predstavlja javnu zdravstvenu pretnju i opasnost od međunarodnog značaja. Ili da se kovid 19 više ne kvalifikuje kao globalna vanredna situacija i ne predstavlja globalnu zdravstvenu opasnost.
Pojedine zemlje, pa i SAD, mogu proglasiti kraj epidemije samo na svojoj teritoriji, takođe kada se za to stvore zakonom predviđene mogućnosti. Predhodne definicije koje su važile za proglašavanje kraja neke epidemije, a to su da prođe dupli period inkubacije za neku zaraznu bolest, što je najčešće bilo 28 dana, a da se ne pojavi nijedna novozaražena osoba, sada za kovid 19 ne važe, jer se radi o potpuno drugačijoj bolesti.
Kovid 19 neće nestati, neće se iskoreniti, već će postati endemska i sezonska bolest kao grip i očekuje se da će moći da se drži pod kontrolom primenom novih i boljih generacija vakcina.
U našoj zemlji, početak epidemije kovida 19 proglasio je ministar zdravlja u martu 2020. godine u skladu sa Zakonom zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. U skladu sa istim zakonom uz procenu epidemiološke situacije i uticaju na zdravlje ljudi i društva u celini, Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kada se za to steknu zakonski uslovi može da predloži da ministar zdravlja proglasi prestanak epidemije.
Nažalost, nerealno je očekivati da će se tako nešto desiti pre proleća i zavisi pre svega od eventualne pojave novih sojeva virusa, što se, nadajmo se neće desiti, a da će nove vakcine biti dovoljno efikasne protiv sada cirkulišućih sojeva omikron BA. 4/5 i da će ih primiti što veći procenat stanovništva.
Epidemijska situacija je sada neuporedivo bolja nego što je bila pre oko mesec ipo dana, u piku sedmog talasa i u pretodnim periodima. Ali, još uvek se na svakodnevnom nivou beleži broj novozaraženih od po nekoliko hiljada, veliki broj pregleda u kovid ambulantama, sporo se smanjuje broj hospitalizovanih pacijenata i onih koji su priključeni na respirator. Svakodnevno zvanično umire po 5 do 10 osoba. Tokom ovog letnjeg talasa, od 1. juna do 27. septembra, od posledica kovid 19, preminulo je oko 920 osoba.
Nažalost deluje da se Srbija kao zemlja navikla i „oguglala” na smrt.
Osim demografa, broj smrtnih ishoda zanima samo još one koji su od kovida19 izgubili neku blisku osobu ili člana porodice.
*primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti
