Seoska domaćinstva koja se na području Kraljeva bave turizmom i ove godine su popunjena sve do septembra. Zašto turisti dolaze na Rudno, „Žičku plažu“ ili Bogutovačku Banju?
Kapaciteti seoskog turizma na području Kraljeva su skromni, ali to smeštaja što imamo, tokom ove sezone je uglavnom popunjeno do septembra, a neki i do polovine tog meseca. Iako se ove godine može na more i inostrani turizam je koliko-toliko zaživeo, brojni građani Srbije idu u seoska domaćinstva. Mnogi su lepote naše zemlje upoznali tek prošle godine „zahvaljujući“ koroni, a malobrojni su seoskom turizmu verni već godinama. Dobroj letnjoj sezoni svakako doprinosi i veliki broj vaučera kojim država stimuliše domaći turizam.
Ovom prilikom razgovarali smo sa domaćinima na području Kraljeva koji imaju različitu vrstu gostiju:
– ljubitelje prirode koji dolaze na višednevni odmor;
– goste banja koji dolaze prvenstveno zbog lečenja i duže se zadržavaju;
– goste koji obilaze spomenike kulture i kratko se zadržavaju.
Priču o seoskom turizmu kao po pravilu počinjem sa Rudnom i Milijanom Šekler i Slađanom Milikić Sretović. Sa Rudnom zato što je još uvek skriveni i očuvani biser na Goliji, selo kao spušteno sa neba na visoravan iznad svetinja: Gradca, Studenice i Savine isposnice. Sa Milijanom i Slađom zato što su vizionarke turizma, zato što su žene – zmajice. Milijanino carstvo „Domaćinstvo Šekler“ sada je puno gostiju, popunjeno je svih 30 mesta.
– Najviše imamo domaćih gostiju, mada se bude i stranaca. Imala sam letos mnogo u javnosti poznatih ljudi, profesora, pisaca, novinara, doktora i mnogo porodica koje dolaze već godinama. Kako smo proširili broj kreveta, otvorile su nam se nove mogućnosti, pa se tako sada organizuju i seminari i dolaze veće grupe gostiju. Imamo smeštaj različitih kategorija, tako da smo pristupačni ljudima koji žele da potroše i više i manje novca. Svi odlaze zadovoljni, puni hvale i srećna sam zbog toga – priča nam sa entuzijazmom Milijana šekler, pionirka turizma na Rudnu.
Među njenim gostima ovih dana su Dijana i Slobodan Knežević iz Beograda, zaljubljenici u Rudno:
– Dolazimo četvrti put i ostajemo 10 dana zbog neverovatne prirode, zbog vode i vazduha, zbog odlične hrane i smeštaja. Ovu prirodu treba po svaku cenu sačuvati! Ranije smo išli na Zlatibor, ali to je sada grad. Imamo vikendicu u Grockoj, ali ta po proizvodnji voća i povrća „Srpska Kalifornija“ nije zdrava sredina. Znate li koliko se sve to prska, seljaci idu u skafanderima kao astronauti da bi se zaštitili… Zato su vazduh i voda na Rudnu pravo blago! – kaže Dijana Knežević iz Beograda.
Na pitanje šta Rudnu nedostaje kaže da njoj ne nedostaje ništa ali da bi bilo dobro kada bi se asfaltirao put od Studenice do Rudna, proširio put od Gradca do Rudna („nije ni malo prijatno kad vam na tom uskom putu u susret ide kamion natovaren drvnom građom“); zatim kada bi se iz sela redovno odvozilo smeće i kada bi u sezoni dolazio lekar svaki dan zato što ima dosta male dece.
U Pansionu Nebo na Rudnu na proplanku koji grli jelova šuma, na lokaciji Srnjača, popunjena su sva tri apartmana. Domaćica Slađana Milikić Sretović (ako ima još nekog ko ne zna: to je ona profesorka matematike koja se vratila u rodno selo i još na to privolela i supruga novinara) danas je bila toliko zauzeta da je razgovor prepustila svom gostu Branislavu Slavniću iz Beograda:
– Mi smo stari gosti, dolazimo već 4-5 godina, pa se osećam domaće. Volim planine i zato mi je ovde lepo. Vodim aktivan odmor: evo, sada na primer čistimo lisičarke koje smo nabrali i onda će nam Slađa to spremiti i imamo zajednički obrok. Beremo i lekovito bilje i divlje voće. „Nebo“ se nalazi na 1.250 metara, ovde su mir i tišina i to mi odmara dušu – rekao nam je gospodin Slavnić.
Svojevrsno priznanje trebalo bi dodeliti vlasnicima smeštaja u Bogutovačkoj Banji. Iako je hotel „Mineral“ već godinama zatvoren, oni su uspeli da očuvaju banju, da dovode goste, da osposobe kade i kupatila. Jedan od onih koji se ozbiljno bavi turizmom je Momčilo Mišić. Njegova vila „Šumadija“ ima 23 kreveta i sa ponosom nam kaže da je prošle godine imao 2.151 noćenje i da je od početka godine bilo već 217 gostiju, a broj noćenja još nije izračunao.
– Ovakve rezultate ostvarujem zahvaljujući marketingu, upornosti i odnosu prema gostima. Dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije i preovlađuju stalni gosti. To su većinom ljudi koji dolaze zbog zdravlja. Javnost ne zna kakvo blago je ova mineralna voda u Bogutovačkoj banji! Banja Trepča je vrlo poznata, a ona je tek „unuka“ Bogutovačke banje. Ova voda je ispitivana u Beču još 1835.g, postoje dokumenta. Mi, meštani koji se bavimo turizmom, održavamo banju u životu, ali to ne bismo mogli da nije vode koja toliko pomaže ljudima da oni dolaze po svaku cenu – kaže Momčilo Mišić. Na pitanje kako su meštani reagovali kada su čli da su prodate Mataruška i Bogutovačka banja, odgovara kao iz topa:
– Obradovali smo se, ko ne bi?! U banji nedostaje društveni i kulturni život, nema nikakve zabave. Napravili smo put do crkve, obnavljamo crkvu… ali ako oživi „Mineral“ živnućemo svi!
O blagotvornom dejstvu mineralne vode u Bogutovačkoj banji čula sam i neverovatnu priču od gospođe Slavice Obradović iz Kragujevca, koja sa suprugom Miodragom dolazi treći put u ovu banju:
– Imala sam težak moždani udar, uz veliki trud prohodala sam posle tri godine, ali leva ruka mi je godinama ostala nepokretna i „zalepljena“ uz telo. Promenila sam bezbroj banja, nije bilo pomoći za ruku. Pre 3 godine došli smo i u Bogutovačku banju, tek onako, ne gajeći nikakvu nadu. Smeštaj je odličan, ali banjsko kupatilo mi se nije dopalo, nije bilo lekara… Kupala sam se 3 dana po 20 minuta dva puta dnevno. Treći dan sam posle kupanja ležala na krevetu u sobi, prozor je bio otvoren, dunuo je malo jači vetar, ja sam se mahinalno pridigla i rukom gurnula prozor i – shvatila da sam nesvesno to učinila levom rukom! Bila sam u šoku. Posle toliko godina pokrenula sam ruku! Ova voda je mene preporodila i zato ostajemo 21 dan – ispričala nam je Slavica Obradović.
Sasvim različit tip gostiju ima domaćinstvo „Žička plaža“ Ratka Draškovića. U početku je to bio restoran tik uz Žičku reku, pre 4 godine uveli su smeštaj i ishranu i danas imaju 4 apartmana za 18 gostiju. To što se domaćinstvo nalazi u blizini grada i u neposrednoj blizini manastira Žiče u mnogome je odredilo i koji će gosti ovde dolaziti:
– Naši tipični gosti su domaći gosti koji obilaze spomenike kulture: Žiču, Studenicu, Maglič i ostaju u proseku 3 dana. Naravno, ima dosta izuzetaka, što znači da ima i stranaca, i onih koji leti ostanu i desetak dana i onih koji dolaze zbog planinarenja. Zadovoljni smo kako se razvija posao, podizanje lestvice usluga dovodi novu klijentelu. Ove godine smo na primer povećali smeštajne kapacitete i porodica koja je nedavno bila, već je najavila da će sledeće godine doći sa društvom i zauzeti sve objekte. Dakle, mora stalno da se razvija, nema stajanja.
Ratko kaže da su u marketingu najznačajniji kanali prodaje portali Booking.com i Selo.rs, kao i Instagram. Koliko su važne društvene mreže svedoči to što je nedavno bila u gostima blogerka sa 44.000 pratilaca i nakon što je objavila sliku sa „Žičke plaže“, za 24h Instagram profil @zicka.plaza dobio je skoro hiljadu pratilaca.
Ovako smo danas prošetali Rudnom, Bogutovačkom Banjom i uz Žičku reku. Narednih dana posetićemo Lopatnicu, u kojoj su, kako čujemo, popunjena sva raspoloživa mesta i koja se ubrzano razvija. Kad se sve sabere, seoski turizam na području Kraljeva još je daleko od razvijenog, ali uliva nadu što su seoska domaćinstva, toliko koliko ih se bavi turizmom, popunjena iako su građani Srbije ove godine imali mnogo više izbora gde će da provedu odmor, nego prošle godine.
Radmila Vesković
Fotografije: Privatna arhiva Domaćinstvo Šekler Rudno, Pansion Nebo Rudno, Momčilo Mišić i Žička plaža
