„Nijedna institucija nije do te mere urušena da bi je trebalo uništiti i nijedna nije toliko korumpirana da u njoj nema činovnika sa očuvanom savešću i zato moramo postati „prsten zaštite“ ljudima očuvanog integriteta ako želimo da očuvamo državu“, kaže aktivista Predrag Vostinić
Strategiju odbrane slobodne volje građana, ne samo u izbornom danu, nego i kao plan da građani ostvare svoju pobedu u odbrani zakona, braneći ono što im pripada – slobodnu volju i državu, oni su nazvali kampanjom “Budi front”. Ko su oni i šta platforma #budifront tačno podrazumeva – razgovarali smo da Predragom Voštinićem, aktivistom Lokalnog fronta.
– Najviše mi smeta što smo mi postali društvo zgroženih i neaktivnih ljudi koji se na svaku prostotu, drskost, pa čak i na lopovluk, svakodnevno zgražavamo i svako se bori za neku vrstu duhovitosti na društvenim mrežama i u medijima, ne bi li na taj način uspeo da dopre do nekog lajka, do neke vrste „prisnosti“ sa zajednicom u kojoj živimo. Ipak, to nije dovoljno da sačuvamo državu. Vi, čak, možete da budete i omiljeni, kao pokret, ili kao pojedinac u jednoj zajednici, ali nećete sačuvati državu u njenoj suštini, nećete sačuvati njene pravosudne i druge sisteme. Vi morate biti aktivni! Zgržavanje je samo prvi deo neslaganja sa vrednostima na kojima počiva jedno društvo. Ono što je naša namera je da očuvamo vrednosti društva, ne da uočavamo njihovo urušavanje, već da te vrednosti očuvamo. To „sačuvavanje“, shvatili smo, ne postoji nikakav drugi način da se desi, osim našom aktivnom ulogom. Mi ćemo pokretati institucije, mi ćemo pokretati ljude, mi ćemo biti ljudi koji će, zapravo, insistirati na zaštiti ove države. Neće to da uradi niko umesto nas! – pojašnjava Voštinić osnovne vrednosti osmišljene u kampanji #budifront.
Budi front je, dodaje sagovornik portala Krug, odgovor na pitanje koje zapravo svi postavljaju opoziciji: Treba li izlaziti na izbore?
– Svi su, donekle, odgovorili pozitivno i to je Plan A koji su opozicione stranke i pokreti u Srbiji predstavili odgovorivši već na najavu izbora – da će na izbore izaći. Mi imamo Plan B, a taj plan podrazumeva odgovor i na ono prethodno postavljeno pitanje, a to je – ima li uslova za održavanje demokratskih izbora u Srbiji? Pošto smo mi zaključili da se uslovi nisu nimalo ili su se vrlo malo promenili u odnosu na prethodni izborni ciklus, potpuno smo uvereni da je apsolutno suvišno bojkotovati izbore i da je, ispostavilo se, to krajnje neproduktivno, ali da istovremeno moramo iskoristiti izborni ciklus za popravljanje tih izbornih uslova. Takođe smo shvatili da to nema ko drugi da uradi, nego mi i zbog toga smo se opredelili da ćemo u ovom izbornom ciklusu učestvovati, ali tako što ćemo popravljati izborne uslove.
Pogledajte VIDEO emisiju:
Kako to planirate da uradite?
– To će se desiti na tri načina. Jedan je tako što ćemo aktivirati ljude koji jesu za to da učestvuju u političkim procesima i jesu za unapređenje demokratskih uslova u Srbiji. Njih ćemo dovesti u jednu mrežu „aktiviranih ljudi“. Drugi je taj da ćemo svaku od institucija koje se trenutno bave izborima ili su relevantne u oblasti izbornog procesa, da kontaktiramo i da njima podnosimo prijave. Da bih ovo ilustrovao moram da kažem da kažem da, do sada, mnogi koji su se žalili na izborne uslove i na nepostojanje tih uslova u Srbiji, nisu ili su vrlo retko podnosili zvanične, pravno utemeljene žalbe. Treća stvar je da, na kraju, od svih tih ljudi koji su se animirali, a i ovih koji su se pojavili iz raznoraznih državnih i civilnih institucija koje se bave izborima, napravimo „mrežu integriteta“, odnosno onih koji će nove izbore i nove uslove kreirati unutar države zasnovane na integritetu izbornog procesa koji je u našim institucijama. Dakle, ne tražeći pomoć „spolja“, nego samo od institucija koje se time bave. Pre svega, tu mislim na izborne komisije, što lokalne, što republičke, na državnog tužioca i na njegove pomoćnike, odnosno na lokalna tužilaštva, na zaštitnika građana i na poverenika za zaštitu informacija o ličnosti kao i na Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača, koji se bavi sprovođenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača.
Kad kažete MI – na koga tačno mislite?
– Kad kažem MI, mislim na organizaciju Lokalni front koja jeste inicijator ove ideje. I kad govorim o sebi, govorim kao MI, zato što smatram da ni ja ne bih postojao na ovaj način u javnom prostoru da nije bilo te organizacije, razmene ideja i konstruktivizma koje je ta organizacija donela od svog postojanja do danas. Dakle, mi jesmo inicijatori, ali inicijativa je odmah naišla na nepodeljenu pažnju javnosti u Srbiji. Mnogo civilnih organizacija je želelo da postane deo ove naše inicijative, odnosno platforme „Budi front“, jer su delove svoje ekspertize ili oblasti kojima se bave, pronašle u kampanji „Budi front“. Uslovno rečeno kampanji, više se radi o platformi, pošto je platforma jedna multimedijalna i multifunkcionalna stvar na kojoj ćemo raditi svi narednih nekoliko meseci. Naši prvi saveznici koje nismo odmah dobili, a koje ćemo tražiti i insistirati da budu naši saveznici su državne institucije zadužene za sprovođenje izbora. Dakle, govorim o izbornoj komisiji, o tužilaštvima, policiji, sudovima, povereniku, zaštitniku i svima onima koji su zaduženi za sprovođenje zakona i kojih se izborni proces može ticati ili se neposredno tiče. Mislim da treba da zaštitimo ljude koji se uvek ili vrlo često žale na to da su u izbornom procesu u velikoj meri ucenjeni ili na neki način definišu svoje političko učestvovanje kroz ucene u firmi u kojoj rade. Mi zaboravljamo da to definiše Zakon o zaštiti uzbunjivača i da je svaka institucija javnog preduzeća ili ustanove dužna da, ukoliko zapošljava više od 20 ljudi, ima osobu akreditovanu za zaštitu uzbunjivača i za sprovođenje Zakona o zaštiti uzbunjivača. Prvo ćemo to proveriti. Dakle, ako neko traži sigurne glasove ili vaše podatke, privatne podatke o ličnosti, a da na to nema pravo – mi ćemo tražiti da vidimo ko je osoba u toj firmi koja je za to zadužena, pa jednog dana kada nečije ime i prezime i njegov broj telefona (što je po zakonu obavezno da bude javno) postane i svima drugima javno, taj neko se više neće osećati tako prijatno da ne sprovodi zakon. Moraće, dakle, u jednom trenutku – u najmanju ruku da počne da sprovodi zakon, a i da mu bude neprijatno ukoliko ga ljudi oko njega ne sprovode, a on je odgovoran. Tražićemo i susretaćemo se sa tužiocima, sa policijom (negde sa načelnicima, a negde sa komandirima policijskih stanica, zavisno od veličine mesta u kojima se naši aktivisti budu nalazili) i sa njima razgovarati o tome kako će reagovati na naše prijave. Pre svega, potrudićemo se da naše prijave i primedbe budu suvisle i pravno utemeljene da ne bismo uzurpirali pravni prostor kako se ne bi dodatno urušavao integritet pravosudnih institucija koje su ključne za vraćanje integriteta u izborni proces. I na kraju, naši i najvažniji saveznici su ljudi na terenu. To su oni koji su već počeli da nam se javljaju od prvog nastupa na televiziji pre dva i po meseca, sve do danas, a i oni koji će nam se tek javiti u narednih 15-ak dana kada se žar izborni prenese u polje medija i sa kojima ćemo moći da kreiramo tu mrežu aktivizma, takozvanu mrežu integriteta koju ćemo samo još pomoći civilnim organizacijama na kraju.
Šta će „Budi front“ raditi uoči izbora i na sam dan izbora 3. aprila?
– Napravili smo jednu platformu na kojoj ćemo prvo objavljivati ko sve i na koji način urušava pravedni i fer sistem sprovođenja izbora, odnosno uslove u kojima se oni sprovode. Na sajtu ćemo objavljivati ko je ispunjavao svoje zakonske obaveze, a ko nije, podnositi prijave i žalbe ljudima koji se time bave i mobilisaćemo ljude, mada je to, možda malo pretežak izraz. Možda je bolje reći da ćemo animirati ljude da u tome učestvuju, da budu jednom u životu na strani onih koji bi da pravdu, ne uzmu u svoje ruke, nego da njeno sprovođenje pomognu. Pokušaćemo i u najvećoj meri, pretpostavljam, uspeti da dođemo do ljudi koji će biti spremni da svedoče o kupovini glasova, ali ne na onaj „suštilan“ način koji je teško dokaziv na sudu, nego na onaj koji podrazumeva skupljanje kapilarnih glasova, onaj gde se ne poštuje zaštita podataka o ličnosti i uopšte sve ono gde se na suptilan i vrlo grub način narušavaju neka osnovna prava u predizbornom periodu. Na sam dan izbora, kada budu svi već okupirani zaštitom biračkih mesta, odnosno kontrolorima – članovima biračkih odbora, mi ćemo svoje ljude staviti na raspolaganje baš tim kontrolorima. Dakle, da budu veza između biračkog odbora i pravosudnih institucija ili tužilaštva i policije (gde se bude radilo o delima, odnosno o prekršajima koji se, ili gone po službenoj dužnosti ili ne podležu pod okrilje, odnosno delokrug rada izbornih komisija). To je ključna stvar za taj dan. Ono što sledi nakon toga je, možda, čak i ključno: insistiranje na sprovođenju tih pravnih zahteva, odnosno prijava do kraja, insistiraćemo da sve što budemo tražili bude pravno utemeljeno, a potom i da bude dovedeno do kraja.
Nažalost, sprovođenje politike, ističe Voštinić, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu, izgubilo je, najpre svoju, dvosmernost, a potom i inicijalno usmerenje. Ono što su političke partije, odnosno stranke i pokreti imali kao osnovnu svoju ulogu u demokratskim društvima izgubilo je „usmerenje zahteva“, kaže on.
– Nekada smo zasnivali čitavo demokratsko uređenje na tome da ljudi koji žive u određenoj lokalnoj ili državnoj zajednici, tim strankama, pokretima i udruženjima, ispostavljaju svoj neki društveni zahtev prema zajednici o tome kako bi ona trebalo da bude uređena. Posle dugo vremena koruptivnih okolnosti u kojima živimo (a po tome Srbija nije nikakav ekskluzivitet u svetu, na mnogo mesta se to trenutno vidi) ispostavlja se obrnuto: upravo su političke grupacije i njihovi interesi, nekada zajednički, a nekada pojedinačni, upravo ti koji kreiraju političku potrebu u zemlji i samim tim otuđuju nosioce suvereniteta jedne države od donošenja odluka u političkim procesima u toj državi. To je suštinski problematično! Nije ni ovog puta situacija takva da su se ljudi u Srbiji osvestili ili opametili, nego su samo u nekim trenucima došli u situaciju da vide u kojoj meri mogu da utiču, a to je od suštinskog značaja za bilo koji politički proces i za njegovu sudbinu u ovoj zemlji. Ekološki protesti, na primer, krajem prethodne godine, doneli su jednu veliku prevagu, da je čak i vladajuća stranka (koja izrazito dobro, ne bih mogao da iskoristim bolji izraz, ali „vlada“ biračkim telom i upravlja njime), počela da gubi. Kako su oni to u svojim istraživanjima videli, negde oko 4,2 odsto sopstvenog biračkog tela su izgubili zbog velikog spora sa ekološkim organizacijama, odnosno sa velikom pretnjom po Srbiju, odnosno po njene žitelje. Odmah su, mogli smo to da vidimo po potezima vlasti, počeli to da regulišu sa 100 evra mladima, 20.000 dinara ovima, 30.000 onima. Nastala je, dakle, neka vrsta podmićivanja zato što su uvideli koga su izgubili i kako bi to mogli eventualno da vrate. Vidi se da se radi o marketinškom, a ne o politički mudrom delovanju sa tim biračkim telom. Nije se, dakle, ovde desila promena svesti. Ovde se i dalje, u najvećoj mogućoj meri, upravlja prema sprovedenim istraživanjima i koriste se podaci iz tih istraživanja. Ono što je naša namera, ne samo kampanje „Budi front“, nego uopšte angažovanjem ljudi u inicijativama poput nje, jeste da sačuvamo sve što je zdravog tkiva ostalo u Srbij. Nijedna institucija nije do te mere urušena da bi je trebalo uništiti, nijedna institucija nije do te mere korumpirana da ne postoji nijedan zdrav činovnik sa zdravim razumom i očuvanom savešću. Naše ideja je da očuvanom integritetu u svim institucijama ove zemlje ponudimo ono što društvo mora da ponudi, a to je prepoznavanje, odnosno priznatost. Pošto ne možemo da ih nagradimo, možemo da im obezbedimo zaštitu i da od njih napravimo taj odbrambeni bedem integriteta u državi. Mi imamo ljude, a kad kažem „mi“ – ne mislim na Lokalni front niti na bilo koju drugu organizaciju. Ova država ima ljude, i u medijima, i u sudstvu i u policiji, i u svakoj važnoj instutuciji ili grani društva, imamo ljude očuvanog integriteta, ali se osećaju obeshrabreno, poniženo i onemogućeno da se zaštite. Mi kao društvo moramo postati „prsten zaštite“ ljudima očuvanog integriteta, jer – ne zaboravite: upravo zbog tih ljudi mi trenutno imamo i struju, i vodu, i elementarnu čistoću… Dakle, minimum funkcionisanja društva opstaje na integritetu, znanju i stručnosti ljudi koji sede u tim institucijama ili preduzećima i ustanovama i bave se isključivo svojim poslom, svojom strukom. Zbog njih smo opstali i njima dugujemo ovo, a zbog njih, eventualno, i na njima temeljeći, možemo da napravimo neko društvo koje ima veći kvalitet života.
Jesu li ciljevi birača i aktivista #BUDI FRONT – isti?
– Interes nam je zajednički, i našim aktivistima, i svakom biraču. Pazite: ne možemo mi u načelu osuditi svakog glasača vladajuće stranke. Bez obzira koliko da nam se ne dopada njihova odluka, nisu oni svi ogrezli u kriminal, pa zbog toga glasaju tako, nego su u velikoj meri prevareni ili su im ponuđena neka obećanja u koja oni još uvek veruju. Ne zaboravimo da ljudi, ipak, vole da budu na stani pravednika, vole da budu na bajkovitoj strani onih koji „pobeđuju zlo“. I oni su u velikoj meri u vrsti uverenja da su na dobroj strani, tako da mi ni te ljude ne možemo sve onako apriori i odjednom generalno da osudimo. I ti ljudi, dakle, takođe treba da budu naši sagovornici, jer mi bi trebalo da sačuvamo sopstvenu državu. Otuda se naši aktivisti tog dana neće zvati aktivisti Lokalnog fronta, ni aktivisti kampanja, niti platformi, nego će se zvati „čuvari Srbije“. Između ostalog, oni će imati i uniformu na kojoj će pisati „Čuvam Srbiju“. Šta god da ste pomislili da može da znači taj naziv – biće tačno! Dakle, oni i svaki glasač koji tamo odlazi čistog srca i dobre namere, imaće istu ulogu, a to je da po svom najboljem uverenju i sa najboljim saznanjima doprinose očuvanju te države, jedine koju imamo i da nose taj komadić suvereniteta na to glasačko mesto. Mi nećemo sugerisati za koga da glasaju, ali je očito kome ćemo najviše pomoći i ko je najviše u izbornom procesu ugrožen. Nikada to nisu bile vladajuće stranke, pa tako nije ni ovog puta. Nisu oni ugroženi u izbornom procesu ni svojom širokom mrežom podrške koju su sebi uspeli da plate (a ne da obezbede), ni sa količinom novca koji će potrošiti u kampanji. Čitav taj „virtuon“ koji je zasnovan na kultu jedne ličnosti i ovog puta biće u službi vladajuće partije, ali svi ostali u velikoj meri mogu da računaju na našu pomoć. Ona će, u nekim slučajevima, biti od velike važnosti, tamo gde članovi biračkog odbora ne smeju da napuste biračko mesto, a mi ćemo moći da komuniciramo sa ostalim institucijama koje su zadužene da očuvaju ovo društvo i njegovu bezbednost.
I kad kažemo da institucije ne funkcionišu, mi ćemo biti u pravu, ali – ko može da pokrene institucije? Njihov lasnik. Ko je vlasnik tih institucija? Građani ove države. Dakle, ako mi ne pokrenemo te institucije, uzaludno je to očekivati od bilo kakvih stranih ambasada, predstavnika, posrednika ili bilo koga drugog. Moraju svi da znaju da nam je stalo do naše države, da nam je stalo do sprovođenja zakona i da bi država sa nama, ovakvima, sutra bila bolja ako bismo svi samo zahtevali sprovođenje zakona, a onda uređivali te zakone prema potrebama, počev od najslabijih do onih koje imaju najviše moći u društvu.
Za koliko vremena bi bilo ostvarivo društvo iz vizije platforme #BUDI FRONT?
– Ovo će, možda, zvučati pomalo lično, jer ovakve zaključke ne može donositi organizacija, ali lično ne vidim život više kao zbir pobeda i samim tim nisam siguran da su obećanja bilo koje vrste ni fer prema ljudima sa kojima razgovaram, ali na neki način nisu ni suvišna, s obzirom na to da mi moramo živeti na nekakvim očekivanjima. Srbija, ovakva kakvu je sada vidim i opisuje, bila bi moguća za nekoliko meseci od dana kada se „preumimo“ da nam je potrebno i da možemo da je ostvarimo. Dakle, bez obzira koliko to sada naivno pozitivno zvučalo: zaista, za nekoliko meseci, promovisanjem dobra – stvari postaju bolje. To se ne dešava za 20 godina, nego vrlo brzo. Istovremeno, potpuno sam uveren da život nije skup pobeda, nego stalna borba i vrlo mi je važno na kojoj strani sam tu borbu proveo.
razgovarala M. M. Dabić
