Ako bude po latinskoj izreci „Nomen est omen“ – Ime je (pred)znak – Srbiji se lepo piše, jer će nas predvoditi Svetlost i Mudrost
Pamtim vreme kada je detetu ime davao kum, a „kumova se nije poricala“, naročito ako je staro kumstvo. Smatralo se nepristojnim odbiti ime koje je za dete izabrao kum. Sećam se i prelazne faze kad su kumovi počeli da predlažu tri imena i velikodušno prepuštali roditeljima da izaberu ono koje im se najviše sviđa. Poslednje dve-tri decenije ime detetu najčešće daju sami roditelji, uostalom, oni će ga tim imenom najčešće i najduže zvati.
Imena se danas uglavnom daju „po lepoti“, po zvučnosti, neobičnosti, zatim i po tradiciji čuvanja imena u porodici – iliti „po babi i dedi“ – a neko bira i po značenju imena. Kad se sklope svi ovi kriterijumi, verovatno i neki kojih se nisam dosetila, tokom 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, roditelji su u Srbiji deci najčešće davali ova dva imena:
1. Sofija i Luka
Među ženskim imenima zatim slede:
2. Dunja
3. Mila
4. Teodora
5. Sara
6. Milica
7. Tara
8. Una
9. Nađa
10. Nikolija
Posle Luke, najčešća muška imena data 2020. godine su:
2. Lazar
3. Vasilije
4. Stefan
5. Aleksa
6. Bogdan
7. Vuk
8. Filip
9. Mihajlo
10. Vukašin
Ljudi su od najstarijih vremena pa do sredine 19. veka imenu koje daju detetu davali invokacijsku (prizivnu) snagu, učitavali mu magijsko značenje. Stari Latini su to poslovično kratko smestili u poslovicu Nomen est omen – Ime je znak, što znači: onakav si, onakav ćeš biti kakvo ti je ime.
„U raznim krajevima postojali su, i još postoje, različiti običaji u vezi sa izborom i nadevanjem imena. Uz te običaje vezani su i verski obredi, a u sam čin nadevanja imena utkana su razna narodna verovanja i praznoverja, utkane su želje, nade, strepnje i strahovanja detinjih roditelja“. (M. Šipka, I. Klajn „Ime moje i tvoje“)
Ako krenemo tim putem, otkrivamo značenje pet najčešćih muških i ženskih imena davanih 2020. godine:
Sofija, od grčkog Σοφία = Mudrost, znanje veština. Luka, od grčkog Lukas = Svetlost. Dunja, tumačenja su neusaglašena = zdrava i jedra kao voćka dunja; ruski nadimak od grčkog Evdokija – dobra volja; ili od arapskog Dünya = svet; ili od staroslovenskog imena Gdunja. Lazar, od starohebrejskog Elʿāzār = Bog je pomoć. Mila = iz staroslovenskog korena „mil“ koji znači „mio, mila“. Vasilije, od grčke reči bazileos βασίλειος = Carski, kraljevski. Teodora je, nije teško zaključiti = Božji dar. Stefan, grčki Stefanos = Krunisani, ovenčani. Sara, hebrejsko starozavetno ime = Plemkinja, vladarica, žena visokog ranga. Aleksa je skraćenica od grčkog Aleksandar, od reči alexein = Zaštitnik ljudi.
Ako damo sebi i umetničku slobodu, možemo zaključiti da su roditelji u Srbiji najviše želeli da u budućnosti naša Svetlost bude Mudrost, diljem svekolikog Dunjaluka i uz Božju pomoć, kome ćemo biti Mili. Predvodiće nas Car i Božji dar, Krunisani i Plemkinja i o nama se starati Zaštitnik ljudi… Lepo.
Najčešća imena u Raškom okrugu
Republički zavod za statistiku, nažalost, nije radio bazu podataka po opštinama i gradovima, tako da ne možemo da vam kažemo koja se imena najčešće daju deci u Kraljevu. Postoje samo podaci po okruzima, a kako 35% stanovniuštva Raškog okruga čine ljudi islamske veroispovesti, onda su najčešća imena u našem okrugu sledeća:
- Merjem i Mehmed
- Sara i Bogdan
- Hana i Ahmed
- Sofija i Vukan
- Dunja i Luka
- Asija i Hamza
- Mina i Stefan
- Nađa i Jusuf
- Ema i Omer
- Ajša i Aleksa.
Iz ove tabele se može zaključiti da su omiljena imena za devojčice hrišćanke Sofija, Dunja, Mina, Nađa i Ema, dok su Sara i Hana imena koja se pojavljuju u sve tri religije. Za dečake su bila najpopularnija imena Bogdan, Vukan, Luka i Stefan.
Što se tiče muslimanskih imena dece, Merjem je = čista, nevina. U Kuranu to je majka poslanika Isaa, odnosno Isusa, dakle Bogorodica Marija. Mehmed je jedna od varijanti imena proroka Muhameda, i znači = hvaljen, slavljen.
I u Topličkom okrugu omiljena imena su nešto drugačija nego u drugim delovima Srbije. Kod devojčica su to: Mila, Dunja, Maša, Nađa, pa tek na petom mestu Sofija, a kod dečaka: Vasilije, Stefan, Luka, Vuk i Bogdan.
Međutim, podaci Zavoda za statistiku pokuazuju da je u poslednje dve-tri decenije promenljiva sklonost roditelja prema imenima koja daju deci. Tako su u deceniji 2001 – 2011. najčešća imena bila Milica i Nikola. Milica se i 2020. godine držala na solidnom 6. mestu, a ime Nikola nije bilo među prvih deset.
Da pomenemo i još dalju prošlost: od ’50-’70-ih godina prošlog veka najčešće muško ime bilo je Dragan, ’50-ih godina za devojčice je bilo popularno ime Ljiljana, a moje ime, Radmila, je baš staromodno – bilo je popularno ’40-ih godina prošlog veka.
Koliko nam znači naše ime, govore i neki idiomi: Stekao je ime, govorim u svoje ime, ukaljali su njegovo ime… A najlepšu pesmu o imenu spevao je Čika Jova Zmaj: „Kaži mi, kaži“, iz koje prenosimo drugi deo:
„… Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa
Al’ ja bih proveo
Čitav jedan vek
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.“
Radmila Vesković
