Ulica IV kraljevačkog bataljona proteže se duž Ibarskog, odnosno Gradskog keja, jednog od najposećenijih prostora u Kraljevu. Sa jedne strane je kolovoz, a neposredno uz njega pešačko-biciklistička staza i šetalište kojim svakodnevno prolaze pešaci, biciklisti, roditelji sa decom. Duž Keja nalaze se stambene zgrade, ugostiteljski objekti i mesta na kojima se, naročito u popodnevnim i večernjim satima, okuplja veliki broj ljudi. Upravo ta kombinacija intenzivnog pešačkog života i motornog saobraćaja čini ovu ulicu drugačijom od mnogih drugih gradskih saobraćajnica.
Kolovoz je na pojedinim deonicama prav i dovoljno dug da omogućava razvijanje brzine, dok se samo nekoliko metara dalje ljudi šetaju, deca voze bicikle, roditelji guraju kolica, a gosti sede u baštama kafića. I tu počinje problem o kojem stanovnici ovog dela Kraljeva ne govore od juče.
Noću Kej postaje drugačije mesto
Ono što je tokom dana jedna od najživljih gradskih zona, u večernjim i naročito kasnim noćnim satima dobija sasvim drugačiji zvuk. Stanari okolnih zgrada dobro poznaju nagla ubrzavanja automobila, škripu guma i zvuk motocikala čiji vozači turiraju motore i na pojedinim delovima ulice razvijaju velike brzine.
Nije reč o svakom vozaču niti o svakom motociklisti. Reč je o ponašanju pojedinaca koje je dovoljno često da ga stanovnici Keja već godinama prepoznaju kao problem. Posebno tokom toplijih meseci, kada su šetalište i ugostiteljski objekti puni, pojedini vozači upravo ovaj deo grada, prema svedočenjima građana, koriste za pokazivanje automobila i motocikala, nagla ubrzavanja, rizična preticanja i vožnju vozača koji ne mare što se neposredno uz kolovoz nalazi veliki broj pešaka i bašta ugostiteljskih objekata. Zbog toga pitanje bezbednosti Ulice IV kraljevačkog bataljona nije samo pitanje dozvoljene brzine, već je i pitanje da li je postojeća organizacija saobraćaja prilagođena stvarnom životu koji se odvija na Keju.
Pešačka i biciklistička staza nalazi se neposredno uz kolovoz. Između vozila i ljudi koji šetaju nema prostora koji bi mogao da apsorbuje posledice ozbiljnog gubitka kontrole nad automobilom. Upravo zato posledice prebrze ili rizične vožnje ovde potencijalno ne ostaju samo na kolovozu.
Šta kažu građani?
Prvi od naših sagovornika ističe da problem nije svojstven samo Kraljevu:
„Tako je u svakom naseljenom mestu – selo ili grad, svejedno. Ludilo sa trotinetima, motorima, kvadovima… samo je pitanje dana kada će se nešto dogoditi.“
Drugi navodi da se problem ne odnosi samo na Ulicu IV kraljevačkog bataljona:
„U Hajduk Veljkovoj, IV kraljevačkog bataljona i Vojvode Putnika automobili se kreću sumanutim brzinama. Motori se turiraju, razvijaju ogromne brzine, često se vozi i na zadnjem točku. Patrole su veoma retke.“
Jedan Kraljevčanin posebno ukazuje na odsustvo policije na Keju:
„Na Keju gotovo nikada nema policije, dok ih na nekim drugim mestima u gradu ima mnogo češće.“
Drugi postavlja pitanje odgovornosti za ono što opisuje kao dugogodišnje tolerisanje opasne vožnje:
„Ko je odgovoran za divljanje vozača tom ulicom na Keju, i uopšte – po gradu?“
Jedan od predloga građana ide i korak dalje – da se saobraćaj ovom ulicom značajno ograniči:
„Ova ulica bi trebalo da bude otvorena samo za vozila sa posebnom dozvolom – stanare, dostavu, policiju, vatrogasce i Hitnu pomoć. Sada služi i za pokazivanje automobilima i motorima pred kafićima na Keju.“
Jedan od sagovornika u anketi ocenjuje da je „sistem koji je stvoren nekažnjavanjem takvih -doveo je do toga da sve više ljudi divlja na ulicama. Istovremeno su trotoari često zauzeti parkiranim automobilima, pa roditelji sa decom moraju da silaze na kolovoz.“
Kada veliki broj građana, nezavisno jedni od drugih, opisuje iste pojave – prebrzu vožnju, rizična preticanja, turiranje i jurnjavu motocikala, posebno u večernjim i noćnim satima, kao i nedovoljno prisustvo saobraćajne policije, onda to više nije problem koji bi trebalo svesti na pojedinačne utiske. Posebno ne u ulici koja prolazi neposredno uz jedno od najposećenijih gradskih šetališta, kafiće i pešačko-biciklističku stazu kojom svakodnevno prolaze porodice sa decom.
Nemamo odgovore na pitanja koliko je puta, recimo za poslednjih 10 dana, u ovoj ulici kontrolisana brzina, šta nadležni čine kada dobiju prijave građana koji ukazuju na opasne vožnje? Da li postoje procene bezbednosti ove saobraćajnice? Rešenje možda jeste češća policijska kontrola, možda video-nadzor i kontrola brzine, drugačiji režim saobraćaja ili infrastrukturne mere koje će fizički onemogućiti razvijanje velikih brzina, ali o tome treba da odluče stručnjaci na osnovu podataka i analize, a ne polemika koja se za svaku temu preselila na društvene mreže na kojima se sve i završava.
M. M. D.
