Kentaur zvuči mnogo moćnije i strašnije nego BA.2.75 podvarijanta soja omikron, što je, zapravo, jedno isto, a ovo je priča o „kentaur ludilu“ (pokrenuo ga je jedan tviteraš) i o tome kako treba da se čuvamo od bombastičnih naslova
„Kentaur stigao u Evropu, treba biti oprezan!“ Da li ste se uplašili od ovog naslova i pitali se:“Šta je sad ovo? Kakav kentaur i dokle više“? Priznajem da mi je trebalo prilično vremena da otkrijem o čemu se radi?
Pre samo nekoliko dana profesor Branislav Tiodorović izjavio je: „Sad je idealno vreme da se zarazimo koronom. Osmi teških bolesnika niko ne treba da se čuva, jer tako stičemo kapital za jesen“.
Mislio je na imunološki kapital, naravno. Posle prilično burnog negodovanja stručne javnosti, profesor se pokajao i pojasnio: “Nisam pozivao na zaražavanje!“
Ipak, visprena novinarka Kurira je sačuvala snimak razgovora i pružila ga na uvid javnosti kao autentični dokaz da je tačno prenela reči profesora.
U redu, rekao, pa porekao. Ni prvi, ni poslednji put, navikli smo.
Ali, to nije tema ove priče.
Tema je strašni kentaur…mitsko biće, pola čovek, pola konj, a i zvuči baš zastrašujuće. Kentaur zvuči mnogo moćnije i strašnije nego BA.2.75 podvarijanta soja omikron, što je zapravo jedno isto. Ovaj soj BA.2 ima toliko mnogo mutacija i podvarijanti i toliko se razlikuje od BA.1 da je trebalo da dobije svoje slovo grčkog alfabeta. Ali, to se nije desilo.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nije našla za shodno da to učini, jer je jedna vrlo troma i neefikasna, a jako važna institucija. Verovatno se i sami virusolozi teško snalaze u tim silnim varijantama i podvarijantama označenim slovima i brojevima. Objektivno, komplikovano je.
Šta se, zapravo, desilo?
Xabier Ostale (@xabitron1) se zove lucidni tviteraš koji, očigledno, vrlo pomno prati kretanje korone u svetu, pa se, izgleda, malo iznervirao zbog sporog reagovanja SZO, rešio da uzme stvar u svoje ruke i na Tviteru napisao, otprilike, ovako:
„Varijantu BA.2.75 sam upravo nazvao po galaksiji. Njegovo ime je: Kentaurus. Od danas ja komandujem svim pandemijama. Kad ne stiže SZO, onda ću ja.“
Nisu svi doktori nauka koji se svakodnevno informišu o varijantama i podvarijantama. Ljudi samo povremeno slušaju vesti i ako im se kaže da BA.2.75 raste u mnogim zemljama, to im neće mnogo značiti. Ali, ako se kaže: „Stigao je kentaurus, ljudi, vodite računa, čuvajte se“, svi će ozbiljno shvatiti.
Ovo je „duhoviti“ gospodin napisao 1. jula i to se, nekako, primilo.
Kada se razmišljalo o nomenklaturi sojeva virusa korone u opticaju su bili i pojmovi iz galaksije.
Prihvaćeno je, ipak, da se koriste slova grčkog alfabeta. Neki su negodovali, neki se smejali, neki čestitali…
Uglavnom, kentaur je izgleda sada ime za podsoj BA.2.75 o kome se vrlo malo zna. Ispostavilo se da ni svetski novinari nisu imuni na dešavanja sa Tvitera, pa je ime kentaur preuzeo čak i čuveni Gardian. I napisao tekst o tome.
Na stranu sve to, neke naznake govore da je BA.2.75 prenosivija varijanta od ostalih, ali još uvek se ne zna dovoljno da bi moglo da se proceni da li je klinička slika teža ili nije.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti označio ga je kao „varijantu pod nadzorom“ 7. jula 2022. godine. A naziv „kentaur“ je, rekosmo, preuzet iz Gardiana.
A Gardijan ga je preuzeo sa društvene mreže.
Tako dolazimo do saznanja da neki naši profesori iz Kriznog štaba čitaju Gardijan i informišu se iz inostrane dnevne štampe.
Nameće se zaključak – kakav izvor informacija, takve i protivepidemijske mere – medijske.
Ali, u praksi se apsolutno ne sprovode nikakve mere. Čak se u nekim zdravstvenim ustanovama ne nose ni maske, što je nedopustivo u pandemijskim uslovima.
Nema razloga da zasad strepimo od tog strašnog kentaura. Nema ga. Tom imenu nisu kumovale ni SZO ni CDC, ECDC … Nijedna zvanična zdravstvena institucija.
Zapravo, postoji, ali se zove omikron BA.2.75.
Otkriven je u Indiji i proširio se na neke zemlje Evrope – Veliku Britaniju, Nemačku, a pojavio se i u Australiji, Kanadi i SAD.
Ako se i pojavi u Srbiji, mi ga nećemo „prepoznati“ jer se kod nas sekvestracije genoma virusa rade retko.
Po najnovijim vestima iz GISAID baze: udeo BA. 2.75 u uzorcima iz Evrope oko 1. jula (u prozoru +/- 10 dana) je oko 0,3 promila.
Još uvek nema dovoljno podataka da se odredi koliko (i da li) se širi brže od npr. BA.5.1.
U svakom slučaju teško da u Evropi može postati dominantan u naredna tri-četiri meseca (Igor Smolić).
Čuvajte se svih sojeva virusa korone, kako god se oni zvali. Ali se čuvajte i „bombastičnih naslova“.
Korisno je.
prim. dr Slavica Plavšić, specijalista pulmologije
