Izgradnja auto-puta od kojeg je za skoro četiri godine izgrađena tek prva deonica, umesto prvobitno ugovorenih osam miliona evra po kilometru, već je stigla do 12,3 miliona evra po kilometru
Kada je 15. decembra 2019. godine, nakon skoro pune decenije najava, konačno počela izgradnja Moravskog koridora, naglašeno je da će radovi biti završeni za četiri godine, dakle do kraja 2023.
Prva deonica, od Pojata, odnosno od Koridora 10, do Kruševca, obećao je tada predsednik Srbije, biće završena za dve godine, odnosno – do kraja 2021. godine.
Međutim, ova prva deonica duga 27,83 kilometara, završena je i puštena u rad tek 7. decembra 2023.
To je tek četvrtina celog Moravskog koridora, čija je izgradnja je do danas, umesto prvobitno najavljenih 900 miliona evra (745 miliona plus PDV) za 112,3 kilometra, prema pisanju nedeljnika Radar, već koštala 162,2 milijarde dinara, odnosno 1,4 milijarde evra.
Postoje zato procene da bi izgradnja svakog kilometra auto-puta od Pojata do Preljine, sa kamatama na kredite kojima se država Srbija zadužuje – mogla da košta između 25 i 30 miliona evra.
Radove izvodi konzorcijum (američko-turski) Behtel-Enka, a prosta računica pokazuje da je svaki kilometar Moravskog koridora do sada, umesto prvobitno ugovorenih osam miliona evra, već koštao 12,3 miliona evra, ali osnovana je bojazan da to nije i konačna cena..
Da podsetimo, sajt posvećen gradnji skyscrapersconstructionserbia pisao je ranije da će druga deonica, od Kruševca do Adrana, biti gotova 2025. godine, a deonica od Adrana do Preljine duga 30.66 kilometara tokom ove, ali već sada je jasno da od toga – nema ništa.
Autoput će, kako je najavljeno, nositi ime po srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću.
Novi auto-put će, prema rečima najavama preduzeća „Koridori Srbije“, predstavljati sistem u kome će svi digitalni uređaji na autoputu biti povezani. Dakle: brojači saobraćaja, meteo stanice, signali mobilne telefonije, uređaji na naplatnim stanicama itd. biće povezani optičkim kablovima u jedinstveni sistem koji će omogućivati brzu i pouzdanu razmenu informacija, sve sa krajnjem ciljem bezbednosti i komfornog korišćenja auto-puta od strane budućih korisnika koji će unapred dobijati informacije o eventualnim problemima na putu kao što su zastoj, magla, ili neka saobraćajna nezgoda.
Prema tvrdnjama iz 2022. godine Nikolaja Nankova, bugarskog ministra za regionalni razvoj, ta zemlja je znajmanje plaćala kilometar izgrađenog autoputa – u proseku 3,1 milion evra. On je tada (2022. godine) izneo poređenje da Srbija, u proseku, kilometar auto-puta plaća 5,5 miliona evra, Rumunijia 6,3 miliona, a Grčka 10 miliona evra.
Ipak, ubedljivo najskuplji auto-put u Evropi je onaj u Crnoj Gori sa 20 mostova ili 15 odsto ukupne dužine, 16 dvocevnih tunela i četiri petlje koji košta skoro milijardu evra. Složenost trase pokazuje i podatak da vozači iz pravca Podgorice na auto-put izlaze na 60 metara nadmorske visine, da bi se ubrzo popeli u planinski deo na nadmorskoj visini od 1.100 metara.
M. M. D.
