Korona obeshrabrila preduzetnike

U Srbiji je prošle godine osnovano 20% manje preduzetničkih radnji nego 2019. i 2018. godine, a više od 26.000 stavljeno u „mirovanje“. Najviše je i osnovanih i ugašenih firmi u oblasti veletrgovine i ugostiteljstva, o čemu za KRUG govore direktori „Virdžinije“ i „Miraža“

            Prema podacima Agencije za privredne registre, prošle godine je osnovano 29.810 preduzetničkih radnji, što je za 7.350, ili 20%, manje nego 2019. godine, dok je broj novoosnovanih preduzeća na gotovo istom nivou kao prethodne godine, a čak i nešto viši nego što je bio trend 2016-2018. godine. Pošto je broj ugašenih firmi, i preduzetničkih radnji i preduzeća (ako se izuzmu ona koja su likvidirana po sili zakona) na nivou prethodnih godina, na kraju 2020. godine u Srbiji je bilo 9.879 više privrednih subjekata, nego na kraju 2019. godine.

Ali slika nije baš tako jednostavna kako je to prikazano na ovim grafikonima!

Da bi slika bila potpunija, moramo preći na sledeći grafikon, koji pokazuje da na 22.052 obrisana preduzetnika treba dodati i više od 26.000 onih koji su prešli u tzv. „mirovanje“! Zakonsku mogućnost da privremeno prekine obavljanje delatnosti – a time i pauzira u plaćanju poreza i doprinosa – iskoristilo je 36.256 preduzetnika (najviše u martu na početku pandemije), a tokom godine u poslovni život se vratilo 10.099 preduzetnika, ili manje od trećine.

Da bi slika bila još potpunija, trebalo bi uporediti broj preduzeća koja su u blokadi sada i pre godinu dana. Оvaj podatak nismo našli u izvornom obliku, pa prenosimo podatke do kojih je došao Vojvođanski istraživački centar, objavljene u u ovom TEKSTU: od marta do decembra 2020.g u blokadi se našlo 5.904 pravnih lica, što je za oko 18% više nego 2019.g, kada je u blokadi bilo 5.015 firmi. Najviše su pogođena mikro i mala preduzeća. U svim blokiranim preduzećima radi 13.249 ljudi, a od njih čak 75% upravo u mikro i malim preduzećima.

            Šta nam pokazuju sve ove brojke?

            Da se korona pandemija, poslužimo se sportskim žargonom, najviše odrazila na „male igrače“ na tržištu. Prvo, od ukupnog broja preduzetnika njih 9,4% je svojevoljno otišlo na klupu za rezerve ,nadajući se je tamo samo privremeno. Drugo, u odnosu na prethodne godine, 20% manje građana Srbije se odlučilo da uopšte istrči na teren.

            Sa ocenom da su „mali“ privredni subjekti najugroženiji saglasna je i Suzana Vuksanović, koja u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo prati oblast industrije:

– Situacija je nestabilna, ljudi ne žele da rizikuju. U najvećim problemima su mali privrednici, naročito uslužne delatnosti i ugostiteljstvo, i ovi podaci APR-a to i pokazuju. Veliki sistemi imaju više slobodnog prostora da izdrže ove turbulencije, ali ni oni ne mogu bez „malih“ pratećih delatnosti i toga su svesni.  Prošle godine sam u više navrata od rukovodilaca velikih preduzeća imala priliku da čujem rečenicu „moramo sačuvati kooperante!“ Ovaj haos koji je izazvala korona najpre su osetile uslužne delatnosti, ali ako se privredno okruženje ubrzo ne stabilizuje, odraziće se i na proizvodnju – upozorava Suzana Vuksanović.

Oblast koja privlači pažnju je veletrgovina u kojoj je i osnovano i ugašeno najviše firmi.

• Najveća pomeranja su se dogodila u oblasti ugostiteljstva, ali ovde kao da su podjednako ugroženi i mali i veliki učesnici na tržištu: najviše preduzetnika 1.746 registrovano je upravo u ovoj delatnosti, ali je i ugašeno 1.426. Zatvoreno je i 255 ugostiteljskih preduzeća, a otvoren zanemarljiv broj. Šta je snašlo ugostiteljstvo u uslovima epidemije kovida-19, možete čitati u ovom našem TEKSTU.

Zanimljivo je da se prema podacima APR-a i firme u delatnost „konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem“ nalaze i među prvih pet novoosnovanih prošle godine i među prvih pet ugašenih preduzeća i preduzetnika. O tome Suzana Vuksanović iz RPK Kraljevo kaže:

            –  Lako je pretpostaviti zašto su firme iz ove oblasti među prvih pet po broju brisanih iz registra. Prvo, veliki sistemi za takve poslove već imaju svoj kadar unutar preduzeća, a male firme ako imaju problema u poslovanju, odreći će se konsultantskih usluga. Zašto se u ovoj oblasti otvaraju firme, može se objasniti time da su to ipak usluge budućnosti, sve što ima veze sa boljom organizacijom i upravljanjem.

            Pažnju privlači još nekoliko podataka: posle ugostiteljske i konsultantske delatnosti, na trećem mestu po broju novoosnovanih firmi su zanati za negu i ulepšavanje, odnosno frizerski i kozmetički saloni.  Zanimljivo je da je ugašen veliki broj preduzetničkih radnji koje su bile registrovane za računarsko programiranje, ali su s druge strane u vrhu po broju novoosnovanih baš preduzeća u ovoj oblasti. Drumski prevoz tereta je među prvih pet među novoosnovanima i kod preduzetnika i kod preduzeća. S obzirom na to da je došlo do znatnog pooštravanja uslova za obavljanje taksi prevoza, na trećem mestu po broju ugašenih su preduzetnici taksisti.

            Očito da su se izmenjeni uslovi privređivanja u Srbiji i celom svetu izazvani pandemijom, već odrazili na poslovni život u Srbiji i to najviše na preduzetnike i mikro preduzeća. Ipak, čini se da se većina još nekako „koprca“ i da još ne osećamo onako zastrašujuće posledice kakve će biti ako se svetska ekonomija brzo ne stabilizuje. Da bi se to desilo „brzo“ bio bi potreban čarobni štapić, a on… nažalost, ne postoji.

Radmila Vesković   

Izvor grafika: Sajt Agencije za privredne registre, Infografike