„Živa kamena duša” u punom sjaju „stoji” u uniformi sa puškom ispred imanja porodice Gočobija zahvaljujući svojim potomcima i stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo
Spomenici krajputaši najčešće su podizani u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Bliska rodbina pokojnika podiže ovakav spomenik, u stvari simbolički grob, onome ko strada ili umre daleko od svoje kuće, pa mu se često ne zna pravi grob. Najviše krajputaša podignuto je nakon Prvog svetskog rata, stradalnicima koji se iz Velikog i balkanskih ratova nisu vratili.
Većina spomenika nije izdržala zub vremena, jer su rađeni od kamena i peščara. O ovim spomenicima u Srbiji se brinu zavodi za zaštitu spomenika kulture. Na sreću, ima i pojedinaca koji brinu o spomenicima predaka, poput Zorana Gočobije iz Adrana kod Kraljeva.
U selu Adrani kod Kraljeva ispred njegove kuće stoji krajputaš podignut Zoranovom pradedi koji je poginuo u trideset trećoj godini pri proboju Solunskog fronta. Zoran je imao želju da se spomenik obnovi, ali restauraciju ovih spomenika ne može da radi bilo ko.
– Poslao sam zahtev Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Kraljeva i oni su od prvih obezbeđenih sredstava koja su imali na raspolaganju za te svrhe pristupili radovima na restauraciji. Restauracija je trajala dvadesetak dana, jer je imalo baš dosta da se radi na spomeniku – kaže za portal Krug Zoran Gočobija.
Krajputaši su deo naivne umetnosti, bili su obojeni živim bojama i nekada ih je bilo mnogo. Danas su retkost.
– Možda ovde u Adranima postoji još jedan, ali on je u lošem stanju. Iako ih je nekada bilo više, na to da ostane mali broj verovatno je uticala izgradnja puteva, magistrala, kupovine placeva – smatra Dragoljub Marković.
Ovakav spomenik je bio prizivnik dušama da mogu lakše da se vrate kućama iz daljine u kojoj su stradali. Mnogima se i ne zna grob, ali krajputaš je više od toga – živa kamena duša. Potomci su osećali duhovnu potrebu da prihvate dušu svojih predaka i da ona progovori rukom veštih klesara.
– Mi smo njihovi potomci i ovo je samo mala zahvalnost. Želimo da se sećamo našeg pretka koji je bio junak i koji je izgubio život za našu slobodu – ističe Radoslav Gočobija.
Zato sada deda Vitomir u punom sjaju „stoji” u uniformi sa puškom ispred imanja porodice Gočobija zahvaljujući svojim potomcima i stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
A. P.
